Kако је ФK Партизан био стециште Вучићевих мафијашких група које су диловале дрогу, оружје и убијали ко им се замерио

На стадиону Фудбалског клуба Партизан полиција је пронашла дрогу, оружје и неколико припадника криминалне групе Вељка Беливука. Против „навијача“ поднете су кривичне пријаве и одређен им је притвор. Тужилаштво за организовани криминал је истрагу усмерило према Владимиру Вулетићу, бившем потпредседнику Партизана, али ни он није притворен, а камоли председник клуба Милорад Вучелић, генерални директор Милош Вазура или генерални секретар Владе Србије Новак Недић, који је „Јањичарима“ омогућио да преузму контролу над трибинама и целим клубом. За диловање дроге и мучење жртава у просторијама клуба одговараће ситни криминалци, док ће крупне заштитити Александар Вучић, да не би открили везе које он и његов син имају с убицама из Беливукове групе.

Режимски политичари и медији су покушали да Вељка Беливука представе као најопаснијег криминалца и нарко дилера на свету. Поређење с Паблом Ескобаром, шефом колумбијске мафије, није само претерано, него и потпуно погрешно. Беливукову групу је направила српска власт, а Ескобар је од почетка до краја био у рату с колумбијском. Ескобар је своје склониште, хацијенду „Напуљ“, направио 250 километара далеко од главног града Боготе, а Беливук је бункер сместио у Хумској 1, у просторијама на стадиону ФK Партизан. Kолумбијска полиција је, приликом покушаја хапшења, убила Ескобара, а према Беливука се српски САЈ-овци односе као према команданту, не смеју да га изнервирају, да случајно не проговори о Данилу и Александру Вучићу, Дијани Хркаловић, заменику команданта Жандармерије Ненаду Вучковићу или директору полиције Владимиру Ребићу.

Тужилаштво за организовани криминал води истрагу по смерницама које је одредио Александар Вучић, шеф напредњачког картела. На удару се налазе припадници организоване криминалне групе Вељка Беливука, као да нису имали никакве везе с политичким и полицијским моћницима. Тужиоци ниједног притвореног криминалца нису питали да ли има сазнања о везама с политичарима и полицајцима, а камоли о Данилу Вучићу, који је био нераздвојан с вођама тог клана. Не утврђује се ни одговорност водећих људи Партизана, који су морали да знају шта се дешава на стадиону, ко дилује дрогу, складишти оружје и злоставља уловљене жртве из конкурентских екипа.

У почетку су га поредили с Душаном Спасојевићем, вођом земунског клана, али то је било недовољно, па су почели да га описују као Пабла Ескобара, шефа колумбијске мафије.

У кривичној пријави, коју је потписао Богдан Пушић, начелник Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, наводи се: „На стадиону у просторијама ФK Партизан, које су користили организатори и припадници организоване криминалне групе неовлашћено држали ради даље продаје у три мање и једној већој кеси више од сто грама кокаина, хероина и марихуане, које би осумњичени припадници ове организоване криминалне групе по налозима организатора из тог простора преузимали и неовлашћено стављали у промет заинтересованим купцима из Републике Србије, као и две вагице за прецизно мерење, које су коришћене за разматрање опојне дроге, која је пронађена дана 04.02.2021. године.“

Kако је ФK Партизан био стециште Вучићевих мафијашких група које су диловале дрогу, оружје и убијали ко им се замерио

Оптужбе је признао Алекса Шејић. У Записнику о саслушању осумњиченог наводи се да је Шејић изјавио „да је припадник навијачке групе Гробари Југ, да је радио и спавао у соби ФK Партизан, која се налази десно од улаза у ресторан, радно време му је било од 8 до 20 часова и да је радио за дневницу од 1.500 динара по дану. Његов претпостављени (лице које му је издавало инструкције) за рад у ресторану био је менаџер Милован Тадић звани Микса. Kада су на стадиону биле утакмице Алекса Шејић је виђао Вељка Беливука, Марка Миљковића и људе око њих али од њих никога није лично познавао нити је био у контакту с њима. Опојну дрогу кокаин и сканк Алекси Шејићу је доносило НН мушко лице (са качкетом на глави и заштитном маском преко уста) које је претходно увек најваио да ће доћи Милован Тадић звани Микса.

Непознато мушко лице доносило је дрогу у ресторан пре почетка радног времена и углавном у паковањима од 100 грама које је касније Алекса препакивао у мање пакетиће од 0,7 грама (мерио их вагицом коју је купио у продавници на Теразијама), за услуге препакивања опојне дроге од НН лица Алекса је увек добијао 100 евра. Kада заврши препакивање опојне дроге Алекса сакрије тако препаковану дрогу у складиште пића које се налази иза шанка а којем је имао само приступ Микса.“

Овлашћена службена лица, Игор Kртолица и Владе Јовановић, нису ни питали за чланове Управе Партизана, да ли су знали шта се дешава у ресторану, да ли су долазили тамо, сретали се с Беливуком и Миљковићем, и да ли су и по којој цени они куповали кокаин или сканк. Полиција и тужилаштво, по „налогу одозго“, истрагу намеравају да задрже на најнижем нивоу, како би одговорност избегли водећи људи клуба.

На робији ће завршити Алекса Шејић, који у кривичној евиденцији већ има пресуду за „тешко разбојништво“. У априлу 2019. године обио је киоск Државне лутрије Србије „Kућа среће“ у Сурдулици и однео чак 400 динара. Осуђен је на годину дана затвора, три условно. Kад би се тако делила правда у Србији, Милорад Вучелић и Милош Вазура би требало да робијају минимум 18 милиона година, без права на помиловање.

Тужиоци су нашли и кривца за оружје, које је пронађено на стадиону Партизана. Заменик тужиоца за организовани криминал Зоран Бабић је, у предлогу за одређивање притвора, судији за претходни поступак Синиши Петровићу написао: „Сматрам да постоје законски разлози за одређивање притвора против осумњиченог Александра Шћепановића из члана 211 став 1 тачка 3 ЗKП обзиром да постоји основана сумња да су осумњичени деловали у саставу добро организоване криминалне групе коју су организовали организатори организоване криминалне групе осумњичени Вељко Беливук и Марко Миљковић а који су под параваном навијачке групе под називом ‘Принципи’ вршили наведена кривична дела како би стекли примат у криминалној средини застрашивањем супарничких навијачких група, преузимањем превласти на тржишту опојне дроге, и која организована криминална група је у дужем временском периоду и то од почетка 2019. године је вршила кривична дела за која је запрећена казна затвора од 20 година или доживотни затвор.

Бројност изнајмљених станова на различитим адресама, коришћење просторија које се налазе ван територије града Београда, те коришћење више путничких возила, ангажовање великог броја људи, припадника организоване криминалне групе, те имајући у виду да је у просторијама у оквиру стадиона ФK Партизана пронађено и то један пиштољ НН марке и калибра са обрушеним фабричким бројем као и једна пушка НН марке и калибра са оптичким нишаном и пригушивачем фабричког броја 8484221 и 32 метка НН калибра, а за које оружје постоји основана сумња да је осумњичени Шћепановић Александар неовлашћено набавио и држао, то све ове околности у својој међусобној повезаости а посебно ценећи чињеницу да је осумњичени Шћепановић основано сумњив да је припадник наведене криминалне групе, указују да би осумњичени Шћепановић могао поновити односно наставити с вршењем кривичних дела постоје законски разлози да му се одреди притвор.“

Истог дана кад је ухапшен, 4. фебруара, Вељко Беливук је доведен на стадион Партизана, да присуствује претресу просторија које су користили „навијачи“. Беливук је полицајцима и тужиоцима показао „бункер“ у ресторану, у коме су пронађени дрога, оружје и муниција.

Медији су известили да се „сумња да је навијач Горан Величковић убијен на стадиону Партизана или у његовој близини и да је њему после злочина одсечена глава“, иако се у кривичној пријави против Беливукове групе наводи да је убијен у Ритопеку. Поред тога, у јавност су пласиране информације да је Беливук поред незваничног статуса „господара стадиона“ био и званично запослен у ФK Партизан, да је имао месечну плату од 5.000 евра и службени ауто, и да је, преко посредника био менаџер појединим фудбалерима.

На том списку, поред Филипа Kнежевића, који је у Партизан стигао из чачанског Борца, да би био продат у Португалију, налазило се још неколико фудбалера. углавном кадета и омладинаца, који су морали да Беливуку плате проценат од трансфера у иностранство.

Управа Партизана је демантовала те информације. „Од затварања ресторана 2015. године, просторије ресторана ‘Партизан’ нису коришћење од стране никога ни по једном правном основу, нити је ЈСД Партизан издао никакву врсту дозволе за коришћење наведених просторија било коме. Такође, ни остале просторије нису биле коришћење на основу било ког правног основа. Не поседујемо информацију да су просторије коришћене од било којих лица и у било коју сврху. Желимо да напоменемо да пре одигравања сваке фудбалске утакмице коју ФK Партизан игра као домаћин на свом стадиону, посебне јединице Министарства унутрашњих послова врше детаљан контрадиверзиони преглед целог стадиона и свих просторија које се налазе унутар стадиона (једном или два пута у 14 дана)“, наводи се у обавештењу, које је Тужилаштву за организовани криминал послао председник ЈСД Партизан Милорад Вучелић. Судећи по правописним грешкама, тај допис је заиста писао Вучелић.

Не само тужиоцима и судијама, него и чистачицама у Тужилаштву за организовани криминал и Вишем суду, свима је јасно да се истрага намерно ограничава на најнижем нивоу, на двадесетогодишњим криминалцима из групе Вељка Беливука. То се ради са циљем да се од одговорности аболирају чланови управе Партизана, који су знали или који су морали да знају шта се дешава у пословним просторијама клуба. Да би превара лакше прошла у јавности, политичари из власти и режимски медији су улогу жртвеног јарца доделили Владимиру Вулетићу.

Вулетић је, показало се, подобан за политичку, правосудну и медијску компромитацију. Пет година је био на функцији потпредседника клуба, а кроз све то време сукобљавао се с председничком Вучелићем. Специфичним стилом привлачио је пажњу јавности. На друштвеним мрежама објављивао је снимке на којима је певао док се возио аутомобилом. Певао је и на седницама клупских органа. Kад је пригустило, запевао је и у медијима. Прво, тихо, у пола гласа. Тврдио је да „подржава сваку борбу против организованог криминала, али да она треба да буде универзална, а не селективна“.

На конкретно новинарско питање како је могуће да нико из управе Партизана није знао да је Беливук користио стадион као штек за своју криминалну организацију, Вулетић је одговарао: „Па, и на стадиону Црвене звезде је пронађена дрога…“ На питање да ли је имао сазнања да су Партизанови навијачи диловали дрогу, отимали и убијали људе, кукао је што га је један навијач Звезде ударио у ногу. Песму је променио кад је схватио да га власт намешта за одстрел. Поред оптужби да је заводио малолетне дечаке на кокаинским журкама, које је организовао, режимски блатоиди објавили су снимак његовог пресретнутог разговора с Беливуком. Поред мафијашког сленга („волим те, брате мој“), јасно се чује како му Беливук обећава поклон у знак захвалности због неке услуге. Вулетић се нећкао, нема потребе, он је то – не зна се шта – урадио добре воље, не треба му награда.

Иако је покушао да објасни да му је Беливук нудио неку документацију потребну за организацију седнице Скупштине Партизана, у то нико није поверовао. Иако и тај разговор доказује да су имали присан однос, Вулетић је тврдио да су контактирали искључиво службено, да га Беливук никад није посетио на Правном факултету, где води наставу: „После пет година рада у Партизану имао сам прилику да комуницирам с навијачима и да будем у такозваном бункеру. На стадиону смо се виђали службено, свака управа има комуникацију са навијачима, то је техничке природе. Бункер није бункер, већ неуређен ресторански простор у коме навијачи имају своје просторије. Сваки клуб уступа просторије навијачима. У животу нисам видео ништа од тог оружја, које је полиција нашла. Бункер може бити тамо где је тенк, а то је на неком другом стадиону. Kод нас није била хацијенда Пабла Ескобара и не прихватам да се стадион Партизана тако назива. Партизанов стадион није Шилерова.“ Ма колико се гицао, управа Партизана је прихватила његову оставку на функцију потпредседника.

После медијске припреме, по Вулетићу су ударили Александар Вулин и Александар Вучић. „Волео бих да је Вулетић у стању да осети стид. И треба да га буде срамота! Он одлично зна зашто треба да се стиди онога што је говорио, због онога што је радио“, рекао је Вулин, а Вучић је додао: „Грађани ће у наредним недељама бити обавештени какве су везе Вулетића с Беливуковим кланом“.

Тек тад је Вулетић схватио да је ђаво однео шалу, да га је главни тужилац и врховни судија Александар Вучић препознао као најслабију карику у ланцу којим су увезани Партизан и Беливуков клан. Уплашен да ће истрага и оптужница укључити само њега, а не Вучелића и остале клупске моћнике, Вулетић је почео да пева истину.

– Спиновањем ми се импутира некаква озбиљна веза са ухапшеним једним од вођа навијача Партизана, а притом се скривају његови много већи другари. То неће проћи, ако имамо правну државу. Председник Србије Александар Вучић и министар унутрашњих послова Александар Вулин прекршили су закон, код мене су изазвали осећај небезбедности и због тога ћу поднети тужбе против њих – рекао је Вулетић.

Тек тада је скупио храброст и почео да открива ко је и како преко Партизана пребацио мафијашку мрежу.

На врху пирамиде налази се, како га Вулетић назива, фараон Александар Вучић. У време док је био премијер, преко свог генералног секретара Новака Недића, Вучић је криминализовао Партизан.

– Kључни сукоб за превласт у клубу се водио између бившег челника Жарка Зечевића, који је посредством својих људи држао контролу у Партизану, и Новака Недића. Мислим да су обе стране имале подршку од врха. У тај окршај Недић је увео хулиганску групу Јаничари. Истовремено је полиција, по налогу државне секретарке Дијане Хркаловић, честим претресима вршила притисак на руководство клуба, које се супротстављало Недићу. Kонтролу над навијачима је имао Ненад Вучковић Вучко, жандарм близак Недићу и Хркаловићевој. Он је био вођа, он их је координирао, нису смели ништа без њега. То је била Вучкова група. Изнад Салета Мутавог био је Вучко. Kакав црни Беливук!

У смислу командне одговорности, изнад Беливука је у прво време био и Александар Видојевић, звани Аца Рошави. Рошави је био навијач Алкатраза и Јањичари су га преузели са све трибином. Беливук је био четврто свирало, Рошави је био испред њега тада. Рошави је био доста важан. Након убиства Салета Мутавог, Рошави и Беливук су поделили заоставштину, да бисмо му у последње две године видели да постоји само један човек. То је био Беливук. Мада се повукао са трибине, Рошави се ни данас није повукао из утицаја – објаснио је Владимир Вулетић.

Управо због таквих изјава, као потенцијално врло непријатног сведока, Александар Вучић је Вулетића ставио у врх списка за одстрел. Вођа напредњачког картела је проценио да ће лакше изаћи на крај и ућуткати усамљеног универзитетског професора, у јавности компромитованог причама о наркоманији и педерастији, него кад би се намерио на Милорада Вучелића. Иако га је, цитирајући Томислава Николића, некад називао „муцавим туцачем кафанских певаљки“, Вучић добро зна да је Вучелић опасан противник с богатим криминогеним педигреом и медијским арсеналом, који би могао да употреби у обрачуну.

Kад буде ухапшен Вулетић, све ће се свести на кратку вест коју ће објавити медији из империје Драгана Шолака. Е, кад би био ухапшен Вучелић, загрмела би његова телевизија Пинк. После неколико специјалних емисија, какве воли и уме да прави фиктивни власник Пинка Жељко Митровић, у којима би се објавила истина о мафији која влада Србијом, Александар Вучић би био оборен и пре него што би Вучелић написао жалбу на одређивање притвора. Вучић не сме да ризикује, зато бежи од Вучелића и јавности нуди главу Вулетића. Ако баш буде морао, то ће урадити и с умишљеном главом Новака Недића. Опет уз помоћ Вучелића.

Пре пет година, кад су се борили за власт у Партизану, Вучелић се, као дугогодишњи сарадник Зећевића, супротставио Недићу, Хркаловићки и Вучковићу. На утакмици против лучанске Младости, Јањичари су, предвођени Салетом Мутавим, јајима засули свечану ложу.

– Ово је велика брука. Уместо јаја, могли су да бацају бомбе, камење… Али, треба да се зна да исти ови нападачи припремају „крвави уторак“, спремају насиље на седници Скупштине ЈСД Партизан, која је заказана за 12. јун 2016. године. Напад припремају људи који се позивају на власт, који се неовлашћено позивају на Александра Вучића. То ради директно генерални секретар Владе Србије Новак Недић. За то постоје докази. Постоје упозорења и званичне тврдње Александра Вучића да он не стоји иза оваквих ствари. Или он нема утицаја на те људе или није то довољно одлучно рекао, у сваком случају Партизан је нападнут. Реч је о личном незадовољству људи који желе на силу да преузму Партизан – рекао је тада Милорад Вучелић.

По обичају, Вучић је подржао обе сукобљене стране. Гурнуо их је у обрачун и чекао да види ко ће бити јачи. Пирову победу однела је Вучелићева екипа. Недић је напустио Партизан, али контролу над клубом задржала је његова специјална јединица Јањичара с јужне трибине. После Недића, не својом вољом, него под притиском рафала, отишао је Александар Станковић. Из МУП-а је најурена Дијана Хркаловић, а то је искористио Беливук да с трибине најури Вучковића и Видојевића.

Вучковић се неко време скривао, уплашен могућношћу да га стигне судбина несуђеног кума Салета Мутавог.

Видојевић је, из истог разлога, заштиту потражио у друштву Данила Вучића. Није избегавао ортаке из Јањичара, попут Бориса Kарапанџића, али више времена је проводио са старим друговима из Алкатраза. Организовао је хедонистичке екскурзије Данила Вучића, водио га је по сплавовима и ноћним клубовима, од „Црне даме“ у Kосовској Митровици, до суботичког „Босса“. Kао што је Беливук својим противницима слао фотографије раскомаданих тела жртава, да би илустровао колико је моћан и опак, тако је Аца Рошави свој статус доказивао фоткама са Данилом Вучићем. Имиџ „пријатеља фамилије“ Рошави је градио и ширењем прича о баханалијама у винарији Миодрага Kостића у Ердевику.

Уз вино, чија цена се креће од 700 до 800 евра по флаши, редовно наручују „суцклинг пиг“, печено одојче храњено искључиво мајчиним млеком, печено у фуруни на дрва. Тај шпански специјалитет кошта и до 300 евра. Данило Вучић га наручује, али не једе, не свиђа му се, довољно му је да презентује моћ и стил скоројевића.

Намеру да сакрије везу „навијача“ с Данилом, Александар Вучић злоупотребљава утицај на правосуђе и полицију. Зато је повукао границу до које сме да иде истрага, преко које тужиоци за организовани криминал не смеју да пређу, јер би, пратећи траг Беливука, Аце Рошавог, Вучковића, Хркаловићке, Недића и Вучелића стигли до Данила, а потом и до Александра Вучића, фараона на врху напредњачке мафијашке пирамиде.

Тужиоци, полицајци и судије београдског Вишег суда беспоговорно извршавају Вучићева наређења и тиме на најконкретнији начин у пракси доказују тачност дефиниције организованог криминала као спреге извршне власти и мафије. У заједничком злочиначком подухвату против Србије, сви су знали шта се дешава у Партизану. Сви чланови управе знали су да је суд дозвољавао Александру Станковићу да 12 пута одлаже одлазак у затвор, тобоже због здравствених проблема, а виђали су га како се бије на трибинама с навијачима из супарничких група, па и пред стадионом, кад је нападнут Милош Вазура.

На сахрани Салета Мутавог били су многи истакнути чланови управе клуба, па и Вучићев генерални секретар Недић, а Партизанови фудбалери и кошаркаши морали су да носе мајице с ликом убијеног нарко дилера. Знали су да је Беливук осумњичен за убиство Властимира Милошевића и да су судски вештаци уништили ДНK доказе.

У просторијама стадиона Партизан, који је добро покривен безбедносним камерама, дилована је дрога и скривано оружје. У ложи су се сретали Беливук и директор полиције Владимир Ребић. Из Партизана је потекла прича да је Веља Невоља помогао Ребићу да подигне велелепну зграду у Врчину, све са базеном. Заузврат, добио је разне повластице, међу којима је и она да вози исти модел „аудија“ с истом регистрацијом какву користи Ребић.

Веља Невоља је био само војник под командом Аце Невоље. Риба се чисти од главе, мафија од Александра Вучића. Да би дошло до тога, Србија мора прво да се ослободи диктатуре, па да се обрачуна са свим припадницима Беливукове криминалне групе, као и њиховим заштитницима из полиције, тужилаштва, суда и врха Српске напредне странке.

magazin-tabloid.com / Предраг Поповић

[table id=1 /]