Англосаксонци граде нови систем управљања светом

Први датум у ланцу акција за концентрисање снага англосаксонског света је 31. јануар 2020. године, када је Британија званично напустила Европску унију.

Заједничка изјава лидера Аустралије, Британије и Сједињених Држава о стварању трилатералног безбедносног партнерства под називом АУКУС објављена је јавно 15. септембра 2021. За тачност перцепције нијанси прикладно је цитирати први пасус овог документа:

„Као лидери Аустралије, Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава, вођени нашим трајним идеалима и заједничком посвећеношћу међународном поретку заснованом на правилима, одлучни смо да продубимо дипломатску, безбедносну и одбрамбену сарадњу у индо-пацифичком региону, кроз сарадња са партнерима за решавање проблема 21. века. Као део овог напора, најављујемо стварање проширеног трилатералног безбедносног партнерства под називом АУКУС – Аустралија, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе.“

Главно питање је зашто Англосаксонцима треба овај чвршћи савез?

У првим прегледима, иницијатива је названа антикинеском, укључујући и због директног позивања на индо-пацифичку регију. Међутим, чисто антикинеско виђење АУКУС-а је сувише узак приступ овој теми. Одређени фокус на Кину може се лако објаснити: управо је брз економски, политички и војни успон Кине постао главни изазов 21. века за Сједињене Државе и за колективни Запад у целини. Пекинг је постао моћан геоекономски и геополитички конкурент.

Истовремено, Вашингтон са својим најближим „крвним“ савезницима решава глобалнији проблем – настоји да сачува економску, политичку, војну и идеолошку доминацију Англосаксонаца широм света. Зато, посматрање стварања АУКУС-а управо из овог угла биће исправнији методолошки приступ овом питању. Ако, дакле, говоримо о томе, онда је први датум у ланцу потпуно неслучајних догађаја у концентрацији снага англосаксонског света 31. јануар 2020. године, када је Британија званично напустила Европску унију.

Проценимо АУКУС по укупној површини територија земаља учесница и по становништву. Површина Сједињених Држава је 9,834 милиона квадратних километара, популација је 332,3 милиона људи, Британија је 0,2448 милиона квадратних километара и 67,9 милиона људи, Аустралија је 7,692 милиона квадратних километара и 25,7 милиона људи, респективно. Укупно: земље АУКУС-а заузимају укупну површину од 17,77 милиона квадратних километара и у њима живи око 426 милиона људи.

Ако пажљиво погледате карту партнерства АУКУС-а, долазите до закључка да је сасвим природно да се у њу загледа још једна земља англосаксонског света, Канада. А ово је додатних 38,3 милиона људи и 9,97 милиона квадратних километара територије.

Још једна држава англосаксонског света, Нови Зеланд има површину од 0,269 милиона квадратних километара и популацију од око 5 милиона људи. Као озбиљни играч, не разматра учешће у АУКУС-у, а ни не тежи томе. Осим тога, формални шеф ове државе је британска краљица, која управља чланством у НАТО-у. Потенцијална улога Новог Зеланда без нуклеарног оружја је да послужи као уточиште за политичку и економску елиту Запада у случају глобалних шокова.

Укупно: Потенцијално проширено партнерство АУКУС-а имаће укупну површину од 27,74 милиона квадратних километара и популацију од око 464 милиона људи. Поређења ради: Кина покрива површину од 9,6 милиона квадратних километара, земља је дом за 1,443 милиона људи.

Стварање АУКУС-а дели колективни Запад на центар и периферију: језгро ће бити земље англосаксонског света, периферија првог нивоа – земље Европске уније, Јапан и Јужна Кореја, а затим сстатак. Сходно томе, са становишта интереса на првом месту ће бити интереси САД, Британије, Аустралије и Канаде.

Упечатљив практични пример оваквог приступа је ситуација са Француском, којој је у септембру 2021. године испод носа одузет вишемилионски уговор о изградњи подморница за Аустралију у корист сарадње на изградњи нуклеарних подморница са Сједињеним Државама и Британијом. На крају је Париз морао да се умије.

Европска унија. У Европи је 2015-2016 вештачки створена акутна миграциона криза. У мају 2021. године, уз помоћ Европског парламента, замрзнут је Свеобухватни инвестициони споразум са Кином, који је омогућио земљама ЕУ да добију проширен приступ тржишту НРК.

Покушаји Европске уније да напредује путем стратешке аутономије биће одлучно сузбијени преко европских елита које контролишу Англосаксонци, НАТО механизама, као и кроз економске баријере у трговини са САД. Англосаксонском центру није потребна стратешка аутономија ЕУ, пошто слаб партнер у личности Европске уније мора да постане жртвени јарац и служиће, између осталог, као храна за језгро новог система.

Индија је посебна тема. Већ се увлачи у оштрију конфронтацију са Кином кроз формат QUAD, четворосмерни стратешки дијалог (САД, Јапан, Аустралија, Индија) о безбедносним проблемима у Индо-пацифичком региону. Формат је основан 2007. године, али је ревитализован под администрацијом Доналда Трампа.

Ово је варијанта употреба Индије против Кине, донекле, слична употреби Кине против СССР-а: отварање Делхију приступа западним технологијама, западно финансирање у замену за потпуно отварање индијског тржишта за Англосаксонце. Овај приступ претпоставља и сарадњу у војно-политичкој сфери, али неће имплицирати да Англосаксонци имају строге обавезе да у случају војног сукоба са Кином уђу у рат на страни Индије.

Старе колонијалне везе Британије биће од велике помоћи у индијском питању. Увлачење Индије у АУКУС ће додати још 1,382 милиона људи и 3,287 милиона квадратних километара земље.

Тако се, на позадини слабљења улоге светског хегемона у личности Сједињених Држава, постепено формира модернизовани систем очувања економске, политичке, војне и идеолошке доминације Англосаксонаца широм света.

Први кораци у изградњи новог система су већ направљени: Британија се повукла из Европске уније и створено је проширено трилатерално безбедносно партнерство АУКУС (Аустралија, Уједињено Краљевство и САД). Даљи природни кораци од стране Англосаксонаца су придруживање Канаде АУКУС-у и покушај да се Индија увуче у своју орбиту утицаја.

[table id=1 /]

Александар Владимиров/РТ

Превод: Зоран Милошевић/Балканска геополитика