О ћутању или општој уздржаности

Поуке преподобног Макарија Египатског

Навикавај се на ћутање у речима, на уздржаност у делима, а такође и на уздржаност од смеха и ходања (непотребног). Избегавајте сваку прекомерност. Јер на тај начин ум – не дозвољавајући себи да изађе из граница уздржаности – чува себе јаким и не слаби и не подлеже угађању стомака; а ум ће ослабити услед горуће страсности; он ће ослабити и због других страсти предајући се њима на грабеж (у ропство).

И тако, ваља ум да влада над страстима седећи узвишено на престолу ћутања (тишине) и гледајући у Бога. Али не буди ни лењив (инертан) у делима, млитав на речима и пун спорости у ходу; тако да добра сразмера влада у свему твом понашању и да цео твој изглед буде достојанствен и, такорећи, духован.

Чувај се и знакова надмености: гордог погледа и подигнуте главе и хода извештаченог и гордељивог; нека код тебе према свима буду пријатељске речи и љубазно опхођење; у опхођењу са женама буди стидљив и, разговарајући са њима, имај спуштене очи и гледај у земљу; а говори све пажљиво и са снагом гласа сразмерном према користи и потреби оних, који слушају, тако да би тебе слушали и да се не деси да, ако говориш сувише тихо, тебе не слушају присутни, али не прелази ни у вику; чувај се да икада говориш о нечему, што ниси претходно проучио и ниси размислио, и не слушај све што допадне, и кад наводиш речи другога, не представљај своје сопствене; по мери треба да слушаш и по мери да расуђујеш сам, имајући и речи и ћутање сразмерно времену (према времену); са учи се задовољством од других и радо сам учи; никад из осећаја зле жеље (или зависти) не скривај мудрост од других и не одустај од поучавања; чврсто се држи стараца, поштујући их за оце као угоднике Божије.

У онима, који су млађи од тебе, положи начело мудрости и врлине; и не расправљај се са пријатељима, и не ругај се њима и не подсмевај се; одлучно одбаци лаж, превару и грубост; али сам великодушно подноси и (високо-мерије) надменост и грубост према себи, подносећи то мирно и трпељиво; нека сва твоја дела и речи имају у виду Бога (на уму), а све, што је твоје, односи према Христу; и сваког минута обраћај к Богу душу и своју мисао све-цело посвети сили Христовој, као да се одмараш од сваког говора и дела у пристаништу божанске светлости Спаситеља; а дању, ето, дели своје мисли са људима, али и са Богом често буди у општењу током дана, а нарочито ноћу, тако да дуг сан не завлада твојим молитвама к Богу и свештеним песмама; зато што продужени сан (предугачак сан) подобан је смрти.

Проведи сваки дан радећи или говорећи људима нешто добро; буди увек (заједничар, саучесник, сарадник) причасник Христа, Који обасјава (тебе) са неба божанским сијањем; нека ти буде Христос непрестана радост и мир; и не слаби напетост душе обилним гошћењем и предахом од трудова, одступајући од задовољстава својствених души, којима се не може наситити. Дај телу оно, што му је неопходно, и не приступај јелу раније, пре него дође време за вечеру. Нека твоја вечера буде хлеб, и уз њега плодови земље и зрели плодови дрвећа; односи се према храни лагано и не лудуј испољавајући угађање стомаку; не једи месо и не буди љубитељ вина, осим ако ти оно не служи за поткрепљење снаге у време болести; али у замену за задовољства, која леже у овим стварима, побуђуј себе на радости, које леже у божанским речима и свештеним песмама, и на мудрост даровану теби од Бога; нека те мисао о небу узводи у небо; и одбаци многобројне бриге о телу, окрепљен надом на Бога, верујући да ће ти Он на достојан начин дати све неопходно: (да ће ти дати) и храну за живот, и одећу за тело, и кров над главом од зимске хладноће; зато што цела земља и све, што израста из земље, све то припада твом Цару, и Његово је (дело) да се брине у највишем степену о Својим угодницима као о Својим светињама и храмовима.

Зато се не плаши превише ни болести, ни очекиваног времена старости; јер ако то буде угодно твом Цару, а такође и на добро твојој души, твоја болест ће престати; а твоју старост Он ће покрити као крилима Својом Божанском силом. С обзиром на то, и у односу на тешке душевне болове будући неустрашив – као што неки достојни борац на такмичењу непоколебљиво и храбро подноси трудове – не мучи се душом од скорби (од невоље и туге). Али ако се болест и продужи, не мучи се; и ако се нешто друго деси теби, не тугуј; него покажи храброст душе, одајући благодарност Богу и кад се налазиш у тешком стању; а то је мудрије, него за човека, који размишља општељудски, и то није могуће и није лако наћи међу људима; (саосећај) састрадавај са страдалницима и пред људима проси помоћи од Бога; јер Он ће указати милост пријатељу Своме, који се моли, и даће помоћ онима, који страдају, желећи да обзнани људима Своју силу, да би се на основу познања они обраћали Богу и да би окусили вечно блаженство, кад дође Син Божији, одређујући (дарујући) добра праведницима.

Добро је увек бојати се (Бога) и ни у чему не веровати себи, да се не би догодило некоме да се „удави“ на несретан начин; јер човеку може да изгледа како сам поступа добро, а у ствари можда није тако; боље увек нека човек призива Бога да би Он Сам постао његов Водич, и Пут, и Ум, и Одређење, и Тумач; до тог времена, док човек не нађе у себи Христа, нека ни на који начин не верује себи. Као што онај, који је ризиковао да се удави (који се давио), и који из страха од мора ништа друго није бринуо, осим једино да се спаси, тако и хришћанин треба, имајући у виду Бога (на уму), увек да се боји (Бога) и да не буде лакомислен. Ко жели да се спаси, нека се подвизава чинећи оно, што Бог хоће, јер оно, што Бог хоће, то и јесте Његова воља; ко љуби Бога нека присиљава себе да љуби и ближњега свога; нека буде смирен пред Богом и људима, и увек свим срцем на стражи (на опрезу) и противећи се лошим мислима (злим); а кад је неко пажљив, он ваља увек да буде у бојазни и пун љубави и смирења, и да се брине да угоди Господу и победи у себи старог човека (ветхог човека); а лакомислени (човек), који има млитаво срце, он пребива у „старости“ (у ветхости), па и не почиње да се подвизава (бори) и не зна да се бори.

И тако, добро је увек бити у страху (Божијем) и тражити уразумљење и помоћ од Господа, да би могао неко да се спаси уз помоћ Господа,

Коме слава у векове. Амин.

Приредио јеромонах Дамаскин Светогорац.

Васељенска

БОНУС ВИДЕО: