Хаг пребацује Радована Караџића – казну ће служити у Великој Британији

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић, који је пред Хашким трибуналом осуђен на доживотну затворску казну због ратних злочина у Босни и Херцеговини, биће пребачен у Велику Британију на одслужење казне, потврдило је британско Министарство за спољне послове, Комонвелт и развој Уједињеног Краљевства, јавља “Ројтерс”.

Одлука је донета у уторак, а на основу Уговора који су УН и Владе Велике Британије потписале с Хашким трибуналом 2004. године.

Министар спољних послова Велике Британије Доминик Раб изјавио је да је Британија прихватила да Караџић, који је 2019. пред Међународним механизмом за кривичне судове правоснажно осуђен на доживотну казну затвора, служи затворску казну у тој земљи, преноси Ројтерс.

“Радован Караџић је један од ретких људи који је проглашен кривим за геноцид. Он је одговоран за масакр мушкараца, жена и деце у геноциду у Сребреници и помогао је у опсади Сарајева која је представљала напад на цивиле. Требало би да будемо поносни на чињеницу да је Британија, од обезбеђивања његовог хапшења, до одласка у ћелију, током претходних 30 година учествовала у потрази за правдом”, рекао је Раб.

Хашки трибунал је 1995. године подигао оптужницу против Радована Караџића који је ухапшен је и предат Међународном кривичном суду за бившу Југославију у јулу 2008. Након пресуде држан је у притворском центру у Хагу.

Караџић је 2016. године осуђен на 40 година затвора након што је проглашен кривим за највећи број тачака оптужнице за почињене ратне злочине у БиХ, укључујући геноцид у Сребреници.

Биографија Радована Караџића
Радован Караџић је рођен је 19. јуна 1945. у дурмиторском селу Петница, код Никшића.

Са 15 година преселио се у Сарајево где је завршио медицинску школу, а после тога и медицински факултет (специјализирао је неуропсихијатрију). Део школовања провео и у САД. Радио је у болници у Сарајеву као психијатар (стручњак за депресије).

Политиком је почео интензивно да се бави 1989. године када је изабран за председника СДС-а. Изабран је за председника Републике Српске 12. маја 1992. године и остао је на тој функцији све до 30. јуна 1996. године.

Караџић није био члан делегације Савезне Републике Југославије на дејтонским мировним преговорима. Сам Караџић је 1996. године под притиском држава чланица контакт групе и председника Србије Слободана Милошевића напустио политички живот и председничка овлашћења пренео на потпредседницу РС Биљану Плавшић.

Прва оптужница Хашког трибунала против Радована Караџића и Ратка Младића потврђена је 25. јула 1995. и теретила их је за геноцид и друге злочине почињене над цивилима широм територије Босне и Херцеговине.

Друга оптужница је потврђена 16. новембра 1995. и односила се на догађаје који су се десили у Сребреници у јулу 1995. године. Измењена оптужница против Радована Караџића потврђена је 31. маја 2000. и садржавала је једну тачку за тешке повреде Женевских конвенција из 1949. године, три тачке за кршења закона и обичаја ратовања, две тачке за геноцид и пет тачака за злочине против човечности.

После подизања хашке оптужице за Караџићем је расписана потерница Интерпола, а влада Сједињених Америчких Држава је понудила 5 милиона долара за помоћ у хапшењу Караџића и Младића.

Међународне војне снаге стациониране у бившој Југославији у пар наврата су безуспешно покушавале да га ухапсе. Радован Караџић је ожењен Љиљаном Зелен-Караџић са којом има децу Соњу и Сашу.

[table id=1 /]

РОЈТЕРС, РТС