Лаичка анализа тестирања

По струци сам инжењер, нисам медицинар нити вирусолог и са тог становишта пишем овај осврт на методу тестирања која се примјењује широм свијета. Не мора се бити инжењер да би се ово разумјело, довољно је имати трун обичног разума. Намјерно нећу да спомињем назив “болести” да бар једно вријеме овај текст опстане на интернету прије него ли га цензура прогласи неподобним, јер сви знамо о чему је ријеч.

Јако је интересантно да човјек и не зна да је болестан нити се осјећа тако, док му тим неким тестом то не “докажу”. Превише је нелогичности у овој „пандемији“. На сцени је свјетска завјера против логике, а ја ћу се послужити њоме да приупитам медицинску струку, да ли је ово што износим тачно или није.

Danica Marinković raskrinkala LAŽI o Račku: Ni “m” od masakra – ovako su SMESTILI Srbima (VIDEO)

Свако од нас има длачице у носу и слузокожу као систем одбране плућа од нечистоћа и нежељених твари. Зато је здравије дисати кроз нос, него на уста, пошто тада ваздух пролази кроз природне филтере и улази чистији и загријанији у плућа. На длачице из носа се каче крупније нечистоће, а ситније нечистоће даље омета у продру до плућа слузокожа. 

Медицински радник узима стерилну алатку за узимање узорка и гура преко нечистих длака дубоко у позадину носне шупљине, дакле том радњом преноси нечистоће са улаза носа дубоко у центар главе. Ове нечистоће иначе природним путем не могу тако далеко да стигну, али током тестирања могу. 

Ако ко након тестирања оболи од нечега, да ли је он одговоран за то или онај ко тестира или онај ко је наредио овакав вид тестирања? Ко ће онда да сноси трошкове лијечења на тај начин обољелих?

Шта каже правничка струка на ово?

Душко Бошковић, дописник из Сарајева

Васељенска ТВ