После неочекиване рекордне инфлације у еврозони у децембру, Европска централна банка (ЕЦБ) је пред новим изазовом с питањима о кредибилитету њених тврдњи да је раст цена привремен, као и о њеном инсистирању на лабавој монетарној политици, док прети опасност од спирале раста цена и плата, пишу светски медији, преноси Радио слободна Европа.

Инфлација у еврозони на годишњем нивоу у децембру неочекивано се убрзала изненадивши аналитичаре, истиче Политко.

Према прелиминарним подацима Еуростата објављеним у петак, 7. јануара, годишња инфлација је достигла нови максимум од пет одсто, док је већина аналитичара очекивала да ће се успорити на 4,7 одсто, с претходног рекорда еврозоне од 4,9 одсто забележеног у новембру.

ЕЦБ жели да инфлација на средњи рок буде два одсто.

Цене енергената су и даље највећи фактор у порасту цена, пошто су повећане 26 одсто на годишњем нивоу.

Основна инфлација, која искључује променљиве факторе као што су енергија, храна, алкохол и дуван, а коју помно прате креатори политике Европске централне банке, остала је стабилна на 2,6 одсто.

Раст инфлације представљаће главобољу за Европску централну банку, пошто је предвидела да ће цене почети да падају почетком године, указује Политико, док америчка телевизија ЦНБЦ истиче да рекордна инфлација поставља додатна питања о монетарној политици ЕЦБ-а.

Инфлација у еврозони је у центру пажње после узастопних месеци раста, подвлачи ЦНБЦ, додајући да се поставља питање да ли ЕЦБ треба да заузме агресивнији став у борби против повећања цена.

ЕЦБ је прошлог месеца саопштила да ће смањити своје месечне куповине обвезница, али је обећала да ће наставити с подстицајима без преседана у 2022. години.

Рекордни раст цена у еврозони у децембру представља нови изазов за Европску централну банку док настоји да убеди домаћинства и предузећа да ће се инфлација до краја ове године вратити на циљани ниво без повећања трошкова задуживања, пише Волстрит џурнал.

Као и у САД, потрошачке цене у еврозони су расле брже него што су креатори монетарне политике предвиђали последњих месеци, што, како наводи Волстрит џурнал, поставља питање инвеститорима, компанијама и домаћинствима о кредибилитету тврдњи ЕЦБ-а да је висока инфлација вероватно привременог карактера.

Америчке Федералне резерве су на повећање инфлације одговориле назнакама да ће вероватно повећати своју кључну каматну стопу три пута ове године, док је ЕЦБ у децембру поновила став да повећање трошкова задуживања у 2022. неће бити потребно.

Мада је мало вероватно да ће мали пораст инфлације у децембру променити став ЕЦБ-а, с дужим периодом високе инфлације подизање референтне камате ће, како оцењује лист, бити вероватније следеће године.

ЕЦБ је у децембру проценила да ће инфлација бити изнад циља од два одсто дуже него што је очекивала, уз прогнозу о просечном расту цена ове године од 3,2 одсто, док је у септембру предвиђала 1,7 одсто. Ипак, председница ЕЦБ-а Кристина Лагард рекла је да ће инфлација вероватно попустити током ове године и економисти европске банке предвиђају да ће у 2023. у просеку бити на 1,8 одсто.

С друге стране, велика брига ЕЦБ-а је да ће се домаћинства и компаније навикнути на раст цена изнад циљаног нивоа, што отвара пут за преговоре о већим платама, али и повећање цена како би послодавци покрили своје веће трошкове, указује Волстрит журнал, и објашњава да што инфлација буде дуже изнад жељеног нивоа, то је већи ризик од спирале раста плата и цена.

Док је инфлација оборила још један рекорд, економско расположење у еврозони је прошлог месеца пало више него што се очекивало, што указује на то да је економија под новим стресом у време када раст зараза корона вирусом приморава владе да пооштре ограничења, истиче Ројтерс.

Са скоро свакодневним рекордима у броју заражених како се омикрон сој шири Европом, привредни раст ће, указује Ројтерс, вероватно претрпети последице на почетку године, иако су владе углавном избегавале изнурујуће мере које су изазвале застој њихових економија пре годину дана.

Наговештавајући негативни развој, Индикатор економског расположења Европске комисије, што је кључни показатељ економског здравља Европске уније, у децембру је пао више него што је предвиђено, на ниво који је последњи пут забележен у мају.

У реткој позитивној вести за ЕУ, трговина на мало је неочекивано порасла у новембру, што указује на то да су барем потрошачи остали оптимистични пред божићне куповине, али је, с друге стране, према наводима Ројтерса, проблем што велика потрошња домаћинстава, која су услед ограничења прошле године била приморана да штеде, гура малопродајне цене на нове рекорде.

С опоравком економије после почетног пандемијског шока прошле године, почеле су да расту и цене, превасходно с повећањем цена нафте и гаса. Притиску су, указује Ројтерс, допринела и уска грла у ланцима снабдевања која су ограничила доступност робе, док су домаћинства, с вишком уштеђевине, почела да троше новац на све од нових аутомобила до обедовања у ресторанима.

Иако је већина ових фактора инфлације привремена, многи, укључујући неке утицајне креаторе политике, сумњају у наратив ЕЦБ-а да ће се раст цена вратити испод циљаних два одсто до краја године. Део њихове забринутости је што је базна инфлација, у којој нису урачунате променљиве цене хране и горива – такође изнад циљаног нивоа.

Ипак, истиче Ројтерс, будући да су подстицаји продужени пре само неколико недеља, мало је вероватно да ће ЕЦБ променити свој став до марта, посебно пошто ширење омикрон соја замагљује перспективе.

Н1/Бета