Кон некад тврдио да су деца имуна на вирус а сада: ЂАЦИ ЋЕ СЕ ЗАРАЗИТИ КАДА КРЕНУ У ШКОЛУ, ТУ НЕМА ДИЛЕМЕ!

Свака основна школа имаће надзор који ће пратити епидемиолошку ситуацију корона вируса, што до сада није био случај. Да се нико не изненади, очекује се појава вируса и у школама, али ће то бити лакши случајеви, и деца би се углавном лечила код куће, каже епидемиолог Предраг Кон, члан Кризног штаба за борбу против ковида 19.

Он истиче да се ситуација озбиљно поправља, али да смо далеко од вишедневне нуле и одјаве епидемије. Налазимо се у ситуацији када се корона држи под контролом, али опуштања нема.

Каже да је све више оних који се јављају докторима као сумњиви на ковид, а у оквиру тих сумњи, све је мање оних код којих се потврђује корона. Очекује да ће јесен бити под контролом, али прогнозе не даје јер нам предстоји смена годишњих добра, а не постоји представа како ће то утицати.

На почетку разговора др Кон каже да није ниједног момента рекао да деца у школе морају да носе трослојне специјалне маске, али објашњава да је и сам преслушао снимак разговора, те да је тако могло да се протумачи.

– Преслушао сам, и стварно је могло тако да буде схваћено, јер сам претходно причао о обавезности ношења маски у школама, а онда сам поменуо и трослојне. Дозвољавам могућност да је то неко схватио тако. Суштина је у томе да је обавезно ношење било какве маске, да она мора да покрије нос и уста. Уколико је такво време, па има знојења и влажења, онда треба имати и резервну. Али, то ће све да престане у септембру месецу, када се мења и годишње доба – почиње разговор за наш портал др Кон и даље објашњава како ће се одвијати настава:

– Прозори треба да буду што је могуће више и што чешће отворени. Маске обавезно треба да се носе током пауза и одмора, и то важи и за лето и за зиму. Руке треба прати или дезинфиковати 70-опроцентним алкохолом пред улазак у учионицу. То ће све ђаке да уче учитељи и сарадници. Простор у школама ће се чистити између смена, значи, не на паузама, тада ће се само проветравати учионице. Темељно чишћење и прање подова биће између смена, између прве и друге групе, и између преподневне и поподневне смене. То је суштина за основну.

– Средње школе су далеко једноставније. У њима је обавезна и настава на даљину, а на тај начин се смањује присутност у учионицама. Они имају потпуну слободу да се организују како најбоље могу. Предложено је да једна недеља буде у школи, а друга онлајн. Виши старији разреди, седми и осми, имају већи број часова, и немогуће их је поделити у групе, па је апсолутно неопходно да иду у наизмечну олајн наставу и наставу у школи. Оно што је суштина, јесте да ће се испитивање искључиво обављати на часу.

Да ли је довољна једна маска за један дан у школи?

– Јесте, довоља је једна. Постоји медицински начин говора, који је, једоставно, неприхватљив. Човеку треба рећи да трослојна платнена маска боље штити него једнослојна, али и једнослојна чини посао ако се сваки дан носи, увек је чиста и опеглана. Суштина је у томе да сви носе маске. То је најважније. То је задатак школе да прати.

– Замишљен је систем који је прилично толерантан, еластичан и који омогућује оним родитељима који због забринутости не пуштају децу у школи да виде како ће то изгледати, а има и онлајн наставу. Постоји могућност ако се било какви симптоми појаве, да дете остане код куће. Нема размишљања око тога.

Можемо ли да очекујемо мирнији септембар?

– Ситуација се озбиљно поправља. Јасно се у Београду види смањење тих позитивности. Још има оних који долазе на преглед, али се све мање дефинишу као сумња на ковид, а у оквиру те сумње на ковид све мање се потврђује вирус. Према томе, заиста се смањује број нових оболелих. Пратићемо. Рекао сам да очекујем да буде између 100 и 200 током ове недеље, биће лепо ако и раније буде двоцифрени број.

Да ли то значи да можемо крајем септембра да одјавимо епидемију, или смо од вишедневне нуле далеко?

– Не. Далеко смо ми од нуле, и толико дуго присутне нуле да би епидемија могла да се одјави. Незахвално је прогнозирати зато што је ово динамична ситуација, али ови који иду у Црну Гору враћаће се назад.

Кад сте већ то поменули, да ли међу онима који се јављају са симптома има оних који су били негде на летовању, у Врњачкој Бањи, на Копаонику, Златибору, где је већа концентрација људи?

– Ми за сада немамо такву концентрацију података да може да се каже да је било због груписања, што не значи да појединачно није било. Али, ми у Београду то нисмо уочили као појаву.

Рекли сте да се не размишља о карантину за оне који долазе из иностранства, а онда сте дали другачију изјаву?

– Све зависи од ситуације. Ја говорим лично, а Кризни штаб доноси одлуке. Ја не могу да изоставим своје лично мишљење. У сваком случају, уколико се тамо смирује ситуација, онда је и ризик значајно мањи да се донесе инфекција. Међутим, ако се тамо погоршава ситуација, на мору било ком, и у Египту, Турској, где је сада повољно, ми ћемо морати да пратимо и у складу да тим ће се доносити одлуке. У Египат ће се ићи и у октобру. Не могу ја, нити било ко може унапред да зна да ли ће некад тако нешто бити неопходно.

– Постоје, свакако, и утицаји политике, посебно везано за БиХ, за Републику Српску. Иако је тамо озбиљнија ситуација, из тих разлога се не постављају баријере, али се свако упозорава. И, свако коме се појаве било какве тегобе, а био је на путу, прво треба да помисли да је ковид, и да се не устручава, већ да одмах оде да буде прегледан. Да не бежи од доктора. Јер, бежање од доктора смо научили. Зна да ће можда морати да буде у изолацији, па избегава да се јави, а на тај начин не да штети само себи, него штети и околини. То је оно што, не само ја, већ сви епидемиолози, треба да причају. То је оно што свако треба да добије као упозорење када пређе границу, а имамо индиректне информације да то није баш тако. Једино је онда јавна реч значајна.

– Да ли ће бити уведене мере према нашим грађанима? Мислим да је то политичка одлука, и тренутно нема никаквог посебног разлога за то, а ако их буде било ми ћемо упозоравати, мислим на нас епидмиологе. Ово је динамична ситуација и непрекидно се нешто мења.

Да ли сте променили мишљење у вези са публиком на утакмицама?

– Ја сам то поменуо на Кризном штабу, не знам како је то доспело у јавност. Уосталом, то уопште није ни битно. Биће онако како се одлучи. Већ сам поменуо, стигао је допис из Атлетског савеза Србије. То је фантастично. То нема ко неће потписати и подржати. Јасно се види да се неко потрудио, размишљао до краја. Сличан допис је стигао и за биоскопе и позоришта. То је најбољи начин рада. Ми ћемо мењати мере, и сасвим сигурно ће се повећавати дозвољен број људи. Неће бити 10, видећемо на колико, али не могу се одједном дозволити велика окупљања, тек тако без доброг преузимања одговорности оних који их спроводе. Ако смо дозволили базене, онда ћемо морати да нађемо критеријуме и за ове остале који с правом траже да им се одобри да раде. Видећемо, наћи ћемо меру, а истовремено покушати да побољшамо и надзор.

– Без обзира на то што постоји критика, ја могу да кажем да је надзор био јако, јако добар. Тај начин како се преноси вирус, временом ће се све то објаснити. То претерено неповерење, које је по том питању узело великог маха, вратиће се потпуно у нормалу.

Да ли вам је баш због тога ова епидемија једна од најтежих?

– Знате шта, ово је био један и још увек је један врхунац у коме се непрекидно дешавају ствари које траже хитна решења. Истовремено, имате људе који не учествују у свим тим решењима, и немају представу да тај живот намеће на стотине појединачних случајева који се морају решавати. А то је епидемиологија изнела савршено. Истовремено је потпуно потиснута у одређеном тренутку када је била масовна појава оболелих. Потпуно је потиснута превентива и почела је концентрација на људе који се баве лечењем, који спасавају живиоте. Све оно што је епидемиологија у позадини одрадила, не зна. Знаће се тек после када више нико не буде хтео да слуша.

Када број нових оболелих може поново да крене да расте, у октобру, новембру…?

– То је већ гледано далеко у будућност. Нас очекује доста ствари у наредних неколико месеци. Прво смена годишњих доба. Ми немамо представу како ће то утицати. Учинили смо оно што смо знали, да то смањимо што је могуће више, поготово за школе и колективе. Ми у Београду у свакој радној организацији у којој се појавила корона, као посебан модел Градског завода за јавно здравље, имамо особу која је нама сарадник и која нам прати ситуацију у колективу. На тај начин се прате и контакти. То је један одгроман посао који је овде одрађен, и који је тихо рађен у позадини свега што се десило.

– Ја сам све време говорио да је нама потребна и помоћ Комуналне полиције, али ево излазимо из ове ситуације да смо то сами обавили у Београду. Наравно, помагала је и санитарна инспекција, али онаква помоћ Комуналне као у току ванредног стања, није била. Сада се налазимо у ситуацији када опет можемо да контролишемо, и због тога имамо једно искуство да нема опуштања и да ћемо сваки пораст одмах покушати да сузбијемо.

– Зато се искрено надам да ћемо јесен држати под контролом. Већ при крају јесени ће почети да буде озбиљна прича о вакцинама. У сваком случају вакцинација против грипа треба да се се спроведе. Сви они који се, иначе, вакцинишу обавезно да се вакцинишу, посебно хронични болесници и они који су у домовима за негу старих. Они који имају више од 65 треба да приме и обавезну пнеумокну инфекцију. Све то држава треба да набави. Све то треба пре зиме да се уради, у октобру и новембру… И онда ће почети тема везана за вакцинацију…

– Дотле ћемо видети да ли је у школама почео пренос. Одмах да кажем, очекује се и у школама појава вируса, то не треба да буде изнађење, али треба да се покуша све да се спречи преношење. Успоставиће епидемиолошки надзорни систем у школама, основним, у средњим не. Надзорни систем, који, иначе, не постоји, пратиће све. На тај начин пратићемо ситуацију да бисмо правовремено реаговали. Предлажемо, чинимо оно што можемо и помажемо саветима примарној здравственој заштити, у овом случају педијатрији, која ће бити носилац евентуалног лечења. Ми, иначе, очекујемо само лакше случајеве код деце, али је битно да и они буду откривени на време, да се изолују, и они, углавном могу код куће да се лече.

Телеграф