Градоначелница Сарајева неће уклонити натписе који вређају Србе

Градоначелник Источног Сарајева тражио скидање табли са сарајевске Већнице и из Улице Ферхадија (бивша Васе Мискина), на којима је српски народ представљен као злочиначкиСарајево – У свом првом јавном иступу, новоизабрана градоначелница Сарајева Бењамина Карић поручила је да она „не признаје и не подржава поделе” и да ће њена мисија бити „да ујединимо и да стварамо нове вредности”, те да ће заједно са својим сарадницима „вредно радити на враћању златног доба Сарајева”, које је, нагласила је она, „мултикултуралан град”.

Само дан након што је и званично преузела нову функцију Карићева је у суочавању с првим изазовом, директно повезаним с интересом Срба, показала сасвим друго лице и потврдила да то што је Сарајево добило младу градоначелницу не значи да је добило и „нову младу политику”. Свој однос према Србима, као једном од равноправних и конститутивних народа, она је разоткрила у одговору на захтев градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића. У том захтеву Ћосић је од Карићеве тражио уклањање табли са сарајевске Већнице и из Улице Ферхадија (бивша Васе Мискина), на којима је српски народ представљен као „злочиначки и агресорски” и које подстичу мржњу према Србима. Тражио је и враћање ранијих назива сарајевским улицама (укупно 125), које су све до ратних дешавања у БиХ носиле имена знаменитих Срба, међу којима су били и они чијом заслугом је 6. априла 1945. године ослобођено Сарајево.

„За време градске администрације на чијем сам челу неће бити промене плоча. Српски народ у БиХ јесте конститутиван народ који је уграђен у темеље ЗАВНОБиХ-овске БиХ, али оспоравање историјских и судски утврђених чињеница је недопустиво”, навела је, између осталог, Карићева у одговору Ћосићу.

Након њеног одговора уследиле су бројне реакције из Сарајева. Многи који подржавају мишљење Карићеве и који и од ње очекују да настави вишедеценијско игнорисање уставних и законских права српског народа, упутили су оштре критике и отворене претње градоначелнику Ћосићу. Члан Већа сарајевске општине Стари Град Анис Кривић поручио му је да би, можда, могао да тражи уклањање плоча тек након што „почисти своју авлију” и „уклони споменик који је у Источном Сарајеву постављен преминулом руском амбасадору у УН Виталију Чуркину”, јер је он „спречио да УН изгласа резолуцију о геноциду у Сребреници”.

Ћосић за „Политику” каже да се претњи не плаши, а онима који му прете поручује да ће доћи и у сред Сарајева им јавно рећи шта мисли о увредљивим натписима на таблама и промени назива 152 улице.

„Та хистерија и реторика која долази из Сарајева је, у најмању руку, забрињавајућа. Нажалост, таква реакција сарајевске јавности и непримерене поруке неких тамошњих званичника упућене мени, само потврђују да БиХ ни након 26 година, колико је прошло од завршетка Отаџбинско-одбрамбеног рата, није могућа држава и да се свако мишљење које се не уклапа у перцепцију Бошњака, практично, дочекује на нож”, нагласио је Ћосић.

Он ће, каже, сачекати да добије и писмени одговор од градоначелнице Сарајева и начелника Општине Стари Град Ибрахима Хаџибајрића, коме је упутио захтев, а онда ће се обратити Уставном суду БиХ за захтевом за оцену уставности садржаја текста на табли истакнутој на зиду поред улазних врата у Већницу и оној у некадашњој улици Васе Мискина.

[table id=1 /]

Д. Станишић / Политика