Мењају рокове трајања да би спречили бацање хране

Када производу истекне рок трајања са ознаке „употребити до”, намирница више није за јело, а када прође и термин „најбоље употребити до”, храна се може конзумирати данима и недељама – све зависи о којој намирници је реч. Већина потрошача не прави разлику између ових ознака, због чега огромне количине хране заврше на отпаду. Европска унија је зато, у оквиру стратегије „Од њиве до трпезе”, одлучила да уведе нови јаснији систем ознака на храни, најавила је Биљана Борзан из Одбора за заштиту потрошача у ЕУ. Пошто је Европски парламент дао зелено светло за пакет од 27 законских предлога и политика, у наредној деценији мењаће се начин на који се у Европи производи, прерађује, купује и конзумира храна. Према последњим истраживањима у Европској унији се годишње баци више од девет милиона тона хране, а 10 одсто тих производа на отпаду заврши управо због неразумевања рокова трајања јер се показало да мање од пола грађана ЕУ схвата разлику између „употребити до” и „најбоље употребити до”.

– Претпостављали смо да су велике количине бачене хране повезане с погрешним означавањем рокова на прехрамбеним производима, а онда смо обезбедили и чврсте доказе за то, због чега су уследиле измене прописа. Према истраживању, које је обухватило 2296 производа купљених у 109 продавница на територији осам држава чланица, највише могућности да се смањи бацања хране у контексту рокова трајања пронашли смо у случају млечних производа, јогурта, свежих сокова и пакованог меса и рибе – објаснила је Борзанова резултате студије. Како каже, мање од пола становника ЕУ схвата разлику између рокова трајања намирница и иако после истека рока „најбоље употребити до” храна може да се користи за јело још данима, недељама, па и месецима, она се масовно баца на дан истека овог рока.

Према истраживању које је обухватило 2296 производа купљених у 109 продавница на територији осам држава чланица, највише могућности да се смањи бацање хране у контексту рокова трајања постоји у случају млечних производа, јогурта, свежих сокова и пакованог меса и рибе

Како кажу у овом одбору, ознака „најбоље употребити до” значи да произвођач тврди да је до тог дана производ најквалитетнији, да на пример задржава оптималну хрскавост и боју. У Шведској и Норвешкој, наводе, експериментално су заменили ту ознаку са „најбољи квалитет до” и „најбоље до, али употребљиво после”, па се сугерише да и Европска комисија покуша да ту иницијативу узме у обзир. Један део произвођача који су обухваћени истраживањем изјавио је да намерно користе краће рокове трајања него што би требало јер се тиме штите од потенцијалних проблема. С друге стране, истраживања европских потрошачких удружења показала су да се та стратегија понекад користи и како би производи краће били на полицама, то јест да се трговцима пружи прилика да чешће наручују робу.

– Занимљиво је да у различитим земљама исти производи имају другачије ознаке рокова трајања и упутства за чување, што може да збуни купце. Произвођачи су објаснили да је реч о различитим температурама и условима под којима се намирнице чувају. На пример, просечна температура расхладних уређаја у Немачкој је виша него у Данској и зато производи за немачко тржиште имају краће рокове него за данско. Смернице ЕУ или прописане температуре на читавом заједничком тржишту би то решиле – изјавила је Биљана Борзан. Студија која је о овој теми спроведена још пре три године бавила се и питањем проширења листе дуготрајних намирница које су, према ЕУ регулативи, изузете од обавезе истицања рока трајања попут соли, шећера, сирћета, вина, свежег воћа и поврћа и хлеба. Предлог је био да се тој листи додају и тестенина, пиринач и кафа. И док је један део стручњака тврдио да би се тиме смањило бацање тих намирница, други су тврдили да би их потрошачи бацали више из предострожности.

[table id=1 /]

Ивана Албуновић / Јелица Антељ / Политика