У Републици Србији истражне радње нафте без Студије о процени утицаја на животну средину: НОЋНА МОРА НА ПАЛИЋУ

На северу Србије, налази се велики еколошки и туристички регион који чине заштићена природна добра Палић и Лудош.
Нажалост, овај регион се претворио у велико нафтно истражно поље.

У непосредној близини туристичке и заштићене зоне Палић налазе се два велика истражна поља. Једно од та два истражна поља је на сто метара од куће Золтана Миковића. Истражне радње су почеле да се раде крајем марта 2020. године и наставиле се током ванредне ситуације Kовида и што је најгоре оне су се дешавале само ноћу. За ову бушотину би, бар по две основе, требала да се ради процена утицаја! Бушотине нафте су, по Закону, објекти са листе 2 за које се може захтевати процена утицаја. Покрајински секретаријат, у чијој надлежности су овакви радови, није тражио од НИС-а Студију о процени утицаја на животну средину тако да су се ови радови, практично, одвијали незаконито. Ми смо о том проблему обавестили: Покрајински секретаријат, градску управу града Суботице, Министарство заштите животне средине и Министарство рударства и енергетике. Од њих смо добили, најблаже речено, зачуђујуће одговоре: Република Србија сматра да нафтна истраживања и експлоатација нафте не утичу на животну средину и да нема никаквих еколошких утицаја! Ми, еколошки активисти, сматрамо да су ту учињени врло озбиљни прекршаји.

Врло озбиљна штета је нанешена, не само животној средини, већ и нама као грађанима Републике Србије. Посебно наглашавам: страдање грађана, који живе ту, у непосредној близини, као што је Золтан Миковић. Има ту још неколико домаћинстава који су током читавог пролећа били изложени ужасној буци од огромног броју камиона и бушења. Све се то, већином, дешавало ноћу. Постоје болести које настају од константне буке. Овде раде електроагрегати који константно производе буку јачине 50 до 60 дБ. То је једна врло комплексна ситуација. Једино решење је да грађани буду расељени или да не буду расељени а да им буде плаћена одштета. Такође, мора бити плаћена одштета за уништавање животне средине. Ми не знамо како ће ове истражне радње и експлоатација нафте утицати на Палићко језеро, јер није рађена процена утицаја на животну средину. – каже Звездан Kалмар из ЦЕKОР-а за Зелену патролу.

Овде смо се доселили 2003. године. Имамо троје деце. Имали смо намеру да живимо у лепој околини. Kућу смо завршили пре две године. Живели смо у миру до сада. А онда једног дана су се појавили: камиони, багери,…и друге машине! Kад смо питали раднике шта се дешава они су нам рекли да ће НИС овде бушити, испред наше куће четири нафтне бушотине и иза наше куће три бушотине. Наш највећи проблем је бука, мерили смо, кад пролазе камиони, 70 дБ. По Закону требала би оваква постројења да буду много даље од стамбених објеката. Ми смо пријављивали инспекцијама, али они месецима нису хтели да изађу. После нашег ургирања инспекторка је рекла да нема ту никаквог случаја. На наше инсистирање изашли су, али заједно са НИС-овим људима, у време кад је НИС зауставио радове и показали да нема буке. Осећамо се беспомоћно и престрављено. За време ванредног стања ми смо били затворени овде у кући. Они су радили ноћу и дању! То је била ноћна мора! – каже Золтан Миковић, чија се кућа налази на стотинак метара од нафтне истраживачке бушотине.

Цитираћу дефиницију тероризма: Тероризам подразумева доктрину, метод, средство изазивања страха и несигурности код грађана, систематском применом насиља. Ми ово сматрамо насилним, агресивним, инвазивним актом јер без тога да су нас обавестил почели су ове радње. Пре недељу дана је Драган Секулич, покрајински инспектор дошао да мери буку. Он је то урадио коректно. По Закону, ако ове радње прекораче 5 дБ од претходно мерене буке, односно тишине, онда крше Закон. Они су прекорачили ову границу за скоро 20 дБ. Ми сматрамо да треба да буду санкционисани због тога. Међутим, нису још увек санкционисани јер је инспектор „случајно“ баш сада отишао на одмор. Ми ћемо инсистирати да зауставе њихов рад док се ситуација не реши. Истина је да представници НИС-а нису дошли на округли сто који смо организовали на ову тему и нису одговорили ни на писмо нашег адвоката. Покушали смо да ступимо у контакт са њиховим директором али ни то нам није успело. – каже Золтан Миковић, становник Палића.

Овде је живот постао немогућ. Имамо троје деце и не можемо да их пустимо на улицу. Пре су свакодневно долазили туристи. Ту је и винарија „Звонко Богдан“. Било је лепо и безбедно. Међутим, сада због буке и камиона нема туриста а наша деца не могу да изађу из дворишта. Они пролазе са великим камионима а ове улице нису предвиђене за то. Прилично су агресивни и ми грађани морамо да силазимо с пута како би њихови камиони могли да прођу. Ми бежимо у кући из једне собе у другу, зависно од тога у ком процесу је рад на овој бушотини. Наша кућа вибрира а то се дешава и у кућама других комшија који су удаљени 500 метара одавде. Ми смо морали да заградимо прозоре са звучном изолацијом. Супруга и ја користимо таблете за смирење, како бисмо могли поднети непрекидну буку. Ми идемо код психијатра. Децу водимо на терапију код психолога. Они су сада у развоју и то је за њих веома опасно. Ми морамо да се одселимо, јер је НИС уложио огромна средства у ове бушотине и неће одустати од експлоатације нафте. – очајан је Золтан Миковић.

Моја супруга Мирела и ја смо заљубљеници у природу. Она је инжењер хортикултуре па смо овде направили мали рај и резерват природе. Од животиња имали смо од јежева до шишмиша, чак смо видели и лисице у близини. Kртице и јежеви су побегли због вибрација тла. Разне дивље птице су прелазиле изнад наше куће јер ово је био њихов коридор, са Палићког на Лудошко језера, док НИС – Гаспроњефт није почео са радовима. Птицама, осим буке, смета и целоноћно осветљење на бушотини па их више нема. Торњеви су тако осветљени да је наше двориште целу ноћ под светлом. – закључује Золтан Миковић, уморан од загађења буком, светлом, нафтним испарењима и прашином
Разговор са Золтаном Миковићем смо завршили, за нас, изненада јер је морао возити децу код психолога на терапију због проблема који су се појавили од када је НИС – Гаспромњефт почео радове на истраживању нафте у непосредној близини њихове куће.

Агонија породице Миковић, а и осталих породица на Палићу, се наставља.

НИС је до сада имао само дозволу за истраживање. Они очекују да добију дозволу за експлоатацију. Да би добили дозволу за експлоатацију они ће, чак и по овом нашем лошем Закону о рударству, морати урадити Студију о процени утицаја на животну средину. И у том тренутку ћемо видети коме је прихватљиво да се ово налази на Палићу. – закључио је Звездан Kалмар, из Центра за екологију и одрживи развој (ЦЕKОР) из Суботице.
Брутални неолиберализам је на делу!

Текст и фотографије: Зелена патрола