Хоће ли вакцина против ковида бити обавезна за све грађане Србије

Одлука о томе да ли ће ванредна имунизација становништва бити обавезна у Србији зависиће од епидемиолошке ситуације у земљи. Министар здравља требало би да се консултује са врхунским стручњацима и институцијама колико је одређена вакцина против ковида корисна, које су индикације, као и које су ризичне групе које треба да је приме.

Изменама Закона о заштити становништва од заразних болести министар здравља ће одлучивати о томе хоће ли вакцинација против корона вируса у Србији бити обавезна. За сада је договорено милион и осамсто хиљада доза Фајзерове вакцине против короне, што би обезбедило вакцинацију за деветсто хиљада грађана Србије, а преговара се и са руским и кинеским произвођачима.

Редовна имунизација у Србији подразумева вакцинацију деце од рођења до петнаесте године и то против туберкулозе, хепатитиса Б, дифтерије, тетануса и великог кашља, против дечје парализе, против обољења која изазива хемофилус инфлуенце тип б, против малих богиња, заушки и рубеоле. Ванредна вакцинација се, са друге стране, односи на болести као што су грип и ковид 19 и обавља се у периоду епидемије заразне болести.

Да ли је корисно обавезно вакцинисање грађана Србије

Вакцина против корона вируса према речима имунолога Радмила Петровића битна је да у почетку успори, а касније и смањи број оболелих, односно да обезбеди јењавање епидемије. Упитан који су критеријуми за доношење одлуке да једна вакцина буде обавезна за читаво становништво, наш саговорник каже да је то много широко питање:

„Mинистaр здравља би требало да се консултује са врхунским стручњацима и институцијама о томе колико је та вакцина корисна, које су индикације, које су ризичне групе које треба да је приме. То је оно што је најбитније“.

Петровић је уверен да вакцинација против ковида не може да буде обавезна за све, јер тешко да ћемо моћи да обезбедимо 13.5 милиона доза вакцина које би биле довољне за свих 6.5 милиона становника Србије. Пошто је и код ове вакцине, као и код оне против грипа, неопходна ревакцинација. То је тешко због тога што ниједна земља произвођач неће продавати вакцину другима док прво не обезбеди своје грађане.

Ризичне групе најважније

„На основу свих ових досадашњих предлога, требало би да се вакцинација против ковида буде као код грипа. Да се вакцинишу прво здравствени радници, затим ризичне групе које су највише у контакту са зараженим особама, те стратегијске групе као што су они који раде у полицији, затим у војсци, у општинама они који су највише изложени јер не могу другачије да се заштите него вакцином. Тако да, министар треба да одлучи на основу предлога Батута и Комисије за заразне болести Републике Србије која ни једанпут до сада није заседала“, каже Петровић.

Имунолог је заговорник обавезне вакцинације, јер да није било вакцина у прошлости, данас бисмо имали вариола веру и друге болести које су искорењене. Вакцина је, подсећа, највеће епохално откриће које је омогућило да се спрече помори и велике епидемије.

Наш саговорник наглашава да се ефикасност вакцина најсигурније потврђује након протока одређеног периода од вакцинације, што би према његовој процени требало да буде на јесен следеће године, али указује да ни руска ни кинеска, ни Фајзер ни Оксфорд вакцина не могу имати нежељене ефекте, јер је прошло више од месец дана од прве вакцинације:

„Неће ниједна имати негативних ефеката. Свака вакцина која се испитује испитује се на нешкодљивост, односно на нежељене појаве. Нежељене појаве, опасне, јаке, које се сматрају тешким нежељеним појавама после вакцинације се јављају до тридесетог дана после вакцинације. Након тога, то нису реакције на вакцину него неки коинцидентни случајеви. Према томе, кад прође месец дана од вакцинације, а прошло је месец и више, неће бити нежељених појава, не треба да се плаши народ тога“.

Постојеће вакцине без нежељених ефеката

Вирусолог Ана Глигић дели Петровићево мишљење да вакцине које су до сада направљене неће имати негативне ефекте.

„Оне могу постојати ако сте алергични на неки од састојака вакцине, јер у свакој вакцини која се направи, поред тога што постоји тај заштитни елеменат, постоје још и примесе. Морате у нечему разредити вакцину кад је направите, а то не можете у води, него у неком раствору, па морате додати и конзервансе да та вакцина не пропадне у транспорту. Неко може бити алергичан на неке састојке, а иначе нема шансе за такве вакцине које нису од целог вируса који је у циркулацији да може да изазове болест. Изазваће само имунитет, пошто је ова једна вакцина испитана на 90, а друга на 92 процента ефикасности“, каже Глигићева.

Она подвлачи да је одлука о томе да ли ће вакцина бити обавезна, на свакој појединачној земљи, односно, да ако Светска здравствена организација и изда препоруку о томе, свака држава је дужна да је размотри, а ако то буде наређење, онда то мора да се поштује.

„Свака земља ће индивидуално размотрити препоруку зависно од епидемиолошке ситуације, а пошто је она свуда лоша, у целој Европи, за сада не знамо како ће и шта бити“, закључује Глигићева.

[table id=1 /]

Бојана Стојадиновић / Спутњик