Сучим ћемо изаћ пред – Кинезе?!?

Препоручујем свима да одгледате документарни филм, Америцан Фацтору.
Потражите га. Режија Стевен Богнар и Јулиа Рајднер.

Барем сви који раде у Јури требали би то да одгледају. Поучно је да и да шири чланови њихових фамилија то одгледају, па и пријатељи радника у Јури. Сви који намеравају радити у некој кинеској или корејској фирми, морају знати шта их чека. Они који раде у другој фирми, српској или било којој, било чијој, требали би да виде ова филм, да би знали каква фирма данас остварује профит. Свако ко код куће ради или има неко предузетништво, требао би да погледа овај филм. Не препоручујем да овај филм ико покаже свом шефу или претпостављеном.

Дакле укратко, кинеска фирма која се бави производњом стакла за аутомобиле, отворила је погон у крају града Охаја, у Мораин-у, у напуштеном погону Џенерал Моторса. Филм је изврсна паралела између капитализма и комунизма, у ком своје место поново морају наћи радници који су навикли на услове рада у капитализму који је био такав какав је био док се правио добар – и радницима у комунизму, који више не мора да се прави добар, ако је у појединим земљама и био добар према радницима. Дакле онапарола „не може газда толико мало да ме плати колико ја могу мало да радим“ припада епохи која је прошла.

У филму ће те видети однос кинеске фирме према америчком синдикату у Америци и дугом и мукотрпном путу до прављења синдиката у фирми (упореди нпр. Јуру) па и место синдиката у централи фирме у Кини, где је уз синдикат и и штаб КП Кине, са зетом директора фирме, који је председник синдиката, а и први секретар КПК. Да се не чудимо овде и оптужујемо људе, тако је како јесте, гледај, учи, „схваћавај и размишљавај“ у месту и у напред. То је један систем који граби напред, ваља све пред собом, пожељан је у свим државама и свако ко има ма и сладолеџиницу, машта о оваквим условима пословања, наравно ако је власник. У Џенерал Моторсу је плата била 29 долара, код Кинеза 12,84 долара. Ради ко мора, а таквих је маса данас. Хајер енд фајер (запосли и дај отказ)

Испостава у Америци има губитке. Позивају пословође из Америке да виде како се ради у Кини. Обратите пажњу на 46 минут филма и на 55 минут. Америчке пословође су… па, хм, изненађени. Одгледајте филм. Сећате се када смо гледали оне стотине кинеске деце на огромном тргу како као један раде карате кату. Е па, браћо и сестре, та деца су порасла. Данас раде у кинеским фирмама. Исто тако, као један. Дванаест сати на дан. Са 1-2 дана слободно у месецу.

Ја верујем да је могуће радити и мање сати у бољим условима, свакако и за већу плату. Наравно уз услов да фирме не остварују толику добит. У том случају те фирме неће моћи да ратују капиталом протих других држава. Верујем да свет може да функционише тако да радник има времена за рад, породицу, верски живот, хоби и доколицу.

Овдје је мудрост: док не помогнемо својима, на више/мање регуларним изборима легално изабраним представницима народа – да недвосмислено схвате наше жеље и потребе, па и њихово властито место у друштву – и док им не будемо непоколебљива, једногласна, постојна и дуготрајна залеђина и ослонац, упориште, приликом изношења захтева коначно продуховљеног народа – у разговорима типа Чатам Хаус са пословним и/или политичким партнерима наше државе – до тог момента, припремимо се на следећи сценарио.

Да би Србија била конкурентна са својим производима на страном тржишту, морамо производити скупе производе које нико нема, или најјефтиније производе које уме да произведе свако, уз скоро бесплатан рад, или да радимо послове које нико неће, типа да складиштимо радиоактивни отпад на Фрушкој Гори, да правимо гуме крај извора наше пијаће воде, или да чекићем на наковњу исправљамо радиоактивне цеви из горионика атомске централе неке од пријатељских земаља које би нам овакве поверљиве послове другарски повериле. Од свега овога, ми „скоро бесплатан рад“ изгледа још најеколошкије и најмање зло.

Морамо знати правила игре и бити у форми за њу. Имам пред очима ону девојку или жену, из Боговађе, што су је послали да ради у прихватном центру за азиланте. Женско (они познато је посебно цене жене, и имају о њима врло специфично мишљење), и још кад им стану на тепих за молитву. Пардон: то је ко за православце кад Пуси Рајот заиграју неки луди ритам, полуголе пред олтаром у руској цркви- пута 100. Мислим, њима њихово, нама наше, али не доведимо себе, у стању у коме је свет данас, да морамо неком за нешто да се извињавамо.

Схватимо дакле рад у фирмама из Азије на прави начин, да не би било разочарења. Ондје ће бити плач и шкргут зуба.

Ово је једна врста упутника за преживљавање рада у ропским условима.
За ту сврху, припреми се као спортиста за маратон, као боксер за меч, као гимнастичар за вратило, као фудбалер за куп шампиона, или као Ђоковић за 24 часа Ле Мана (-:?!?:-).

И наравно, рад у овим условима, ако „гуташ“, прећуткујеш, бројиш дане док не исплатиш кредит – довешће те пре или касније до психосоматских проблема. Заврши са својим егом. Ради као што се монах моли. Без помисли на почетак и крај. Без погледа у календар кад ће викенд. Без погледа у часовник кад ће крај времена.

Збогом преједање, јер тера у тоалет и тежина притиска зглобове који брже страдају. Збогом оговарање Милеве са колегом јер трака не чека, збогом филмови јер се касни на посао, збогом журке јер је сутрадан глава као добош а то не води ефикасности. Нема кафенисања, батали цигаре. Него: угљени хидрати, беланчевине и масти у грам, пази на тежину. Редовна гимнастика одржава у форми. Рад, уравнотежена исхрана, то мало слободног времена кући потроши са фамилијом и на начин на који сакупљаш енергију.

То мало пара, што зарадиш, ако их разбацаш на будалаштине, непотрепштине, статусне симболе или коцку… ти си онда стварно… ти стварно онда ниси… онда ја стварно незнам шта си ти. Упамти, знај за шта трошиш своје ВРЕМЕ на Земљи. Сваку капљицу своје зноји. Знај вредност сваког откуцаја твог срца на послу. Сваку секунду одсутности од природе, одвојености од људи које волиш. Размисли, да ли је бакин плаво бели креденац, када се ошлајфа и офарба, заиста мање леп од картонског регала пресвученог фурниром који ћеш купити на кредит. А свакако је квалитетнији и вреднији. Размисли, зар нема никога ко би те ошишао у кругу пријатеља за мање паре него фризерка. Размисли, да би покрио своју голотињу (додуше само физичку, духовну, душевну и психичку голотињу је теже прекрити) и утекао од временских прилика, каква ти заиста гардероба треба. Волиш ли људе који те воле због панталона и блуза, автамобила? Па ако ти није стало до тога, буди слободан, макар се и не звао Слободан или Слободанка, ако си пак женска. Упамти: могу нас натерати да радимо за мале паре, можда и у незавидним условима – али брале и селе ако нас намагарче да паре потрошимо у то што не морамо, нико нам није крив, а они понајмање. Ми смо криви. Ко схвати да му нико није крив, тај постаје свој газда и управљач својим животом. Па ако се још малкице потруди, може да завлада и својим вегетативним системом. О-па.

На крају, ово је само предлог у нужди. Најбоље је да до овога не дође никада. Али ако дође, буди сретан што не радиш на Голом Отоку или у гулагу. Још не. А до тада – не као до сада(?)

Богатић, Ненад / Васељенска

[table id=1 /]