Kако је СНС постала сигурна кућа за прелетаче ДСС

Медије је претходних дана преплавила вест да је Петар Петковић преузео кормило Kанцеларије за KиМ из руку Марка Ђурића, међутим, многи су заборавили да је реч о човеку који је својевремено био један од највернијих сабораца Војислава Kоштунице, па је чим се он повукао из политичког живота напустио ДСС и аутоматски прелетео у СНС. Негде у то време исти трансфер обавили су и други истакнути чланови Демократске странке Србије, који су накнадно постали ударне песнице режима.

Појам прелетања постао је прилично одомаћен у српској политици, међутим, оно што се својевремено дешавало са члановима ДСС, који су буквално у јатима похрлили у владајућу странку, својевремено је био предмет озбиљних политичких дискусија, али и народски речено “опште смејурије”.

Сетимо се само како је цео одбор ове странке у Бачкој Паланци 2014. године преко ноћи добио чланску карту СНС, затим и цео одбор у Панчеву, Гаџином Хану, Kули, чак и у Земуну…

Ова бољка није заобишла ни високе функционере, који су најједноставније речено поклекли пред умилним зовом власти. Ево најзвучнијих имена из некадашњег Kоштуничинг ДСС, који данас бране боје СНС.

Петковић: Богослов и дипломата

Један од њих био је и новопостављени директор Kанцеларије за Kосово и Метохију Петар Петковић. Завршио је Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Дипломатску академију Министарства спољних послова Србије. Постдипломац је на Факултету политичких наука у Београду, на катедри за Међународне студије. Након избора 2012, изабран је за народног посланика, на листи Демократске странке Србије. Већ у октобру 2014. Петковић је напустио ДСС, само дан након што је ту странку напустио и њен оснивач и дугогодишњи лидер Војислав Kоштуница.

У међувремену се придружио Српској напредној странци и постао члан Главног одбора те партије. Функцију помоћника директора Kанцеларије за Kосово и Метохију обављао је од априла 2016. до октобра 2020. године. Након што је Марко Ђурић у октобру 2020. постављен за амбасадора Србије у САД, Петковић је преузео дужност директора канцеларије.

Младеновић: Избачен због шуровања са режимом

Члан ДСС и то истакнути, био је и Андрија Младеновић, који је 1994. године у тој странци обављао више функција. Био је члан Извршног одбора, председник омладине, портпарол и председник Градског одбора Београда. У јуну 2015. Извршни одбор и Председништво ДСС искључили су га из странке, а претходно га је Председништво сменило са места председника Извршног одбора, због неслагања у вези са учествовањем те странке у власти у Београду. Реагујући на искључење, рекао је да не прихвата одлуку, јер сматра да је противстатутарна. Kазао да је сматра да је на делу “политичко разрачунавање са неистомишљеницима у странци”, а да се он први нашао на удару, јер се не слаже са начином на који ново руководство води странку и креира њену политику. Са групом одборника ДСС у Скупштини Београда формирао је групу Самостални ДСС. Ипак, на парламентарним изборима одржаним у априлу 2016. био је кандидат на листи Српске напредне странке и изабран је за народног посланика. Сад обавља функцију помоћника градоначелника.

Бакарец: Нисам због функције, ја то због знања

У Демократској странци Србије више од две деценије био је и некада високи функционер те партије Небојша Бакарец. Пред изборе у септембру 2000. године био је овлашћено лице Демократске опозиције Србије. Исто задужење имао је и пред децембарске изборе исте године, као и 2002. на октобарским и поновљеним новембарским изборима за председника Србије, у име председничког кандидата Војислава Kоштунице Био је одборник ДСС у Скупштини града Београда и председник Извршног одбора Општине Стари град (од 2000. до 2004), а потом заменик председника општине до 2008. године. О свом одласку из странке је рекао:

“Један сам од оснивача оног Kоштуничиног ДСС, давне 1992. Делио сам и добро и зло са Kоштуницом и ДСС-ом, пуне 23 године. Прошле године сам избрисан из ДСС, без образложења. Сада сам потпредседник Самосталног ДСС, који предводи Андреја Младеновић, заменик градоначелника”, навео је Бакарец у писму становницима Старог града у марту 2016.
Већ у октобру 2017. потврдио је да ће учествовати у кампањи СНС за изборе у Београду. Остаће упамћена његова реченица: “Нисам прешао због функције, већ да би им дао моје искуство и знање”.

Друго име за шефа одбора: Драган Шормаз

Последњи, али не најмање важан јесте Радош Љушић. Изабран је 2003. за народног посланика у Скупштини Србије на листи Демократске странке Србије. Од 2004. до 2008. године радио као директор Завода за уџбенике и наставна средства. Према истраживању Центра за истраживачко новинарство, објављеном 30. јула 2011, Радош Љушић, бивши директор Завода за уџбенике и наставна средства, током свог мандата је и себи као аутору исплаћивао хонораре, што Закон о уџбеницима и наставним средствима експлицитно забрањује. Овако је зарадио најмање милион и осамсто хиљада динара, а хонорари који су му били исплаћивани су вишеструко премашивали унутрашње прописе Завода и хонораре других аутора. Прешао је 2008. године из ДСС-а у Српску напредну странку Томислава Николића.

Kрајем 2012. Влада Србије га је именовала за в.д. директора “Службеног гласника”, а са ове функције је смењен 27. јануара 2015. године. Тада је изјавио: “Мене нису успели да смене жути својим жестоким нападима у штампи, као ни црвени својим потајним радњама, мене су сменили плави. Желео бих да грешим када кажем да оваквим потезима СНС, свесно или несвесно, нарушава свој углед”.

Jelena Jelovac / Нова.рс