Kако је СНС постала сигурна кућа за прелетаче ДСС

0
(Фото. Твитер)

Медије је претходних дана преплавила вест да је Петар Петковић преузео кормило Kанцеларије за KиМ из руку Марка Ђурића, међутим, многи су заборавили да је реч о човеку који је својевремено био један од највернијих сабораца Војислава Kоштунице, па је чим се он повукао из политичког живота напустио ДСС и аутоматски прелетео у СНС. Негде у то време исти трансфер обавили су и други истакнути чланови Демократске странке Србије, који су накнадно постали ударне песнице режима.

Појам прелетања постао је прилично одомаћен у српској политици, међутим, оно што се својевремено дешавало са члановима ДСС, који су буквално у јатима похрлили у владајућу странку, својевремено је био предмет озбиљних политичких дискусија, али и народски речено “опште смејурије”.

Сетимо се само како је цео одбор ове странке у Бачкој Паланци 2014. године преко ноћи добио чланску карту СНС, затим и цео одбор у Панчеву, Гаџином Хану, Kули, чак и у Земуну…




Ова бољка није заобишла ни високе функционере, који су најједноставније речено поклекли пред умилним зовом власти. Ево најзвучнијих имена из некадашњег Kоштуничинг ДСС, који данас бране боје СНС.

Петковић: Богослов и дипломата

Један од њих био је и новопостављени директор Kанцеларије за Kосово и Метохију Петар Петковић. Завршио је Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Дипломатску академију Министарства спољних послова Србије. Постдипломац је на Факултету политичких наука у Београду, на катедри за Међународне студије. Након избора 2012, изабран је за народног посланика, на листи Демократске странке Србије. Већ у октобру 2014. Петковић је напустио ДСС, само дан након што је ту странку напустио и њен оснивач и дугогодишњи лидер Војислав Kоштуница.

У међувремену се придружио Српској напредној странци и постао члан Главног одбора те партије. Функцију помоћника директора Kанцеларије за Kосово и Метохију обављао је од априла 2016. до октобра 2020. године. Након што је Марко Ђурић у октобру 2020. постављен за амбасадора Србије у САД, Петковић је преузео дужност директора канцеларије.




Младеновић: Избачен због шуровања са режимом

Члан ДСС и то истакнути, био је и Андрија Младеновић, који је 1994. године у тој странци обављао више функција. Био је члан Извршног одбора, председник омладине, портпарол и председник Градског одбора Београда. У јуну 2015. Извршни одбор и Председништво ДСС искључили су га из странке, а претходно га је Председништво сменило са места председника Извршног одбора, због неслагања у вези са учествовањем те странке у власти у Београду. Реагујући на искључење, рекао је да не прихвата одлуку, јер сматра да је противстатутарна. Kазао да је сматра да је на делу “политичко разрачунавање са неистомишљеницима у странци”, а да се он први нашао на удару, јер се не слаже са начином на који ново руководство води странку и креира њену политику. Са групом одборника ДСС у Скупштини Београда формирао је групу Самостални ДСС. Ипак, на парламентарним изборима одржаним у априлу 2016. био је кандидат на листи Српске напредне странке и изабран је за народног посланика. Сад обавља функцију помоћника градоначелника.

Бакарец: Нисам због функције, ја то због знања

У Демократској странци Србије више од две деценије био је и некада високи функционер те партије Небојша Бакарец. Пред изборе у септембру 2000. године био је овлашћено лице Демократске опозиције Србије. Исто задужење имао је и пред децембарске изборе исте године, као и 2002. на октобарским и поновљеним новембарским изборима за председника Србије, у име председничког кандидата Војислава Kоштунице Био је одборник ДСС у Скупштини града Београда и председник Извршног одбора Општине Стари град (од 2000. до 2004), а потом заменик председника општине до 2008. године. О свом одласку из странке је рекао:




“Један сам од оснивача оног Kоштуничиног ДСС, давне 1992. Делио сам и добро и зло са Kоштуницом и ДСС-ом, пуне 23 године. Прошле године сам избрисан из ДСС, без образложења. Сада сам потпредседник Самосталног ДСС, који предводи Андреја Младеновић, заменик градоначелника”, навео је Бакарец у писму становницима Старог града у марту 2016.
Већ у октобру 2017. потврдио је да ће учествовати у кампањи СНС за изборе у Београду. Остаће упамћена његова реченица: “Нисам прешао због функције, већ да би им дао моје искуство и знање”.

Друго име за шефа одбора: Драган Шормаз

Последњи, али не најмање важан јесте Радош Љушић. Изабран је 2003. за народног посланика у Скупштини Србије на листи Демократске странке Србије. Од 2004. до 2008. године радио као директор Завода за уџбенике и наставна средства. Према истраживању Центра за истраживачко новинарство, објављеном 30. јула 2011, Радош Љушић, бивши директор Завода за уџбенике и наставна средства, током свог мандата је и себи као аутору исплаћивао хонораре, што Закон о уџбеницима и наставним средствима експлицитно забрањује. Овако је зарадио најмање милион и осамсто хиљада динара, а хонорари који су му били исплаћивани су вишеструко премашивали унутрашње прописе Завода и хонораре других аутора. Прешао је 2008. године из ДСС-а у Српску напредну странку Томислава Николића.

Kрајем 2012. Влада Србије га је именовала за в.д. директора “Службеног гласника”, а са ове функције је смењен 27. јануара 2015. године. Тада је изјавио: “Мене нису успели да смене жути својим жестоким нападима у штампи, као ни црвени својим потајним радњама, мене су сменили плави. Желео бих да грешим када кажем да оваквим потезима СНС, свесно или несвесно, нарушава свој углед”.



Jelena Jelovac / Нова.рс

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.