Устав највећа препрека враћању обавезног војног рока

Десет година откако је укинута обавеза служења војног рока, добар део друштва не може да се помири са чињеницом да млади мушкарци више не морају да проведу одређени период живота служећи под оружјем.

Оваквим ставовима на руку иду и изјаве највиших државних званичника који повремено помену могућност поновног увођења ове обавезе.

Да се, међутим, отишло корак даље од изјава за медије, наводе Вечерње новости тврдећи да се у Министарству одбране ради на изради елабората, како би се проценили сви аспекти овог питања.

Ипак, саговорници истичу да би такав корак наишао на низ правних, логистичких и финансијских препрека, уз упитне ефекте које би поновно увођење обавезног војног рока остварило.

Највећу препреку свакако би представљао Устав Србије који каже да нико није дужан да, противно својој вери или убеђењима, испуњава војну обавезу која укључује употребу оружја.

„На ову чињеницу мало ко од надлежних обраћа пажњу“, наводи Драган Шутановац, председник Савета за стратешке политике и министар одбране у чијем мандату се одустало од обавезног служења рока.

„Уставом је загарантован приговор савести тако да не постоји могућност увођења војног рока за оне који то не желе, а они који то желе, то право и сада могу да остваре кроз добровољно служење војног рока. Дакле, не постоји оправдан разлог за увођење обавезе служења војног рока. Постоји једино популистичка жеља повратка на стари комунистички систем ЈНА који се распао у прах и пепео“, наводи Шутановац уз опаску да у времену када и председник Русије Владимир Путин најављује професионализацију, власти у Србији се, уместо да наставе реформу са формирањем активне и пасивне резерве, играју са младима чији одговор ће бити масовно избегавање и одлазак из земље.

Уз правни, ту је и финансијски аспект.

Како је извор Новости из Војске Србије навео, грубе процене кажу да би поновно увођење војне обавезе државу коштало око 50 милиона евра годишње.

Шутановац наглашава да су то све паушалне оцене и да би кључно питање било шта би се десило са професионалним саставом, да ли би се он угасио, смањио или остао у истом бројчаном стању.

„Од тога највише зависи колико би се финансијска структура променила. Свакако да би се трошкови увећали, али тај новац би практично био потрошен узалуд. Уколико постоји тај новац, њега треба усмерити на бољи животни стандард и услове рада професионалаца како би Војска Србија имала бољу и квалитетнију понуду“, каже Шутановац.

Сличан став дели и Новица Антић, председник Војног синдиката Србије, оцењујући најаве поновног увођења опште војне обавезе као „потез дављеника који је схватио да је дотакао дно“.

„У последњих неколико година више од пет хиљада професионалаца је напустило Војску Србије, незадовољни условима и обимом рада, начином напредовања и висином примања. И свакодневно настављају да одлазе. Притом, те кадрове није нимало лако надоместити, они не могу да се нађу на бироу. Такви кадрови могу само да се произведу, а то захтева обуку која изискује доста времена и новца“, наглашава Антић.

Поред тога што не би решило проблем мањка професионалних кадрова, Антић напомиње да би поновно увођење обавезног рока отворило и низ логистичких проблема.

„Велики новац би морао да се уложи у обнављање касарни у којима би људи били смештени. Исто тако, огромна количина инвентара је претходних година расходована, па би морало да се набавља готово све, од кревета и есцајга, до униформи и опреме са којима и сада постоје проблеми“, истиче Антић.

Он додаје да би овакав корак подразумевао озбиљну реформу система и усклађивање стратешких и доктринарних докумената, подсећајући да је, иако није чланица, Војска Србије у значајној мери усклађена са НАТО-ом, са којим блиско сарађује.

– Сви ти документи и потписани споразуми би морали поново да се претресу и преиспитају. То је једно веома озбиљно, референдумско питање, и не би смело да буде решавано преко колена и без озбиљне јавне расправе, истиче Антић.

Насупрот овим ставовима стоји готово једногласна подршка грађана за враћање обавезног служења војног рока.

У недавном истраживању Београдског центра за безбедносну политику више од 70 одсто грађана се изјаснило да подржава тај корак.

Како појашњава Марија Игњатијевић, истраживачица БЦБП-а, грађани који се залажу за враћање војног рока, то не чине јер сматрају да је то потребно како бисмо одговорили на спољне претње или надоместили број професионалних војника, већ да би се млади дисциплиновали и поштовала традиција.

– Дакле, грађани посматрају служење војног рока као некакву васпитну меру за младе људе, вероватно под утицајем наслеђа из прошлости и мита о војсци као ‘животној школи’. Међу онима који подржавају поновно увођење војног рока најбројнији су старији грађани, који свакако не би били обухваћени овом обавезом, па се поставља питање да ли би се подршка и ентузијазам за служење војног рока одржали и у пракси, наводи Игњатијевић.

Она додаје да када је реч о званичницима власти и самом систему одбране, утисак је да се враћање војног рока разматра као одговор на један од највећих проблема са којима се систем одбране тренутно суочава – одлив кадрова.

– Дискутабилно је да ли је десет година након професионализације војске такав потез практично и финансијски исплативији од улагања у боље услове рада за професионалце који су већ део система и концепте који иду уз професионализацију, а никад нису заживели у Србији, попут активне резерве. Регрути на одслужењу војног рока ће тешко надоместити одлазак војника, подофицира и официра који су се обучавали и школовали за различите специјалности, каже Игњатијевић.

[table id=1 /]

Данас