Мала апологија глуме

Мала апологија глуме – Део први

Пита Тарзан Касандру:

“Јели, жено, где си ти научила да тако добро водиш љубав, ниси пре била таква?“

„Млого сам гледала порнићи…“

„Али, и ја сваки дан гледам фудбал на телевизију па не играм као Роналдо?!“

Овај виц има већ седу архијерејску браду достојну поштовања али је зато врло илустративан по једном питању. Наиме, ако погледамо саму дефиницију глуме у Википедији, прочитаћемо следеће:

„Глума је психички процес деловања појединца на сопствене карактерне особине да би искрено одговорио на задате имагинарне околности.“

Ако наставимо даље са проучавањем поменуте веома комплексне и озбиљне материје, сазнаћемо још и ово:

„Суштина глуме је потиснути себе да би могли постати неко други. Свест о томе да убеђења граде карактер, као и сећање на време када нису имали изграђен карактер глумцима помаже да схвате да се најпре морају психички вратити у своје детињство и почети да размишљају као деца. По способности да се врати у такво стање мери се квалитет глумца, неки од највећих глумаца који су глумили крајње тешке драмске улоге у ствари су омиљени дечји глумци. Из тог стања глумац полако почиње прихватати карактер лика који треба тумачити. Предрасуде и убеђења лика некада су видљива из самога текста где лик истиче своје идеале, док се у другим случајевима карактер поприма уживљавањем у сваку мисао исказану у тексту, мозаик мисли се склапа и добија се карактер. Једна од највећих грешака у размишљању глумца почетника јесте да је глума, нарочито позоришна посвећена публици. Публика је у ствари извор енергије коју глумац прихвата док је на сцени, каналише је током интеракције на подијуму и враћа публици. Најбољи начин да публика схвати поруку сцене јесте да преузме вибрације које су прошле кроз интеракцију ликова. Глума се у ствари игра за интеракцију. Интеракција глуме зрачи у свим правцима и помаже да свако осети оно што је осећао писац током писања дела.“

Сложићете се да се занат оваквог нивоа софистицираности свакако не може испећи на асфалту или гледајући телевизију…

Писца ових редова је одувек занимало где су се и како филмске диве попут Кристи Кењон, Трејси Лордс или Серене Гранди научиле посебним вештинама снимања еротских сцена како би њихова тела на екрану изгледала као уметничко дело, из ког угла да снимају своје голе груди и где, а посебно са ким су вежбале кадар, те су успеле да достигну вртоглаве висине светске славе и, на крају али не и најмање битно, да зараде лепу парицу…

Мала апологија глуме, део други

Пре нешто више од годину дана, док су још могле да се одржавају јавне приредбе и док девојке нису морале маскама да сакривају своја предивна лица, на такмичењу за мис Белгије 2020. десио се један несвакидашњи догађај о коме се овде веома мало зна. Наиме, на Великој вечери, у свечаним хаљинама, прелепа Селин ван Ојцел (Céline Van Ouytsel; ‎Antwerp) приликом наступа на сцени имала је мали пех, саплела се на степенастом делу подијума и посрнула, при чему јој је спао грудњак и остао да лежи на даскама. Међутим, она је, упркос свему томе, смогла снаге да дубоко удахне ваздух, стидљиво и веома љупко поцрвени у лицу и, уз експлозију симпатија од стране публике, заврши свој наступ. Да ли је уопште потребно рећи да су симпатије које је тиме побрала биле толико велике да су јој донеле и победу на такмичењу?

Цео догађај можете видети овде: https://twitter.com/i/status/1216098415098068992

Али, оштром оку пажљивих посматрача није измакло оно што се том приликом стварно и десило. Уколико се погледају стоп-кадрови њеног наступа, може се видети да дотични грудњак уопште није ни био на њеним грудима (руку на срце, свако ће се сложити да девојци таква врста помагала уопште и није потребна), него га је скривала у широком и лепршавом, помало чудном левом рукаву, одакле га је у моменту пометње неприметно спустила на под. То се може видети на следећим сликама:

Иако је ту и тамо понеко приметио о чему се ради и изразио своје незадовољство због начина на који је све то изведено, ђаволица Селин је и даље званична Мис Белгије за 2020. (мада, чини нам се, има “икс“- ноге и велик нос те вероватно није могла другачије то ни постати ☺). Такнуто, макнуто, чин је свршен и нова реалност је прихваћена као таква.

Питаћете се сада, какве везе све ово може имати са првим делом нашег текста? Па, да ли мислите да је једна девојка од око 20 година могла у току претходног поподнева сама осмислити и извести овакав изузетно ефикасан подухват и тако уверљиво одглумити управо оно што је требало и управо како је требало, па да постигне свој циљ и постане Miss Belgique 2020., са свом славом, привилегијама и приходима које то доноси?.

Иза свега тога је морао стајати неки добар учитељ глуме, а она се, ето, веома потрудила да (заједно са свим осталим својим колегама и колегиницама глумцима и глумицама) измени нашу перцепцију (лошег) света у коме живимо, и створи пред нашим очима један имагинарни свет (у складу са горе поменутом дефиницијом глуме као појма), при чему ни сама није остала без неких конкретних бенефита. Дакле, сада долазимо до тога зашто би ово требало да буде апологија глуме и израз наше захвалности свим прегаоцима, професионалцима и аматерима, на свим могућим медијима, улицама и свим погодним за то местима, у свако доба дана и ноћи,  који веома посвећено узимају учешћа у том, према нама обичном народу, крајње хуманом подухвату.

Осим тога, на крају, ово би требало схватити и као омаж (homage) свим оним громадама од учитеља глуме и маговима режије, који заједно са већ наведеним прегаоцима толико вредно мењају нашу тмурну и одвратну реалност, стварајући при томе неку потпуно нову и на тај начин нам омогућавају један сасвим другачији квалитет живота!

[table id=1 /]

Сачинио блудни син, име, ЈМБГ, адреса, социјални и породични статус познати редакцији Васељенске