Решење за фриленсере: Годишњи порез бар 270.000

Foto:EPA-EFE/FRIEDEMANN VOGEL

Око две трећине дигиталних радника у Србији тек су почетници или у првим годинама каријере у фриленс пословима преко интернета. Њихови бруто приходи су, у просеку, око 80.000 динара месечно, док жене у фриленсингу зарађују мање, указује Центар за истраживање јавних политика. Опорезивање њихових прихода представља огроман трошак који у најбољем случају годишње премашује две хиљаде евра.

Центар за истраживање јавних политика предлаже нови начин опорезивања фриленс послова, указујући да је међу фриленсерима највећи део оних који су тек на почетку својих каријера и немају стабилне клијенте.

Нови напредни закон за скидање коже са леђа: Плаћаћемо порез на шупе, кокошињце, бунаре…

“Ти дигитални радници остварују приходе који варирају од месеца до месеца, или се повремено баве фриленсерским радом. По нашим истраживањима таквих фриленсера има око две трећине”, указује Центар.



Иако су, у просеку, приходи тих фриленсера око 80.000 динара бруто месечно, то не значи да су ове зараде редовне и унапред загарантоване. У том смислу, ниједна генерализација није добра, јер на пример жене у фриленсингу у просеку зарађују око 60.000 динара бруто месечно”, истичу у Центру за истраживање јавних политика.

Тако је, наводе, било и пре почетка ковида који је у ствари донео новине: стагнацију у потражњи за софтверашима из Србије – за професијом у којој доминирају мушкарци о чему је Центар писао и смањење потражње за професијама у којима доминирају жене као што су писање и превођење и професионалне услуге.

Несразмерно велик порез

“Према нашој процени, чак и да је најмањи дуг за порез у питању, по најповољнијој неопорезивој основици од 50 одсто, наш фриленсер или фриленсерка дугују озбиљан износ. У случају да су на пример у једној години у просеку приходовали 80.000 динара бруто месечно, били би дужни да за порезе и доприносе уплате у најбољем случају око 270.000 динара годишње, што је око 2.300 евра”, указује Центар.



Бранка Анђелковић, суоснивачица и програмска директорка и Тања Јакоби, извршна директорка Центра за истраживање јавних политика наводе предлоге Центра за које, како истичу – верују да би могли бити обострано прихватљиви. И за пореске обвезнике, и за државу.

“И Центар и многи други експерти који су се огласили у вези са новонасталом ситуацијом сматрају да треба дефинисати већу неопорезиву основицу од садашње која би фриленсере који остварују релативно мале приходе – нешто изнад минималне зараде – ослободила плаћања пореза”, наводе оне.

Прочитајте још: 

Фриленсери који имају веће приходе би били сразмерно опорезовани тако да, у тренутку када остварују релативно стабилне приходе могу без већих проблема да замене статус физичког лица, статусом паушалца или да оснују д.о.о.

Друга могућност је признавање већих нормираних трошкова, на пример 50 одсто од остварених прихода, чиме би се пореско оптерећење фриленсера свело на ниво пореског оптерећења ближе оном који плаћају други обвезници.



“Наиме, садашње решење само по себи садржи конструкциону, грешку јер релативно ниске приходе оптерећује несразмерно високим пореским оптерећењем, што већ само по себи подстиче избегавање плаћања пореза. То у преводу значи да они који због нередовних прихода нису у стању да се региструју као предузетници јер им је то решење превише скупо, плаћају веће порезе од оних који имају веће приходе и могу да се региструју као предузетници и плаћају мање”, објашњавају.

Kако истичу, при тражењу одговарајућег решења треба имати у виду да је послодавац ових пореских обвезника у иностранству и не уплаћује свој део пореза и доприноса раднику као што је то случај код пореских обвезника по уговору о делу или уговору о ауторском раду чији је послодавац у земљи.

“У другим земљама у таквим случајевима неке државе преузеле су трошак послодавца”, указује Центар за истраживање јавних политика.

Kазне

У зависности од висине утврђене пореске обавезе, против фриленсера обухваћених овом акцијом биће поднета прекршајна или кривична пријава.

Тако, физичко лице које остварује приходе из иностранства, а за остварене приходе не поднесе Пореској управи пореску пријаву, у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, казниће се новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

Уколико физичко лице не изврши уплату пореза утврђеног у пореској пријави, односно решењем Пореске управе, казниће се и новчаном казном у износу од 50 одсто утврђеног пореза, а не мање од 5.000 динара.

Прочитајте још: 

Профит пречи од чистог ваздуха

Нејасно да ли Град Београд жели да преузме Бус Плус

Зашто држава притиска фриленсере и шта они планирају даље?

Зашто држава притиска фриленсере и шта они планирају даље?



Нова.рс

1 Коментар

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.