Тестови на ЦОВИД су подивљали – епидемија позитивних тестова на ЦОВИД

Напомена уредника: У окружењу са ЦОВИД-19, готово све државе на свету затвориле су своје границе, закључале своје грађане и присилиле предузећа да се затворе. Данас већина влада и даље ограничава путовања, економске активности и друштвена окупљања.

Оправдање за ове мере без преседана био је све већи број случајева ЦОВИД-19. Ово је покренуло епидемију тестирања на ЦОВИД – ПЦР и брзи тестови на антиген као средство за идентификовање позитивних случајева ЦОВИД. Наш др. Џон Хант испитује науку која стоји иза тестирања на ЦОВИД, да ли су парадигме тестирања ефикасне и рационалност иза одговора власти на вирус.

Шта ЦОВИД тестови значе, а шта не значе

РТ-ПЦР тестови могу бити дизајнирани тако да буду високо осетљиви на присуство оригиналне вирусне РНK у клиничком узорку. Али врло осетљив тест ризикује да буде лоше специфичан за стварну заразну болест.

Брзи антигенски тестови су различити. Они мере вирусни протеин. То чине помоћу реакције клиничког узорка са једним или два лабораторијски створена антитела која су обележена мерљивим маркером. Ови антигенски тестови су често слабо специфични, што значи да се могу показати позитивним у одсуству било ког стварног вирусног протеина или било које ЦОВИД болести.

За лабораторијски тест, шта значи бити осетљив? Шта значи бити специфичан?

Kористиц́у ЦОВИД да бих објаснио ове термине. Да бисмо то урадили исправно, морамо да избегнемо употребу језика медија и владе, јер те институције теже да нас заварају језичким манипулацијама. На пример, погрешно су нас научили да је ЦОВИД-позитиван тест синоним за ЦОВИД-болест. Није, као што ц́ете ускоро видети.

Тако да ц́у за овај чланак израз „Релевантна инфективна ЦОВИД болест“ означавати стање узроковано ЦОВИД-19, у којем је пацијент болестан од вируса или има (у дисајним путевима) живи реплицирајуц́и вирус који се може пренети другима. Ово се чини коректном дефиницијом онога о чему би требало да бринемо код ове болести. Ако пацијент није болестан и није способан да пренесе болест, тада било која ЦОВИД РНK или протеин који се могу појавити у тесту нису релевантни, нити заразни, и стога имају мало или нимало последица.

Осетљивост теста можете замислити овако: У групи од 100 људи који сигурно имају Релевантну инфективну ЦОВИД болест, колико људи заправо тест наводи као „позитивне?“ За тест који је осетљив на 95%, тест ц́е пријавити 95 од ових 100 пацијената са истинском болешц́у као ЦОВИД позитивне и 5 ц́е бити пропуштено.

Специфичност: У групи од 100 људи који апсолутно немају одговарајуц́у инфективну ЦОВИД болест, колико ц́е их тест пријавити као „негативне?“ За тест који је 95% специфичан, 95 ових здравих људи биц́е пријављено као ЦОВИД-негативно, а 5 ц́е бити погрешно пријављено као ЦОВИД-позитивно.

Осетљивост и специфичност су инхерентне карактеристике теста, не пацијента, ни болести, ни популације. Ови појмови се веома разликују од позитивне предиктивне вредности (ППВ) и негативне предиктивне вредности (НПВ). На ППВ и НПВ не утичу само осетљивост и специфичност теста, вец́ и карактеристике људи изабраних за тестирање, а посебно основна вероватноц́а пацијената да заиста имају истинску релевантну заразну болест ЦОВИД. Позитивна предиктивна вредност – шанса да позитиван тест заправо указује на истинску болест – знатно се побољшава ако тестирате људе који вероватно имају ЦОВИД и, што је важно, избегавате тестирање људи за које је вероватно да немају ЦОВИД.

Ако направите ЦОВИД тест са 95% осетљивости и 95% специфичности код 1.000 пацијената који имају грозницу, имају излив из носа, обилно кашљају и немају даха, онда тај тест користите као дијагностички тест код људи који тренутно имају оправдане шансе за постојање одговарајуц́е заразне ЦОВИД болести. Рецимо да њих 500 заиста има релевантну инфективну ЦОВИД болест, а остали имају обичну прехладу. Овај 95% осетљиви тест тачно ц́е идентификовати 475 људи који су заиста болесни од ЦОВИД-а као позитивне на ЦОВИД и пропустиц́е их 25. Овај исти тест је такође 95% специфичан, што значи да ц́е лажно означити 25 од 500 пацијената који нису ЦОВИД-ови као позитивне на ЦОВИД. Иако тест није савршен, он има позитивну предиктивну вредност од 95% у овој групи људи и у целини је прилично добар тест.

Али шта ако покренете овај исти ЦОВИД тест на све људе у популацији? Претпоставимо да је шанса за постојање одговарајуц́ег заразног ЦОВИД-а у САД у овом тренутку око 0,5% (што указује да тренутно 5 од 1000 људи тренутно има стварну преносиву болест, што је велика процена). Kако овај исти 95% осетљиви / 95% специфични тест функционише у овој поставци скрининга? Добра вест је да ц́е овај тест вероватно идентификовати 5 људи на сваких 1000 са релевантним инфективним ЦОВИД-ом! То, бре! Лоша вест је да ц́е од сваких 1000 људи такође лажно означити 50 особа као ЦОВИД-позитивне који немају релевантни инфективни ЦОВИД. Од 55 људи са позитивним тестовима у свакој групи од 1000 људи, 5 заправо има болест. 50 тестова су лажно позитивни. Са позитивном предиктивном вредношц́у од само 9%, могло би се рец́и да је то прилично лош тест. Далеко је лошије ако тестирате само људе без симптома (као што је преглед школе, радног места или факултета), код којих је вероватноц́а да ц́е имати одговарајуц́у заразну болест ЦОВИД знатно нижа.

Исти тест који је прилично добар при тестирању људи који су стварно болесни или су у ризику је лош када се прегледају људи који нису.

У првом сценарију (са симптомима), тест се правилно користи за дијагнозу. У другом сценарију (без симптома), тест се погрешно користи за скрининг.

Дијагностички тест користи се за дијагнозу пацијента за којег лекар мисли да има разумне шансе да има болест (који има симптоме попут грознице, кашља, запушеног носа и отежаног дисања током вирусне сезоне).

Скрининг тест се користи за проверу присуства болести код особе без симптома и без повец́аног ризика од обољења.

Скрининг тест може бити прикладан за употребу када има врло високу специфичност (99% или више), када је преваленција болести у популацији прилично висока и када нешто можемо учинити у вези са болешц́у ако је идентификујемо. Међутим, ако је преваленција болести ниска (као што је случај са релевантним инфективним ЦОВИД-ом), а тест није адекватно специфичан (као што је случај са ПЦР-ом и брзим антигенским тестовима на вирус ЦОВИД-а), тада употреба таквог теста као мера скрининга код здравих људи приморава да тест буде лош. Што се више погрешно користи, то се дешава више дезинформација.

Наше здравствене власти препоручују више тестирања на асимптоматске људе. Другим речима, они подстичу погрешну и лошу примену ових тестова. Наши здравствени службеници раде оно што студент прве године медицине треба да зна боље него да уради. Довољно је забрињавајуц́а грешка што оставља два вероватна закључка: 1) да су наши водец́и владини здравствени званичници заиста неспособни и / или 2) да смо као нација намерно обманути / изманипулисани. Или може бити обоје. (Још један закључак који бисте требали узети у обзир је да је моја анализа ових тестова нетачна. Отворен сам за изазов.)

Па шта ако као појединац добијете позитиван резултат ПЦР теста (онај који има 95% специфичности) без симптома ЦОВИД-19 или недавне изложености правом релевантном заразном болеснику са ЦОВИД болешц́у? Шта радиш? Па, са тим позитивним тестом, ваш ризик од заразе ЦОВИД-ом се управо повец́ао са мање од 5 на 1.000 (општи ризик популације) на отприлике можда 5 на 55 (ризик стварне релевантне инфективне ЦОВИД-ове болести код асимптоматских људи са позитивном тестом на ЦОВИД-19). То је 18 пута вец́и ризик, што представља ризик од 9% да имате одговарајуц́у инфективну ЦОВИД болест (или 91% шансе да будете потпуно здрави). То би могло бити релевантно повец́ање ризика у вашем уму, довољно да одлучите да избегнете излагање својих пријатеља и породице вашем вец́ем ризику у поређењу са општом популацијом. Али ако влада троши ресурсе да прати ваше контакте, 91% људи бескорисно прати. И они одлучују да ли ц́е нас закључати на основу погрешног схватања да су ЦОВИД-позитивни тестови код здравих људи епидемиолошки тачни када су заиста већином погрешни.

За 50 асимптоматских људи ниског ризика који лажно искачу из сваке групе од 1.000, шта њих чини позитивним на тесту? За брзи антигенски тест то је зато што тест никада није намењен за употребу као скрининг тест код здравих асимптоматских људи, јер није довољно специфичан. За ПЦР тест, позитиван резултат са сигурношц́у значи да је у том узорку било ЦОВИД РНK, али ваш нос или уста су врло вероватно само филтрирали неке мртве комадиц́е вирусних остатака из честица прашине у ваздуху док сте пролазили кроз ЦВС како бисте добили тест пре него што сте сазнали да би требало да користите пролаз. ПЦР може бити превише осетљив.

Неколико ланаца РНK је ирелевантно. Чак и неколико стотина потпуно нетакнутих вирусних честица вероватно нец́е заразити или изазвати болест. Људи нису толико бедни. Али имајте на уму да је врло мала шанса да је тест испао позитиван јер ц́ете се разболети од ЦОВИД-19, а тест вас је, пуком срец́ом, ухватио непосредно пре него што сте се разболели.

Поред ове погрешне употребе дијагностичких тестова као скрининг тестова, влада субвенционише болнице у збрињавању пацијената позитивних на ЦОВИД-19. Рецимо да болница уради ЦОВИД тест четири пута током боравка у болници као скрининг тест код пацијента који нема симптоме ЦОВИД-а. Ако се тај тест јави једном позитивно, а негативно три пута, болница ц́е пријавити тог пацијента да има ЦОВИД-19, иако је велика вероватноц́а да је један позитиван резултат лажно позитиван. Зашто болнице толико раде ово тестирање? Делимично, јер ц́е од владе добити 14.000 долара више за сваког пацијента за којег изјаве да има ЦОВИД-19.

Kада видимо статистику смрти од ЦОВИД-19, треба препознати да би се значајан проценат њих требао назвати „смртни случајеви са тестом позитивним на ЦОВИД-19“. Kада видимо извештаје о повец́ању броја случајева, требало би знати да они дефинишу „случај“ као сваки са ЦОВИД-19 позитивним тестом, што је, као што сада можете схватити, заиста број за смеће.

Резиме:

Имамо епидемију тестова позитивних на ЦОВИД која је знатно вец́а од епидемије идентификоване релевантне инфективне ЦОВИД болести. Супротно томе, људи са стварним, благим случајевима ЦОВИД-болести нису сви на тестирању. Дакле, подаци на којима су закључавања наводно оправдана су лоши.

Подаци о ЦОВИД хоспитализацијама и смртним случајевима у држави преувеличани су владином шемом субвенционисања која подстиче неправилну употребу тестова код људи без посебног ризика од болести.

Избегавајте тестирање на ЦОВИД осим ако и сами нисте симптоматични, ако сте били изложени некоме ко је симптоматичан и позитиван на ЦОВИД или ако имате неки други лични разлог који има смисла.

Знајте да вас тестирање пре путовања у иностранство доводи у умерени ризик да добијете лажно позитиван резултат теста, што ц́е сигурно упропастити ваше путовање. То је нови политички ризик путовања.

У овој игри за тестирање вируса има много више, а има и пуно чудних подстицаја. Постоје сиве зоне и простор за расправу.

Да, болест ЦОВИД може убити људе. Али позитиван тест нец́е никога убити. Нажалост, сваки тест позитиван на ЦОВИД оснажује оне политичаре и бирократе који су природно склони да контролишу људе – социопате и њима сличне.

Џон Хант, МД, педијатријски је пулмолог / алерголог / имунолог, бивши ванредни професор и академски медицински истраживач, који има велико искуство и публикације које укључују ПЦР, тестирање антигена и анализу респираторне течности. Међународно је признат као стручњак за прикупљање и анализу аеросолних / респираторних капљица.

Напомена уредника: Нажалост, вец́ина људи нема појма шта се заиста догађа када влада измакне контроли, а камоли како се припремити …

[table id=1 /]

Превод: Српски Гласник

Извор: Интернатионал Ман