ЗА ГАСТАРБАЈТЕРЕ KОЈИ НЕ ПЛАТЕ ПОРЕЗ KАЗНА И ДО 1.300 ЕВРА Наши грађани који раде у иностранству могу да буду и кривично гоњени

Гастарбајтери, њих око 300.000, колико их ради или привремено борави у иностранству, самом чињеницом да морају да плате порез на зараду, подлежу и санкцијама уколико то не учине. Закон о порезу на доходак који је јасно прецизирао њхове пореске обавезе, предвидео и је новчане прекршајне казне које иду и до 150.000 динара, али и казне затвором у случају избегавања плаћања пореза.

Kако се наводи у Закону, грађани које остварују приходе из иностранства, а за зараду не поднесу пореску пријаву у Србији, кажњавају се новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара. За оне нешто савесније који порез пријаве, али га не плате, следи новчана казна у износу од 50 одсто утврђеног пореза. Она , међутим не може да буде мања од 5.000 динара.

У Закону о порезу на доходак наводи се и да ко потпуно или делимично избегне плаћање пореза или даје лажне податке о заради, поред новчане казне може да очекује и казну затвора у периоду до 10 година. Практично, уколико порез који се не плаћа износи више од милион динара, особа ће бити кажњена затвором од једне до пет година плус новчаном казном.

Још већи цех је за оне који за порез дугују више од пет милиона динара. За њих је предвиђена казна затвором од две до осам година, а уз то и новчана казна.

Највиша казна је прописана за оне чији дуг прелази петнаест милиона динара и укључује три до десет година затвора и новчану казну.

У Пореској управи објашњавају да је утаја пореза уколико неко свесно потпуно или делимично избегне плаћање пореза, доприноса или других прописаних дажбина, али и уколико даје лажне податке о стеченим приходима, те ако не пријави зараду или је прикрива на неки други начин.

Kако је “Блиц Бизнис” писао више од 300.000 грађана Србије који се, према последњем попису, налазе на раду у иностранству, могли би да очекују додатни трошак, и то ако Пореска управа одлучи да стриктно спроведе важећи Закон о порезу на доходак грађана. Наиме, члан 7 овог закона прописује да је обвезник пореза на доходак резидент Србије, како за доходак остварен на територији Републике Србије, тако и за примања у другој држави. У најкраћем нови цех на 1.000 евра зараде износи и више од 400, али ова сума може да буде и мања.

А закон каже да је резидент физичко лице које на територији Републике Србије има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или на територији Србије, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.

Kако објашњава Удружење фриленсера и предузетника Србије, формулација “или” значи да је довољно да испуните један од горе наведених критеријума, како бисте по закону били третирани као резидент који мора да плаћа порез и доприносе. На пример, ако сте се преселили у Немачку пре десет година и радили тамо, али нисте ођавили пребивалиште из Србије. Или сте одлазили на привремен рад у неку земљу Европске уније на 90 дана, враћали се у Србију, а онда опет ишли на рад.

[table id=1 /]

Прочитајте још: 

• Београд није једини: Повећање пореза на имовину чека и друге градове
• Држава опорезује и држављанство, пљачка до последњег динара: И ГАСТАРБАЈТЕРИ ЋЕ ПЛАЋАТИ ПОРЕЗ НА ДОХОДАK!
• Решење за фриленсере: Годишњи порез бар 270.000
• ПОРЕЗИ САСЕКЛИ 100.000 ФРИЛЕНСЕРA: Књиговође трљају руке након упозорeња слободњацима из Србије

Blic