Ко ће у Бриселу, Београду и Книну пред зид плача а ко пред стуб срама?

Тренутак истине и болног отрежњења би са ултиматумом Београду и присуством прослави „Олује“ дошао у правом тренутку за Србију и најгорем за њене власти које очекују велики социјални и економски проблеми крајем године, када ће се схватити да смо на погрешном путу и лидери у региону и Европи само у бајкама и у статистичким подвалама, и да се Срби у Хрватској пуштају низ лед и јефтино продају.

Медији су сензационалистички објавили да ће у наставку техничких разговора у Бриселу бити уручен ултиматум у коме се као свеобухватни споразум намеће признање „К“ и столица у УН, са неверицом и да ће Борис Милошевић, високи представник Срба у Хрватској присуствовати прослави џелата његовог народа над којим су извршили својеврсни геноцид, раздржавотворење и прогон. Подршку му даје и Пуповац, наивно мислећи да ће тиме ставити крст на муку Срба, напротив.

Најављивани су притисци и намера да ништа не добијемо а да Приштина добије све, истицано да се преговори уствари воде са државама које су признале „К“, злоупотребљавана је неинформисаност о томе шта пише у Р1244 и у споразуму између Србије и ЦГ везано за КиМ ако дође до разлаза, сакривано шта бисмо могли добити а да није наше, можемо једино много да изгубимо, подела води у нове поделе, разграничење и компромис су капитулација и нестајање. За то време је испод политичког и националног радара извршен највећи удар на Србе у последњих 25г у Хрватској изнутра самог српског корпуса, где је у улози „Тројанца“ Борис Милошевић који незрело, политички слепо, отуђено од интереса Српског народа у целини, из неких интереса само њему познатих и онима који су аминовали његов срамни чин, одлучује да присуствује прослави погрома и протеривања 250.000 Срба, уз демагошка, политикантска и губитничка образложења да ће то на неки начин смирити страсти. Неће, то ће дати нови ветар у једра националшовиниста и следбеника нацифашистичке политике Павелића, подгрејати нову мржњу према свеколиком српском народу и аболирати све који су чинили злочине над њим.

Били бисмо захвални Бриселу за ултиматум, лажи би биле раскринкане а актери сатерани у ћошак, док нас поступак Милошевића уназађује и свету приказује незрелим народом, подложном робовању и геноциду над њим.

ЈУ и Србија никада нису биле у плану за улазак у ЕУ, 49г се ради на реализацији пакленог плана дубоке државе Немачке, 2000-те је операционализован са циљем да се уз ЈУ и Србија у потпуности уништи и промени њена демографска слика. НАТО пакт је војни део нове силе осовине, опет окупљене око Немачке, која би да нам се освети за оба светска рата, опљачка нас и финансијски и економски колонизује, док ће свим Србима у региону 5.8. у Книну бити забијен нож у леђа уколико се Милошевић ипак одлучи да то уради.

300 пута су Вучић и Ђурић са екипама уз огромне трошкове били у Бриселу, водили тешке битке и за 8г резултат је ништа корисно за Србију. Са сваким туристичким путовањем су део по део Србије на КиМ губили, угасили државне институције, натерали Србе да иду на изборе у организацији трговаца људским органима и уђу у њихове власти, одобрили међународни позивни број за „К“, оћутали отимање Газивода и енергетског система док су претходно подизали Б/Г Војске Србије и претили празном пушком када је Тачи дошао на Газиводе да попије кафу.

Најављена срамота у Книну указује на неспособност да се Срби заштите било где да су и да је наводна брига за исте на КиМ само параван за енормни одлив пара и крчмљење највећих природних ресурса Србије, духовних и светиња које му штите национални идентитет.

Београд и Приштина су глумили разговоре, Брисел модераторство, Приштина потписано није испунила, чак нас је казнила таксама од 100% због некооперативности у капитулацији. Београд није тражио укидање војске „К“, она се стварала и опремала, очекује и тешка наоружања, није прогласио све ништавим када Приштина није реализовала потписано, а не само да није тражена реализација Р1244 већ је народ убеђиван да на КиМ немамо ништа, све је одавно изгубљено, да се у Р1244 говори о СРЈ које више нема, да је циљ очување наших људи а не државе, као да мора да их буде у сваком делу државе, како би се енормна средства без икакве контроле одливала. Наводно је то и подела Србије била цена пута ка ЕУ. За то време је неко у Хрватској одрадио велики посао, и ако се 5.8. догоди неочекивано то је самоматирање свих Срба на свету.

Тренутак истине и болног отрежњења би са ултиматумом Београду и присуством прослави „Олује“ дошао у правом тренутку за Србију и најгорем за њене власти које очекују велики социјални и економски проблеми крајем године, када ће се схватити да смо на погрешном путу и лидери у региону и Европи само у бајкама и у статистичким подвалама, и да се Срби у Хрватској пуштају низ лед и јефтино продају.

Народ залуђен пропагандом преко мејнстрим медија и ботовских бригада, уместо за одбрану државе, није схватио да је ЕУ фатаморгана и да је Београд од ње суштински одустао када је прихватио да се потписано не реализује, да се пси рата са разних ратишта из Европе врате у Србију, да се у њој населе и мигранти са тих подручја које ЕУ неће, да се промени демографска слика Србије која као таква и потенцијално нова ИД никада неће ући у ЕУ, а поступак који води у бесчашће Бориса Милошевића, ако се реализује, потврђује да Срби и Србија нису сазрели за излазак из балканског блата.

Новим бриселскорамбујеовским уценама би се отвориле очи грађанима Србије и схватили би да је пут у ЕУ лажан, политика до ње погрешна у темељу, да нас заблуде пуно коштају, да крупним корацима идемо ка добровољној и субвенционисаној колонизацији, да смо у финансијском ропсту. Продали смо банке, скоро сва изворишта воде, продајемо и оранице, руднике, бање, ЈП, све што вреди и од чега зависи слобода Србије. Брисел и дубоке државе Запада, посебно Немачке, Енглеске, САД и Француске би овим биле сатеране у ћошак јер више неби могле крити своја лажна пријатељства и лоше намере према Србији коју желе да сатру.

Срамним чином једног од вођа Срба у Хрватској би се показало да смо почели да продајемо и сами себе, свој национални, историјски, културни и свеколики идентитет, што води асимилацији и нестајању.
Вучић и нове власти су пред зидом истине и плача, Срби у Хрватској такође, мораће да се одлуче, да ли су за опстанак Србије и Срба или њено растакање и нестајање као нације, чему води и насељавање миграната.

Капитулација генерише историјско догађање народа, а ако одбију уцену извршиће политички харакири пред лажним партнерима са Запада. Зид плача је за оне који забораве на Устав и Р1244, који забораве на свој род и славну прошлост и уђу у власт која треба издају да реализује, па је на свима који се надају уласку у исту боље да од тога одустану на време, нека само једна странка одговара за своје поступке, или да се сви повуку и организују нови, историјски избори, свакако и они у српској заједници у Хрватској, могу да је воде само искрени и национално просвећени.

Има наде за Србију и Србе и хвала Бриселу и Лајчаку ако уценом упале црвена светла и укључе звона за буђење народа, ако је лакомисленост, наивност, незрелост и неодговорност Бориса Милошевића не замаже блатом.

Пуковник у пензији
Александар Михаиловић

Васељенска