Војислав М. Станојчић: Имамо мандатарку или Са Ацом и Аном у нове радне победе

Како Народна скупштина ни после три месеца још није конституисана, он није могао да народним заступницима своју одлуку објави на другачији начин него користећи телевизијске камере преко којих је и осталим грађанима Србије саопштио да је одлучио да мандат додели досадашњој председници Владе, Ани Брнабић.

Сувишно би, разуме се, било потребно истицати како је и ову прилику искористио прилику да помене и још многе друге теме које су корисне за његову непрестану предизборну кампању – без обзира на то колико је далеко датум одржавања избора и да ли су они редовни или ванредни, председнички, парламентарни, покрајински, локални или за месне заједнице.

Док се овог лета шећкао широм планете и састајао најмоћнијим државницима света, у исто време напорно је размишљао о личности којој би поверио мандат за састав нове Владе, јер је, како је сам објаснио, „вредно радио сваког дана за разлику од оних који су имали простора и времена да се по 30 до 40 дана брчкају по мору“.

За јавност је остала тајна који су то неосетљиви људи који се тако безбрижно и саможиво понашају док се Аца Србин зноји, али се може претпоставити да су то неки његови неистомишљеници, тајкуни који су опљачкали Србију, страни плаћеници или можда сви они заједно.

Све у свему, Пети октобар ове године био је историјски дан за нашу земљу. Најзад је прекинута „велика неизвесност.“ Србија ће имати Владу „континуитета, стабилности и напретка“, а предводиће је и досадашња председница, Ана Брнабић, која је „својим марљивим радом допринела да будемо први у Европи“.

Да су кладионице у нашој земљи увеле клађење на то ко ће бити нови мандатар за састав Владе, они који би типовали на Ану Брнабић тешко да би могли да поврате и свој улог пошто је ваљда свима у Србији било јасно ко је најомиљенија ученица свога „шефа“ и која му од свих удворица одаје највише пажње.

А и он за своју омиљену ученицу има само речи хвале. „Она је марљива, она је својим радом допринела да Србија достигне највиши степен привредног раста у Европи, уз моју малу помоћ“, како је скромно напоменуо (тек да се не заборави), али је у неким другим приликама, признао је, без његове помоћи, „постигла још боље резултате“.

И тако, закључио је, „Ана се жестоко борила за своју земљу и грађане“.

Није пропустио и да јој ода признање за велике заслуге у борби са ковидом-19, само је из урођене му скромности, прескочио сопствени допринос у одбрани од „најсмешнијег вируса на свету“.

И то није било све. AV је мандaтарки упутио и две молбе:

Да се оснују два нова министарства (што да не, њих никад довољно): За људска права, равноправност полова и друштвеног дијалога и друго – За бригу о породици, деци и и демографију.

А друга му је жеља да „ако је могуће 50 или близу 50% чланова Владе буду жене“, како бисмо „на делима показали бригу о равноправности полова“.

Он је мандатарку учтиво и лепо замолио, па сад остаје да се види хоће ли му Ана испунити бар једну од те две жеље, или можда обе.

Ни ово обраћање Аце Србина нацији, разуме се, није могло да прође без његове уобичајене мантре о свему и свачему. Опет ће бити повећања плата и пензија, борба за Косово је веома тешка, огромно је неразумевање Међународне заједнице за ово питање,јачаћемо пријатељске везе са Русијом, Кином и Сједињеним Америчким Државама, јачаћемо нашу здравствену моћ, војску, полицију, изградићемо модерне путеве и брзе пруге у Србији, метро у Београду… све што већ свакодневно прича.

Његова једина нова тема биле су Петооктобарске промене 2000.године и уличне демонстрације. Не осуђује их нити им се диви. А и како би кад се тада заједно са Слободаном Милошевићем нашао нокаутиран, али су, за разлику од бившег председника Савезне Републике Југославије, Ацу Србина његови секунданти освестили, подигли са пода и постепено га попели на место где се сада налази.

Са кога је, испуњавајући своју уставну обавезу одредио Ану Брнабић, по други пут у њеној каријери, за мандатарку Владе.

Како је нагласио, веома је задовољан је њеним досадашњим учинком на месту председнице Владе, јер је својим марљивим радом довела нашу земљу на прво место по стопи раста у Европи.

Несумњиво, њен велики успех. А велики успех рађа и нове изазове. Да се Србија не заустави на Европи, већ да престигне и остале континенте.

Стање ствари