ДАН KАД ЈЕ 1.100 ЕВРА МАЛО Цене станова су потпуно ПОДИВЉАЛЕ, а у овим крајевима највише

Цене некретнина у Београду веће су и до 10 одсто, али упркос томе купаца има чак и више него у истом периоду прошле године. Експерти за некретнине сагласни су да је тржиште било уздрмано корона кризом, али док је пандемија у марту и априлу у потпуности замрзла тржиште, последњих пар месеци оно се вратило у нормалу.

– Уколико упоредимо месеце пре пандемије, јануар и фебруар 2020. године са истим месецима прошле године, говоримо о расту од више од 25% у броју прометованих некретнина на нивоу Србије. Kада говоримо о месецима након отварања тржишта, и тражња и понуда су рапидно порасли, због заостатака из марта, априла и маја. Тако да је јун био у расту у односу на јун прошле године за неких 26% – каже за наш портал оперативни директор компаније Цитyеxперт Милош Митић.

Проток на тржишту некретнина се повећао, а агенти некретнина сматрају да је могући узрок томе затварање тржишта за време карантина, те купци и продавци сада надокнађују пропуштено.

– Kупопродаја некретнина у односу на исти период прошле године није опала, напротив, мислим да се она интензивирала. Kоронавирус утицао је на повећање промета. Не знам да ли је вирус директно утицао, али у односу на прошлу годину има више купаца – каже за Директно агент Фима некретнина Владимир Лабан.

Новац који купци треба да издвоје за некретнине у Београду, међутим, такође је већа. Тако је цена квадрата скочила у централним, али и општинама на периферији града. Примера ради, Миријево има мањак станова у односу на потражњу па цене иду до чак 1.400 евра, што се враћа на нивои из 2008.

– Цене станова расту, у процентима за око 10 посто на ободима града – Миријево, Мали Мокри луг, Велики мокри луг, а у центру су такође скочиле. Kупци некретнина више се интересују за новоградњу, највише због повраћаја ПДВ-а за нове станове и купце првог стана – објашњава Лабан.

Општина Савски венац престигла је општину Стари град по висини цене квадрата у староградњи, те за стан или кућу треба да у просеку издвојите чак 2.565 евра, док се некретнине на Палилули, у зависности од локације, могу купити и за “само” 1.159 евра.

Иако је корона уздрмала тржиште цене још увек не падају али, како сматра Митић, у последњих пар месеци не можемо говорити ни о расту већ о равној криви.

– Не можемо говорити о расту цена након пандемије. Ако погледамо тражњу, она је и даље константна за већ традиционално тражене централно београдске локације као и за нове кондоминијуме. Можемо да говоримо о благом расту од неких 5-10% – сматра Митић.

Да ли ће се купци определити за стару или нову градњу зависи од личних преференција, али расте тенденција куповине нових станова јер често коштају исто као и стари.

– Тренутно је таква ситуација да су станови у староградњи врло често у сличном или истом ценовном рангу са новоградњом, тако да се тражња све више усмерава ка новоградњи. Можемо рећи да у укупном промету и даље доминира староградња, али да тражња ка новоградњи из године у годину све више расте. Ту можемо подвућии јасну паралелу са растом броја инвеститора који граде – каже Митић.

За стари стан у Београду тако треба издвојити од 838 до 2.480 евра, а за нови 1.197 до 3.081 евра по квадрату у зависности од локације.

– У првом кварталу ове године просечна цена станова у староградњи у Београду, оглашених код нас, износила је 1.512 евра/м2, а у другом кварталу 1.650 евра/м2, при чему видимо да је, без обзира на ванредно стање, други квартал донео раст цена – каже Јасмина Гаврилов Дражић, ПР менаџер агенције за некретнине 4зида.

У просеку се за стан у староградњи издваја око 1.659, а у новоградњи 2.139 евра.

– Најскупљи станови у Београду су на локацији Београд на води, где је у првој половини ове године и продат најскупљи квадрат, коштао је наиме 9.124 евра. На овој локацији је и продат најскупљи стан у Србији и то за 1.380.888 евра. Поређења ради, прошле године најскупљи квадрат износио је 8.683 евра, а налазио се на истој локацији, Београду на води – каже Јасмина.

Епидемија коронавируса донела је, како наводи Гаврилов Дражић, мањи промет на тржишту непокретности, али није утицала на цене некретнина, које у већини градова и даље бележе раст. Тржиште некретнина можда очекују промене и на јесен, а то пре свега зависи од епидемиолошке ситуације, али и од економске ситуације у земљи.

Директно