О Совјетском Савезу из угла једног емигранта

Руска бела емиграција између два светска рата је у идеолошком погледу била хетерогена. Био је то широк спектар политичких неистомишљеника, почев од левичарских мењшевика до тврдокорних монархиста, који су били расејани свуда по свету (Западна Европа, балканске државе, САД). Посебно је занимљива бројна колонија Руса у Манџурији (преко 100.000) међу којом се под јапанским патронатом раширила фашистичка идеологија.

У „Азбуци фашизма“, коју је као уџбеник за своје следбенике написао партијски вођа Константин Родзајевски, почетком тридесетих година ХХ века, налази се кратак приказ Совјетског Савеза. Циљ превођења овог одељка књиге Родзајевског јесте да читаоцима покажемо како су руски емигранти гледали на своју земљу која се налазила под влашћу бољшевика. Без обзира на идеологију коју су следили, бели Руси су мање или више слично видели своју отаџбину која је под новим режимом раскинула са древним руским традицијама.

„Шта је то ВКП (б)?

ВКП (б), односно Сверуска комунистичка партија (бољшевика) представља владајућу и једину партију у СССР-у, јер су све остале партије забрањене. Она спроводи комунистичку идеологију, званично остварујући „диктатуру пролетаријата“, а заправо диктатуру свог јеврејског руководства над пролетаријатом. ВКП (б) је истински власник Русије.

Објасните укратко историју ВКП (б).

ВКП (б) је изворно настала као РСДРП (Руска социјал-демократска радничка партија) деведесетих година прошлог века након удруживања старих марксистичких кружока у Русији. Њени оснивачи били су извесни руски поданици и интелектуалци, претежно Јевреји, као што су: Зиновјев-Апфелбаум, Камењев-Розенфелд, Лењин-Уљанов, Троцки-Бронштајн, Гоц, Дан, Плеханов, Бухарин, Чичерин и др.

РСДРП се 1902. године поделила на мењшевике и бољшевике због разлика у мишљењима око тактичких питања.
Од свог оснивања РСДРП (посебно бољшевичка фракција) је добијала све значајнију подршку јеврејског капитала (углавном од америчке банкарске куће Кuhn, Loeb & Co.), као и неких руских капиталиста. Бољшевици су развили енергичну делатност укључивањем руских радника и омладине у своје редове, као и организацијом тајних кружока, стварањем професионално-револуционарне клике, објављивањем разнолике пропагандне литературе итд.

Уз новчану помоћ Јевреја у октобру 1917. године, бољшевицима није било тешко да изврше преврат у Русији у виду тзв. „Октобарске револуције“. Исте 1917. године РСДРП (б) је преименован у РКП (б), или у Руску комунистичку партију (бољшевика), а 1922. године у ВКП (б), односно у Свесавезну комунистичку партију (бољшевика).

Шта је Коминтерна?

Коминтерна или Комунистичка интернационала представља међународну организацију комунистичких партија из целог света. Коминтерна има блиске везе са Совјетом народних комесара СССР-а и Политбироом ВКП. Преко Коминтерне, користећи Русију као одскочну даску, међународно јеврејство тежи доминацији над целим светом под заставом „светске пролетерске револуције“ и под слоганом „пролетери свих земаља, уједините се!“

Коминтерна се назива Трећом интернационалом, за разлику од Прве интернационале коју је основао Мордекај Маркс шездесетих година прошлог века, и Друге интернационале, коју сачињавају представници европских социјалдемократских партија.

Трећа и Друга интернационала, се не слажу у тактичким питањима, показују својеврсно непријатељство једна према другој, али огроман пораст фашизма их је приморао да открију своју тајну везу: обе интернационале се уједињују када је у питању борба против фашизма. Извршно тело Коминтерне се назива се ИККИ (Извршни комитет Комунистичке интернационале).

Шта је то СССР?

СССР или Савез Совјетских Социјалистичких Република, или краће Совјетски Савез, који понекад у емиграцији погрешно називају Совјетском Русијом, у ствари представља јеврејску државу смештену на простору бивше Русије, која је преузела сву руску имовину и која попут робовласника или феудалаца поседује целокупни руски народ. СССР је власништво Савеза комунистичке партије (бољшевика), а самим тим и светског јеврејства.

СССР треба разликовати од подјармљене Русије коју називамо „Друга Русија“ за разлику од царске „Прве Русије“ и будуће фашистичке „Треће Русије“.

Подјармљена Русија као градивни елемент улази у састав СССР-а, али као потлачени, потиснути и девастирани чинилац, она нема пуноправни значај у структури и животу совјетске државе.

Објасните нам укратко историју СССР-а.

Јеврејско-бољшевичко преузимање власти у октобру 1917. године је окончало постојање Русије, која се распала на више посебних државоликих творевина, које су постале поприште крвавог грађанског рата.

Руски патриоти нису могли да дозволе смрт Русије: тако је настао Бели покрет који је објединио најразличитије елементе. Међутим, ватрени идеализам белог фронта био је немоћан против светског јеврејства које је подржавало бољшевике не само у Москви, већ и у позадини беле војске преко тзв. „интервенциониста“.

Интервенционистичке трупе (француске, британске, америчке и др.) које су тобоже пристигле да би помогле белом покрету, заправо су помагале бољшевике, па је захваљујући томе (као и услед недостатка социјалног програма) бели покрет пропао.

На почетку су комунисти прокламовали „самоопредељење народа“, после чега су се на простору Русије појавиле: Руска совјетска социјалистичка република (РСФСР), УССР (Украјинска совјетска социјалистичка република), ЗФССР (Закавскаска федерација совјетских социјалистичких република) БССР (Белоруска совјетска социјалистичка република), Далекоисточна република и друге мање.

После ликвидације белог покрета, московски Јевреји су одбацили ову маску која се показала сувишном, па је 1922. године уследило „уједињење“ свих „република“ у заједничку државу СССР, која се формално састоји од РСФСР, УССР, ЗФССР, БССР и низа других новоформираних република.

Шта је то „петолетка“?

„Петолетка“ је петогодишњи план „социјалистичке обнове индустрије“, односно „индустријализације земље“. Увидевши појаву нових стваралачких снага у руском народу, комунисти су их усмеравали у њима одговарајућем правцу. Још једном су руски радници, претежно омладина, обманути магловитим обећањем бољег живота: „престићи Америку“.
Циљ петогодишњег плана је био војни: под изговором даљег побољшања стандарда, ојачана је диктатура ВКП (б) искоришћавањем људске енергије и пљачкањем народа, као и развојем војне индустрије.

Бољшевици су спроводили први петогодишњи план током периода активне четворогодишње пропаганде, затим су доживели дебакл у преосталом периоду. Када је свима постало исувише јасно да испуњење првог петогодишњег плана није допринело побољшању стандарда, совјетски Јевреји су смислили други петогодишњи план (1933-1937).

Шта је принудна колективизација и какви су њени резултати?

Петогодишњи план је захтевао је „принудну колективизацију“ – потпуну трансформацију Русије кроз „колективна газдинства“, која су дошла на место индивидуалних газдинстава. Увидевши деструктивност колективизације, сељаштво се није добровољно придружило колхозима, па је онда започела принудна колективизација, заправо уништавање сељаштва као класе, под изговором „сламања кулака као класе на основу свеобухватне колективизације“. Сељаци који нису пристали да се придруже колективним газдинствима су проглашени „кулацима”, малтретирани, прогањани и уврштени у тзв. „обесправљене“. Ова крвава одмазда над сељаштвом, тј. „елиминација кулака кроз принудну колективизацију“, проглашена је званичном политиком ВКП (б).

Сврха колективизације (уништавање сељаштва, руске пољопривредне основе) је свакако била вештачко изазивање глади како би се додатно ослабио руски народ и уништио „вишак становништва“, који спречава трансформацију Русије у нову Палестину, која би била колонизована од стране интернационалног јеврејства.

Колхозе (колективна газдинства) треба разликовати од совхоза (совјетска газдинства), који су напредна фаза поробљавања, у којима више нема сељака, већ најамних пољопривредних радника.

Колхоз је принудно удружење сељака ради вођења заједничког пословања, са преносом свих пољопривредних машина у руке колективног власништва. Совхоз је званична државна институција у којој су сељаци једноставно запослени радници. У колхозу сељак још увек задржава магловито власништво над земљом, а у совхозу га у потпуности губи, поставши се обичан најамни радник.

Опишите стварно стање у СССР-у.

Како би СССР-ом формално управљао радни народ, сва власт номинално припада совјетима које бира становништво. У селима постоје селсовјети, а у градовима горсовјети. Највиши државни органи су: Свесавезни конгрес совјета (сачињен од чланова изабраних од стране партијског Централног комитета) и Совјет комесара, који представља извршни орган (именован од стране Централног комитета).

Изборе за совјете званично спроводе грађани, а у ствари, захваљујући изборном систему и притисцима ГПУ-а (служба безбедности), све се одвија по налогу Комунистичке партије.

Систем совјета у Русији је само украсно покривало, шљаштећа декорација која прикрива неограничену диктатуру Комунистичке партије. Нису радни људи ти који владају Русијом преко совјета, већ Јевреји преко Комунистичке партије и ГПУ-а, који је сада преименован у Наркомвнудел како би се замазале очи страним државницима.

Опишите расположење руског народа.

Испрва је руски радни народ подлегавши лукавој провокацији марксиста, подржавао бољшевичку владу; али како је истинска природа ове власти постајала јасна, незадовољство је међу народом постајало све веће и веће, што је резултирало мржњом према комунистичкој влади и Јеврејима, која је сада захватила готово све слојеве становништва у Русији.

Сада се комунистичка власт одржава готово искључиво уз помоћ терора ГПУ, а чак и оне друштвене групе које су се донедавно сматрале верним упориштем комунистичке диктатуре, од ње почињу да се дистанцирају; младе совјетске генерације у Комсомолу почињу да губе поверење у комунистичке идеје и прелазе у редове опозиције, постајући најжешће настројени непријатељски елемент.

Мржња према комунистичкој власти доводи до активне борбе с њом: устанци, нереди, јавне демонстрације, побуне, терор итд. Међутим, захваљујући присуству организованог тлачитељског апарата у рукама комунистичке владе, сви отворени устаници, углавном без јасног вођства, бивају угушени, а сви бунтовници трпе бруталну репресију.
Задатак руских фашиста је да дају руском народу јединствену идеју, програм и план, на основу којих ће настати чврста организација и удружена акција свих расположивих снага на које се Русија ослања.“

превео са руског: Душан Јевтић

Васељенска