АНТИСРПСКА КАМПАЊА МРЖЊЕ КОЈУ НЕ СМЕМО ЗАБОРАВИТИ

21 – ГОДИШЊИЦА АГРЕСИЈЕ НА СРБИЈУ – 24. МАРТ 1999 – 24. МАРТ 2020.
„Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.”

(Жак Ширак, бивши председник Француске)

„Срби нису нарочито паметни.” „Српска деца се више неће смејати.”

(Лоренс Инглбергер, бивши државни секретар САД)

„Молим се да се ватра небеска обруши на Србе”

(Отац Пјер, познати француски свештеник – хуманитарац, по повратку из Сарајева и посете Маркалама 2, на својој конференцији за штампу.)

„Зауставите Србе. Одмах. Заувек”

(Маргарет Тачер, бивша премијерка Велике Британије, часопис Њујорк тајмс 4. мај 1994.)

„Срби су злочиначки дупеглавци”

(Ричард Холбрук, помоћник државног секретара САД, часопис Њујоркер, 6. новембра 1995.)

„Што се Срба тиче… то је данас један болестан народ”

(Генерал Жак Кот, бивши командант УНПРОФОР-а у Босни и Херцеговини, Војни месечник Дифенс национал, јун 1997, Париз.)

„Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат… Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд!”

(Пол Џексон, уредника листа Калгари сан за часопис Фани стар, 13. октобар 1992.)

„Србе треба бацити на колена”

(Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова, 27. маја 1992.)

„Ми треба да Србију осудимо на карантин, све док се вирус који она носи не избрише”

(Давид Гомперт, старији директор за Европу у Савету за националну безбедност у време Бушове администрације, часопис Форин аферс, јул-август 1994.)

„Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку … Животиње користе своје ресурсе знатно сређније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу”

(Сер Питер Јустинов, глумац и амбасадор УНЕСКО-а, часопис Д Еуропеан, 10. јун 1993.)

„Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки”

(Џејмс Бејкер, државни секретар САД, на америчкој ТВ, јун 1992.)

„Ово је борба између добра и зла, а НАТО неће дозволити да зло надвлада”

(Вилијам Коен, амерички државни секретар за одбрану, пролеће 1999.)

„Срби спроводе терор и силују албанску децу”

(Бил Клинтон, председник САД, говор на прослави 50-годишњице НАТО пакта у Вашингтону, 23-25. април 1999.)

„Нека се Срби подаве у сопственом смраду”

(Хелмут Кол, немачки канцелар, почетком 1998.)

„Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“

(Тони Блер, британски премијер током НАТО агресије на Србију 1999.)

„НАТО-разсрбљива“ „(ДЕСЕРБИЗАТОР)”

(Расистичка антисрпска реклама за спреј који уништава гамад. Канал плус, француска ТВ)

„Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали само банда разбојника и убица”

(Јохан Фриц, директор бечког дневника Ди Пресе и директор Међународног института за штампу.)

„Предлажем да се србској деци забрани у школама учење српске националне поезије”

(Проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997.)

„Срби су немилосрдни људи, спремни заклати ножем, што могу захвалити свом словенском пореклу”

(Франсоа Кремио, припадника француских снага СФОР-а, мај 1995.)

„На несрећу, нисам побио све Србе”

(Томислав Мерчеп у говору на конгресу Хрватске пучанске странке, Ферал Трибјуне, 1995)

„Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.”

(Џејмс Шеј, портпарол НАТО)

„Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље – осморо. То је јасан напредак“

(Бернар Кушнер, шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији у изјави за ТВ Франс 2, крајем марта 2000.)

Главне последице бомбардовања
– око 2. 000 убијених;

– 79-оро убијене деце;

– 50.000 пројектила;

– 25.000 тона експлозива;

– 60 срушених мостова;

– 300 уништених фабрика;

– 190 школа;

– 20 болница;

– 280.000 Срба, Рома, Ашкалија, Бошњака и других расељено са Косова и Метохије;

– око 100 милијарди долара материјалне штете;

– 15-20 тона осиромашеног уранијума бачено на Србију и Косово и Метохију (чије је време потпуног распада 45 милијарди година)

– 9.900 оболелих од канцерогених обољења 1990. године

– најмање 40.000 оболелих од канцерогених обољења до 2015. године

[table id=1 /]

ИЗВОР: https://izmedjusnaijave.rs