Преко деце врше промену свести србском народу

“Ако хоћеш да уклониш неки народ из твог суседства, не прави тенкове, топове и барикаде – то је скупо и није тако ефикасно, поквари му омладину! Наведи је на телесна уживања, пропагирај сладострашће, па сачекај двадесетак или мало више година и – тог народа више неће бити. То ће бити руља која изумире!“ подла оријентална мудрост

Некада су Срби своју децу васпитавали кроз радне обавезе, учећи их: скромности, чедности, поштовању родитеља, учитеља и старијих особа, пристојности у међуљудским контактима, љубави према вери и отаџбини. Данас је супротно, грех је постао мода!

Покварите омладину – победили сте нацију, поручују нам творци Новог светског поретка. Притом, добро су упознати да за уништење једне нације нису потребне атомске бомбе, већ је довољно само разорити моралну структуру омладине и то преко: музике, филма, телевизије, интернета, алкохола, дроге, блуда, разврата, криминала, секти… Од омладине непријатељ прави развратне дебиле, који треба да се одрекну своје породице, пошто зна да она ствара личност неспремну да прихвати западну културу смрти и да постане робочовек. Такође, инсистирају на томе да се млади одрекну традиционалног родољубља, као сувишног, јер “нови“ свет ионако неће имати границе и неће познавати категорију родољубља. Затим, морају се одрећи, и то што пре, традиционалне вере својих родитеља и предака, и одузети им се заувек морална, верска и људска осећања. Када господари овог палог света заврше са програмом “обездушавања“, онда на сцену ступа модерно поробљавање. Разни идоли (музичари, глумци, спортисти…) су само лутке у рукама светских моћника, које они користе за слање порука младима: све је дозвољено, јер живот је ионако кратак и бесмислен, зато не осврћи се већ једи, пиј, уживај и забављај се. Млади који живе у виртуелној стварности, некритички примају поруке својих идола – узети све од живота, и то сада, одмах, што пре јер је сутра можда већ касно.

У том духовном убијању наше деце, кључну улогу има реформисана школа (чији идејни творац је Сорош) или боље рећи сатанизована школа. Просветни радници уче децу лажној слободи, која је у ствари ропство сатани, где им је све дозвољено по оној песми “узми све што ти живот пружа…“, да не поштују никакве ауторитете посебно своје родитеље, да без имало стида испољавају своје најниже страсти и агресивности. Као илустрацију злоупотребе просвете у процесу „промене свести“ србског народа по стратегији Запада, која се масовно примењује у србским школама, подсетићемо на један догађај у Средњој економској школи у Шапцу из 2017. године.

Професорица географије, да ли по препоруци министарства просвете или самоиницијативно, учи децу да Косово и Метохија није наше. Она је на часу чија је тема била привреда Србије, рекла да о Косову неће да прича, јер је то бесмислено, то није наша земља. Такође, она на својим часовима намеће дефетизам, говорећи ученицима да за наш народ нема наде и да ћемо нестати. Међутим, на том часу када се, отворено и недвосмислено, одрекла Косова, на њено велико изненађење, устала је једна ученица и супроставила се њеном мишљењу. Гледајући професорицу у очи, обуздавајући своју љутњу због онога што је чула, храбро и одлучно је, између осталог, рекла: “Косово је окупирано, али је наше! И наде има.“ После тога, професорица видно узнемирена, убеђена да њено мишљење не може да буде оспорено, јер се у потпуности поклапа са политиком евроунијатског режима, преостали део часа је држала монолог убеђујући ученицу и остале ученике, да је она у заблуди, као и сви који тако мисле, јер су неначитани. Преведено на обичан језик, по мишљењу наведене професорице, сви они који не размишљају у складу са политиком евроунијатске колонијалне управе нису довољно образовани да би схватили да они не издају своју земљу и свој народ, већ воде “мудру“ политику. Заборавила је професорица, или можда никада није ни чула, речи Св. Николаја Жичког: “Образован је онај ко има образа. Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем.“. Оно што посебно забрињава у наведеном догађају је то да је само један ученик у одељењу подржао мишљење ученице, а остали су је чак исмејавали.

Ово је само један пример у мору, а шта је са осталим где нема ученика који су свесни свог порекла и смеју да то покажу?

Најсигурнији начин да један народ учиниш заборавним и склоним одрицању од свога имена и земље јесте утицати на свест деце, коју кроз школски систем духовно и морално убијају, заглупљују стварајући од њих послушне полуписмене робове Новог светског поретка, који ће увек без поговора прихватати правила којa намеће власт. Деци се намеће “истина“ која се прописује од стране Запада, а не која се истражује и утврђује. Министарство просвете је од школа направило место на којем од наше деце праве зомбирану масу која не зна за прошлост, која није свесна садашњости и коју не занима будућност.

Добровољно или под притиском, постајемо народ који не поштује своје наслеђе, своју историју и предање, народ новог доба, обезбожени, анационални, безлични, бесловесни, обичне сировине, заглупљена и безлична маса која не зна да мисли својом главом и са којом је лако манипулисати.

Срби, пробудите се, преузмите одговорност и борите се! Престанимо да идемо кукавичком стазом незамерања и пузања, јер је, кажу, тако лакше. Можда јесте тренутно лакше, али тај пут води само на једно место, у понор и нестанак. Ако се не слажете са оним што чине евроунијати и екуменисти, ако вам је стало до ваших породица, деце, унучића, онда то треба јасно и гласно да кажете. Борба за опстанак води се непрекидно, а њен почетак је у речима. У том, почетном стадијуму, она не захтева велике жртве, већ само храброст и одлучност да ствари назовемо (њиховим) правим именом или како је рекао Свети Николај Жички: “Ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж.“ Нека нам за почетак, пример буде ова храбра девојчица из Шапца.

Учинимо што до на стоји, остало ће Господ дати!

[table id=1 /]

Раб Божији Горан Живковић/Борба за истину