Најскупљих пет километара асфалта

Радили су неуморно путари и у овој ванредној ситуацији на градњи и обнови ужичких улица (кроз Турицу, на Доварју…) те асфалтирању сеоских путева (у Буару, Волујцу, Луновом Селу…). Километри новог асфалта су постављени, понегде је и у удаљене засеоке (са малим бројем кућа и гласача) стигао савремени пут.

Али једном макадамском се нешто не да. На седмом километру је од града, уз шеталиште омиљено Ужичанима бившом „ћирином” трасом поред Ђетиње према новом манастиру, а сав је у блату и рупама, као у 19. веку. Пет километара је дуг. Да ли је онда од сувог злата тај асфалт који би на ову пропалу подлогу ставили, питају се и чуде Ере.

Упућени погађају – реч је о путу од Стапарске бање до бране Врутци. Наставку асфалтираног шеталишта од плаже у Ужицу до те бање проглашеног „европском зеленом стазом”. Та дивно уређена стаза води кроз осветљене тунеле и увек је пуна шетача и бициклиста, а њен наставак, којим се обично не иде, углавном је у блату, води и мрклом мраку преосталих тунела (које и лампа слабо осветљава). Два различита света на укупно 12 километара (седам асфалтирано, пет није) јединствене „ћирине” трасе.

Шта се то догодило да после успеле обнове првих седам километара, чему Ужичани па и Европа одају признања, сасвим буде заборављена очекивана завршница подухвата? Ту би се асфалт „европске зелене стазе” спојио са асфалтом што из два правца (Златибора и Мокре Горе) долази на брану Врутци. Људима би се приближио и манастир Рујно, будући археолошки парк, Стапарска бања, риболовна подручја, па и занимљиво туристичко домаћинство уз Ђетињу названо „Стапарски соренто”, до кога се сада стиже само тим пропалим макадамом, иако га походе и туристи из других градова. Посебно би, указују љубитељи природе, асфалт до Врутака значио многим ужичким шетачима и бициклистима да до језера дођу, а не ломе се.

Писали смо о овом проблему с почетка септембра 2019. у тексту „Европска зелена стаза стала на пола пута”. Тада нам је ужички градоначелник Тихомир Петковић рекао да постоји реална потреба да се ова траса уреди до краја, те да би у разговору са представницима „Путева Србије” могао да потражи помоћ за ту инвестицију. У истом месецу три седмице касније, док је овим шеталиштем возио у масовном бициклистичком каравану, градоначелник Петковић на двоточкашу дао нам је овакву изјаву:

– Циљ нам је да већ у наредној години (у 2020) почнемо радове на стази од Стапарске бање ка брани Врутци. Очекујемо да у 2021. буде завршено асфалтирање тих недостајућих пет километара, како бисмо лакше стизали и до манастира Рујно.

Ови најављени радови, међутим, још нису почели. Села и градске улице су добили предност. А ни Тихомир Петковић више није градоначелник Ужица (постао је посланик). Новог бирају нови одборници крајем ове седмице. Ко зна да ли ће се тај осврнути на обећање претходника.

Бранко Пејовић / Politika