Григорије је света крава Друге Србије

1975-те, Миодраг Булатовић је издао свој знаменити роман “Људи са четири прста”. Да је жив, да види шта раде сарадници Deutsche Welle, Voice of America, Al Jazeera, Ndh1, NovaSS, Danas-a из редова СПЦ написао би роман “Људи са трећим оком”.

2005-те априла месеца, Американци су Григорију Дурићу отворили треће око. Кроз то око он је видео да треба пензионисати све старе српске владике на челу са патријархом Павлом и митрополитом Амфилохијем a изабрати младе, амероподобне “и наравно Џеј” (Гастарбајтерска 2) – кад може Медведев за прешједника, а што не би мога’ он за патрику. Кроз то исто треће око – које на сред чела, изнад корена носа а између својих обрва носи епископ Иринеј Добријевић – Американци су августа 2009-те видели да од признавања Косова нема ништа док је Павле Стојчевић на трону Светог Саве. Ових дана разнобојне америчке треће очи покушавају да хипнотишу Србе петооктобарским мантрама, како би их увели у стање сумње да од одбране Косову нема ништа ако у Краља Петра 5. не уселимо неког црногорца литијаша?!

Хиндуистички тантристи кажу да без активације трећег ока, ађна или гуру чакре тј. средишта контроле нема ни активације осталих чакри. У америчком политичком, читај NATO тантризму отворено треће око отвара друге америчке чакре – медијске, финансијске, дипломатске, криминалне, NVO, политичке, агентурне. Даље, NATO тантра има неколико обавезних асана, поза. Тако се српски аутошовинистички сектор понадао у немачког епископа Григорија да је за нови ресет спреман да поред позе опозиционара заузме позу за сакралну жртву новог 5. октобра. Али авај! Док се у Београду јула 2020-те демонстрирало против завођења новог корона затвора, оног којег он зилотски спроводи у својој Немачкој, отвори човек своју душу за Ndh1 и рече:

“Али ако хоћете сад да нешто кажем крајње искрено и исповедно?”

‘Ајде реци живота ти.

“Најфасцинантније личности у новијој српској историји су Зоран Ђинђић и Оливер Ивановић. И ако ћете да кажем нешто искрено?”

‘Оћемо, само реци живота ти па макар наставио са митологијом Друге Србије.

“Понешто од те, образовања, виспрености покојног Зорана Ђинђића, можда имам ја? Ето то мало искуства живота у Немачкој.”

Па му на то да је образован као др Ђинђић поглед нагло скрене у страну лево-десно. Велики поштовалац и познавалац немачког епископа Дурића, Небојша Вукановић је рекао на једном месту “усне су му мирне, али га очи одају”. Настави Дурићу, живота ти:

“Можда нешто од храбрости и осмеха Оливера Ивановића, можда имам ја?”

Ма шта кажеш? И храброст браниоца Дмитровачког моста и холивудски осмех у једном човеку – 1 од 5.000.000!

“Али оно што мене, ту, како бих рекао, да не буде претенциозно, опомиње, ја не бих желео да завршим као они! Зато што су они ишли срцем у ту ситуацију. А ја с’ обзиром на ова искуства хоћу да идем разумом. … Ја бих желио да умрем добровољно!” (1)

Па ко ти брани да умреш добробољно? Хришћанин, православно мушко зна како се добровољно умире. Прво и основно у Крштењу, па онда живљењем тог завета подвигом – сваки дан по вас дан. Али нису се овом Григорију небогослову као светом Григорију Богослову јавиле у сну две девице – обучене у беле хаљине, дивне, а по узрасту и годинама равне, без спољашњег накита, које не беху горде, ни охола погледа, пуне целомудрености – које се зову Чедност и Уздржање. Е да би он тако био једне мисли са њима. Друга су њему виђења, друга су њему добровољна умирања на памети. Тако он у складу са јављањем му Џина Шарпа (Gene Sharp) налази друге да се жртвују за његову наранџасту политичку теорију. И то прво у броју 30 Јудиних сребрњака. Из другог пута се сетио броја 300!

Дакле, овај човек са трећим оком има свој став да не жели да буде ни Ђинђић, ни Ивановић, ни Иван Стамболић. Неће да буде ни Махатма Ганди, ни Мартин Лутер Кинг. Каза, а да не трепну, да није ни меда, ни зека него да је “политичка звијер” (2). Модел те политичке животиње из 2009-те је иза себе на Deutsche Welle оставила наслов “Хомеинизација Српске православне цркве”. За исти окупациони медијски сервис њена верзија за 2021-у изјављује да никада неће бити политичар, иако нема политичког оружја ког се није машила. Дурић више физички не прети и не екскомуницира новинаре. Њега сада бране колонијални новинари од саопштења Синода СПЦ, од медијског реаговања на његово медијско атаковање, од наводних претњи по друштвеним мрежама… Григорије је постао недодирљив, дато му је да заузме асану, позу свете краве Друге Србије. А на кога ова света крава погледа тај би требао да се удостоји српског патријарашког трона.

Хвала Богу те Симеоновом народу краве служе за друге потребе.

– Константин Цветковић

(1) N1, Vladika Grigorije: Policija i demonstranti da prevazidu jaz, da se zagrle, 9. Jul 2020.

Интегрално: “… И ако користим разум, а то је исто велики дар Божији, онда мислим да треба да останем свештеник. И сви који ми предлажу да се бавим политиком мислим да греше. Зато што политика подразумева да неког треба и повредити, и држава има моћ присиле има моћ присиле и имате ствари кад морате наредити нешто страшно, а ја то не бих желио. Али оно што бих желио као свештеник, што је исто можда претерано, не да погинем као ови људи које су убили са леђа кукавице, и то опет у име неке процене да су они антисрби. Ја бих желио да умрем добровољно. Када би знао, да ће та смрт да премости јаз између та два кордона који стоје на београдским улицама то би онда било добро. Али ако сад ја треба да будем неки политичар, па да ми неко пуца с леђа и да ме неко процењује Србином или антисрбином на то ме бих пристао.”

Слободан Васковић би ту нешто могао да дода:

“Григорије ме је, са својом бандом, заробио 18. марта 2009. године у кући покојног Николе Секуловића, истинског демократе и вјерника, а када сам изведен под пратњом полиције, каменован сам. Јер је полиција по налогу Горана Зубца, тадашњег начелника ЦЈБ Требиње (сада ПУ), оставила мене и сина, који је са мном био у аутомобилу и радио као сниматељ, на пола пута, по договору са Великим Инквизитором. У Котезима, надомак Љубиња, у оштрој кривини сачекали су нас Горан Дурић и Григоријев возач и засули камењем, све са намјером да изгубим контролу над возилом и сурвам се у провалију. Григорије је наложио моје уклањање, у то никад нисам имао дилеме …”

Војислав Танкосић / Васељенска

http://slobodanvaskovic.blogspot.com/2021/01/grigorijev-kondominijum-ekumenista.html?m=1

2) https://vaseljenska.net/2021/02/06/grigorije-ja-sam-politicka-zvijer/

[table id=1 /]