Реј Далио: Следе шокантне глобалне промене

Реј Далио сигурно није радикални идеалиста, али у својим честим писањима и медијским наступима овај инвеститор-ветеран упорно позива Американце да поново уреде свој дуговечни друштвени договор са капитализмом како би он постао поштенији и дарежљивији према људима.

У противном, предвиђа он, живот у Сједињеним Државама могао би да постане још тежи, и то због: титанског дуга који гуши економски раст, све мање шанси за обичне грађане да финансијски напредују, и општег светског пада поверења у амерички долар, чиме се умањује куповна моћ Американаца и снижава њихов животни стандард.

Далио је оснивач Бриџвотер асоцијације, највеће хеџ-фонд фирме у свету, што га је учинило милијардером. Зато не чуди што он пропагира капитализам као доказани начин увећања економског раста и животног стандарда.

„Капитализам и капиталисти су добри за раст и стварање продуктивности ради повећања економског колача“, каже он. Далио затим ову опсервацију окреће наглавачке. Капиталисти, међутим, тај економски колач не деле нарочито добро, па данашњи капиталистички систем – темељ америчке економије – не функционише довољно ефикасно за све.

„Капитализам такође производи велике рупе у расподели богатства, што изазива јаз у шансама, а што све заједно угрожава систем“, каже Далио о систему који је био и остао кључ здравља и успеха америчких фирми, радника, владе и инвеститора.

Уколико САД не предузму кораке да направе системске преправке у циљу пружања већих шанси за лично богаћење и финансијску сигурност за више Американаца, последице ће вероватно бити болне за целу земљу, што је Далио објаснио у свом скорашњем телефонском интервјуу, који следи испод.

Писали сте и говорили о три велика домаћа и међународна проблема са којимa ће се САД суочити током наредних пет до десет година, истичући да би неуспех да се изађе на крај са тим изазовима могао да угрози позицију Америке у свету. Која су то три главна проблема?

— Посматрам то механички, као доктор који посматра болест. Уколико ме питате у чему је овде проблем, рекао бих да је то одређена врста болести са одређеним обрасцима који су безвремени и универзални, а Сједињене Државе у широком замаху прате ту прогресију. Постоје три проблема која наступају заједно, па је битно да схватимо не само њихове индивидуалне, већ и колективне последице.

Постоји проблем новца и кредитног циклуса, проблем прерасподеле богатства и проблем велике силе у настајању која изазива постојећу доминантну силу. Оно што сада имамо је економски пад, заједно са великим јазом у прерасподели богатства и растућа моћ Кине која изазива постојећу моћ Сједињених Држава.

Чињеница је да су компаративне предности Сједињених Држава ослабиле током последих пар деценија. На пример, Сједињене Државе изгубиле су добар део образовне предности коју су имале у односу на друге државе, наш удео у светском БДП-у је опао, јаз у прерасподели богатства се увећао, што је довело до наше политичке и друштвене поларизације.

Али нисмо изгубили све своје компаративне предности. На пример, у иновацијама и технологији Сједињене Државе и даље предњаче, мада Кина на том плану убрзано јача и према постојећем темпу престићи ће Америку. Војно гледано, САД су јаче, али је Кина и ту постала веома јака, а вероватно и јача у водама близу кинеских обала, што укључује Тајван и друге спорне области. Финансије представљају изазов за обе земље, али више за САД. Сједињене Државе се налазе у позном стадијуму дужничког и новчаног циклуса у којем стварамо много дугова и штампамо много новца. То је проблем. Индекс долара, као резервне валуте, и даље је доминантан, иако га угрожава то што централна банка штампа још новца, као и проблем раста задужености.

Да се фокусирамо на проблем новца и кредита – прекомеран дуг може да буде убица предузетништва и домаћинстава, али већина људи изгледа да не схвата да дуг исто тако ствара хаос и у финансијама њихове државе. Власт не гаси штампарију новца, чиме се купује време, али на крају ће систем негде морати да пукне

— Ако посматрате историју – на пример, холандску империју или британску империју – обе су искусиле стварање дуга и штампање новца, мање образовних предности, веће интерне сукобе око прерасподеле богатства, као и велике изазове од држава ривала. Свака држава има пробе издржљивости. Ако гледате британску историју, развој држава ривала довео их је до губитка компаративних предности. Британске финансије биле су у лошем стању због акумулације дуговања. Тако се десило да се након Другог светског рата ови фактори окрену против њих. После је дошло до инцидента у Суецком каналу, па више нису били светска сила, а британска фунта је престала да буде резервна валута. Ове болести се готово увек одвијају на исти начин.

Слична позиција Сједињених Држава у свету, која је била доминантна у скоро свим овим категоријама на почетку овог светског поретка 1945, опала је и демонстрира реалне симптоме који би морали да изазову забринутост. Много је ту терета. САД имају много дугова, што додатно појачава проблеме који типично вуку економију надоле, па како би успеле (да се извуку, прим. прев.) морају да изведу прилично гломазно реструктуирање дуга. Историја нас учи колики је то изазов.

Желим само да укажем на одређену логику и чињенице. То је животни циклус. Родите се и умрете. Како старите, можете да приметите одређене ствари које су симптоми старења. Схватање животног циклуса и схватање испољавања ових симптома јесте оно што покушавам да постигнем. Сједињене Државе су 75 година стара империја и испољавају знаке опадања. Ако желите да продужите живот, постоје јасне ствари које можете предузети, али то подразумева предузимање корака које у нормалним околностима не желите да предузмете.

Да будемо директни: да ли је капитализам пропао?

Капиталистички систем је базиран на тежњи за профитом као систему алокације ресурса, што генерално добро функционише, али не увек. То значи да су капитализам и капиталисти добри за раст и стварање продуктивности ради увећања економског колача, али нису добри у подели колача економских шанси. Социјалисти генерално нису добри за раст продуктивности и величине колача економских шанси, али су бољи у његовој подели.

Сада имамо превелики акценат на дистрибуцији богатства и стицању истог производњом дуга и штампањем новца, али не и увећањем продуктивности. Богатство се не може стећи стварањем дуга и штампањем новца. Морамо бити продуктивни заједно, морамо заједнички пронаћи начин да пласирамо инвестиције које би имале смисла, попут инвестиције у образовање, као и да створимо једнаке шансе које би повећале продуктивност.

Морамо се у ово упустити сви заједно. Систем мора бити редизајниран како бисмо то постигли. Али ако ту промену дизајна не урадимо како треба трошићемо неограничено, а да бисмо изашли на крај са тиме ствараћемо додатне дугове које никада нећемо моћи да вратимо, чиме ризикујемо губитак статуса резервне валуте за долар. Ако дођемо до те тачке, а веома смо близу ње, ствари ће постати много горе, јер живимо од позајмљеног новца којим се финансира наша потрошња.

Када говоримо о опасностима за долар као резервну валуту – шта значи то „близу“ и шта би губитак тог статуса значио за Американце?

— У наредних пет година могли бисмо да дођемо у ситуацију да странци који позајмљују новац Сједињеним Државама више неће хтети то да раде, након чега долар не би био тако радо коришћен у трансакцијама широм света као што је то данас случај.

Морамо да схватимо да трошимо више него што зарађујемо. Сваки појединац, свака компанија и свака држава има биланс успеха и завршни рачун. Биланс успеха показује однос између зараде и трошкова. Ако су приходи већи од расхода, сјајно, имате увећан завршни рачун. Ако су вам приходи мањи од расхода, онда морате да преуредите завршни рачун.

Сједињене Државе немају позитиван однос прихода и расхода нити добар биланс успеха и завршни рачун са остатком света. Имају дефицит у трговини са остатком света, који се финансира позајмљивањем новца, па стварамо дугове. Наш животни стандард је базиран на нашем трошењу, а не билансу успеха или завршном рачуну. Ако Сједињене Државе не постану продуктивније, једног дана ће изгубити способност позајмљивања, па ће морати да смање издатке, што је увек болно.

А кад се ти болни кораци предузимају усред ситуације у којој се различити делови популације међусобно држе за гушу, то је токсична комбинација. Грађани не могу да изнесу пад и њихова куповна моћ опада. Према томе, неизбежно је да ће сиромашни морати да узимају новац од богатих, а богати ће желети да то спрече. Ако ствари постану довољно лоше, то ће упропастити продуктивност.

Које онде кораке политичари и корпоративци морају сада да предузму како би створили и имплементирали реформе које ће уредити америчики завршни рачун и ојачати статус долара?

— Укратко, продуктивност и једнаке шансе су најпотребнији. Ако бисмо за почетак макар могли да се сложимо око тога да су нам неопходне ове две ствари, то би било сјајно. Оно што сада имамо је ситуација у којој се боримо једни против других, не стварамо једнаке шансе за све и наша продуктивност опада.

Један од највећих проблема је то што се свако бори за своју ствар. Када људима циљеви за које се боре постану битнији од система који их обједињује, тада је тај систем у опасности. Изгледа да се то сада догађа. Свако има свој циљ и готово да губе из видика целину слике. Демократија зависи од компромиса. То је идеја компромиса, заједничког рада и способности да се преговара како би се постигло оно што већина жели, а не идеја победе једне стране над другом.

Морате да окупите релевантне актере и да их натерате да се договоре око тога шта би било најбоље. Та група мора бити двопартијска и експертска. Треба окупити представнике супротстављених идеологија који су уједно и стручаци, али да не буду само паметни, него и скромни, како би заједнички формулисали план који сви могу да подрже, увећавајући продуктивност и величину колача и добро га делећи. Било би сјајно ако би председник, ко год он био, могао да се ослања на људе из обе странке, са њиховим различитим гледиштима.

Док се Американци спремају за председничке изборе у новембру, изгледа да ће у премишљањима бирача три главна проблема која сте раније споменули бити значајни фактори
— Да. Свет ће се у наредних пет година променити на шокантне начине услед три велика проблема о којим смо разговарали.

Прво, ту је дужничко-новчани циклус – која је вредност новца? Шта ће се догодити са дугом? Хоће ли долар очувати своју вредност? Финансирање свега овога – ко ће платити то? Како? Шта ће функционисати? То је број један. Друго, процепи у расподели богатства, шансама и вредностима мораће да буду решени. Хоћемо ли се хватати за гуше на штету свих или ћемо сарађивати макар ствари постале још горе? Треће је раст Кине, који представља изазов за постојећу моћ Сједињених Држава. Хоће ли ово бити добро решено?

Бавићемо се овим проблемима у наредном председничком мандату, што ће имати огромне ефекте на наш успех по том питању. Последњи пут су ове три ствари постојале на начин на који постоје данас у периоду од 1930-1945. године. Тада сте последњи пут имали нулте каматне стопе и штампање новца. Тада сте последњи пут имали јаз у прерасподели богатства и политичке процепе овако велике као што су данас, а тада сте последњи пут имали и растуће силе које изазивају постојећи светски поредак. Овај и многи други аналогни периоди пре њега помажу нам да формирамо перспективу.

Ови и други домаћи и међународни изазови ће сигурно финансијски утицати на Американце. Шта би била паметна, проактивна стратегија за инвеститоре како би истовремено сачували свој портфолио и искористили тржишне шансе?

— Прво, брините о вредности свог новца исто онолико колико бринете о вредности својих инвестиција. Штампање новца и задуженост би морали да вас освесте у том погледу. Зато су цене финансијских ефектива скочиле – акције, злато – услед дуга и стварања новца. Не треба да држите оно што сматрате најсигурнијим – кеш.

Друго, вешто диверсификујте. То укључује диверсификацију земаља, валута и ефектива, јер богатство не бива уништено колико бива премештано. Када се нешто руши, нешто друго се диже, па све треба посматрати као релативно. Добро диверсификујте и брините о вредности кеша.

Американци све вреднују путем америчког долара, али не баве се вредношћу самог долара. Налазимо се у околностима у којим морамо бити обазриви поводом тога, јер је за владу најлакши излаз да ради оно што САД управо и раде – да позајмљује и штампа доста новца. Не морају га добити ни од кога, јер када подижу порезе то раде на нечији рачун, а тај неко се буни. А јавност не обраћа много пажњу на презадуженост и штампање новца. Сви воле новац који добијају. Становништво ћете чути да говори „треба нам још новца“ и биће љути ако га не добију. Стога сте принуђени да им дате још новца, а лакше је ако га не морате узимати од неког другог.

Превео Владан Мирковић/Нови Стандард

Извор MarketWatch