Добили повишицу од седам одсто, а на рачуну – 9.000 динара мање

Наставници који имају увећан фонд часова нису осетили повишицу од седам одсто на својим јануарским платама. Штавише, уместо већег износа примили су мање у односу на децембарску зараду. То умањење, према информацијама из неколико београдских средњих школа, иде и до 9.000 динара на цео износ јануарске плате. Образложење које су добили од надлежних је – да је тако по закону и да се рад преко норме не обрачунава током празника и распуста. Стучњаци из области радног права, међутим, истичу да и ту постоје спорне тачке.

Наставници са фондом часова већим од 100 одсто добили су, уз обрачунато повећање од седам одсто, јануарску плату која је нижа од оне исплаћене за децембар 2021. године. Ово умањење се, према информацијама наставника из једне београдске средње школе који су се обратили порталу Н1, креће од око 4.000 динара за фонд часова од 110 одсто, до око 9.000 динара за фонд часова од 130 одсто.

“Прошле недеље исплаћен нам је први део јануарске зараде, нижи у односу на месец пре. И други део, како нам је речено, биће такође умањен. Тако да ми који радимо са увећаним фондом часова, не само да нисмо осетили повећање плате од седам одсто, већ смо добили и знатно мање у односу на децембарску зараду. Да није тог ‘повећања’ од седам одсто, примили бисмо још мање”, огорчени су наставници.

Они су, како истичу, решење о преконормном раду потписали под једним условима, а ти услови се сада мењању. Жале се, такође, на умањене накнаде за старешинство.

И основне и средње школе су, како истичу представници синдиката, добили циркуларни мејл као допуну обавештења у вези са обрачуном јануарских плата. Од школа је тражено да коригују преконормни рад за 16 сати државног празника, 104 сата распуста, уз корекцију броја сати одсуства за сваког наставника појединачно. Тражено је да се коригује и коефицијент за разредно старешинство за тих 16 сати државног празника и сате одсуства – појединачно.

Синдикат образовања Србије указао је да такав обрачун зарада није у складу са законом и колективним уговором – пошто се зимски распуст односи на ђаке, не на наставнике. Такође, синдикат наводи да је законски, за овакав начин обрачуна зарада, неопходно приложити решење за годишњи одмор наставника, или дознаке за боловање, или неки други доказ одсуства запосленог са посла.

Пропис превидео мање новца

Да ће им накнада за преконормни рад бити умањена било је јасно већ у децембру 2021. године, када су усвојене измене Закона о основама система образовања и васпитања.

У члану 160 предвиђена је исплата накнаде за преконормни рад на основу месечног извештаја наставника о одржаним часовима.

Законописац је већ тад предвидео – мањи износ новца на име ових накнада наставницима.

“Предложене измене треба да обезбеде да се на јединствен начин обрачунава преконормни рад наставника по броју стварно одржаних часова преко пуне норме. На предложени начин финансијски ефекти могу бити само мањи, никако већи, што значи да се смањују укупна средства која се исплаћују по основу рада преко норме”, стоји у образложењу предлога тог закона.

Законом по џепу

Закон је усвојен 23. децембра, на снагу је ступио у јануару, а практична примена – по џепу запослених у просвети – почела је у фебруару од јануарске плате.

У Министарству просвете, науке и технолошког развоја за портал Н1 подсећају да је Законом о основама система образовања прописано да ако школа не може да обезбеди стручно лице за највише шест часова наставе недељно из одређеног предмета, посебним решењем може да распореди ове часове наставницима тог предмета најдуже до краја школске године и овај рад се сматра радом преко пуне норме часова.

“Накнада за рад наставника преко пуне норме часова исплаћује се на основу месечног извештаја наставника о одржаним часовима. С обзиром да је током јануара месеца био школски распуст и два нерадна дана државног празника и да није било одржаних часова преко норме, није могло бити ни обрачуна за часове који нису одржани”, кажу за портал Н1 у Министарству просвете.

Шта је са старешинством

Нетачна је, истичу у Министарству просвете, тврдња да су плате запослених умањене за зараде за старешинство.

“Зарада за стрешинство је специфична врста зараде чији обрачун не зависи од обима ангажовања запосленог. Она се обрачунава сваки месец на исти начин, исплаћује се у пуном износу и када запослени ради са непуним радним временом”, наводе у овом министарству.

Раст основице за седам одсто

Основна зарада запослених која се обрачунава и исплаћује у складу са уговором о раду и временом проведеном на раду, како додају, за месец јануар обрачуната је и исплаћена са повећањем основице за обрачун зараде од седам одсто у односу на децембарску зараду.

“‘Циркуларни мејл’ који је Министарство проследило школама део је редовне интерне комуникације, достављан је школама, односно запосленима у рачуноводству школа, није супротан ни једном од поменутих Закона и прописа, и послат је са намером да колеге у школама подсетимо да провере одређене елементе обрачуна како не би накнадно кориговали обрачуне и због корекција доводили у питање правовремену исплату плата. Ова врста интерне комуникације одржавана је са школама и раније, а све са намером да се смањи број грешака и пропуста током израде обрачуна”, истичу у Министарству просвете.

И додају – сви запослени који имају недоумице у вези обрчуна плата за јануар месец могу да се обрате обрачунској служби школе или саветнику за финансијско-материјалне послове при надлежној школској управи.

Шта каже радно право

Марио Рељановић, са Института за упоредно право, сматра да су у овом случају – за обрачун зараде – релевантне само две одредбе, из два закона – један је већ поменути Закон о основама система образовања и васпитања, а други – Закон о раду.

Први прописује да запослени у школи, по правилу, користи годишњи одмор за време школског распуста, што значи да се време школског распуста уобичајено обрачунава као годишњи одмор.

Други закон каже да запослени за време годишњег одмора и празника, има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци – као што је то случај са обрачуном плате у просвети.

“Према ове две одредбе добија се решење према којем је запосленима у школама зарада требало да буде обрачуната тако да за два дана празника и све дане распуста добијају накнаду зараде у складу са обрачуном из Закона о раду – ако колективним уговором није предвиђен неки други начин обрачуна”, наводи Рељановић.

Накнада, каже, износи просек примања у претходних 12 месеци.

“Ако се овако посматра и ако је овако обрачуната зарада за јануар, Министарство просвете није погрешило – уз ограду да у колективном уговору можда пише нешто друго”, наводи саговорник портала Н1.

Али…

Нешто је, ипак, спорно

Спорне су, каже Рељановић, ипак две ствари.

Прво – јасно је да наставници не користе цео распуст као годишњи одмор – сви они имају у току распуста одређене обавезе и свакако за неке од њих радне обавезе почињу пре него што се ђаци врате у клупе и настави се настава.

Друга спорна ствар проистиче из одредбе да се “годишњи одмор по правилу користи за време распуста”, што, како каже значи и да је могуће да се не рачунају сви дани школског распуста у годишњи одмор – наставници никада неће цео распуст провести на одмору.

“Ово би, сматрам, требало да значи да се у дане распуста и одмора рачунају само они дани када наставници заиста нису радили према календару њихових обавеза. Мислим да су у том смислу у праву и представници синдиката који истичу да је директор школе требало да донесе решење о коришћењу годишњег одмора, нарочито уколико је постојала ситуација да су наставници дужни да долазе на посао пре краја распуста – потпуно је бесмислено очекивати да се сви дани распуста рачунају у годишњи одмор, ако неко заправо ради”, истиче саговорник портала Н1.

Сама чињеница да нема наставе није, каже, довољна да се тај рад не рачуна, јер наставна норма која се изражава кроз број часова нужно мора да укључи и организацију и припрему наставе, као и администрацију наставе и њену организацију која је и временски и функционално одвојена од самог извршења часова наставе.

“Став да неки наставник не ради на дан када нема наставе у школи, показује или дубоко неразумевање процеса наставе, или злу намеру да се наставницима ускрати накнада за рад у данима када су радили на активностима које су функционално повезане са наставом али нису настава сами по себи”, истиче Рељановић.

Формалноправно гледано, дани распуста и одмора се, наводи, плаћају ниже од зараде коју су наставници добили – отуда разлика у зарадама.

“Међутим, сматрам да је спорно да ли се сви дани распуста могу аутоматски, само према законској одредби, рачунати као дани годишњег одмора. Мишљења сам да се дани у којима су наставници имали радне обавезе никако не могу рачунати као годишњи одмори. Такође, препорука за убудуће је да се овакве ситуације избегну тако што ће директори доноси решења о коришћењу годишњег одмора, као што се то ради у општем режиму рада, јер је по мени то потребно ради прецизирања који су тачно дани распуста искоришћени као годишњи одмор. Заиста не знам каква је пракса била до сада али за убудуће би било далеко мудрије спречити овакве инциденте кроз размишљање унапред и јасна упутства директорима”, каже Марио Рељановић.

Држава користи прилику

Владимир Аџић, члан председништва Уније синдиката просветних радника Србије каже за портал Н1 да су добили информације од својих чланова из школа да преконормни рад током јануара није плаћен, односно да је плаћен за свега пет радних дана.

“Да је због потребних додатних четири или шест часова недељно запослен нови наставник, уместо што је тај фонд часова дат постојећим наставницима у радном односу, за њега би била исплаћивана плата свих 12 месеци. Држава је на овај начин уштедела новац и сада користи прилику да наставницима који имају увећани фонд часова један део зараде – не плати”, наводи Аџић.

Он је поновио да на прошлонедељном састанку представника сидниката са министром просвете Бранком Ружићем није било речи о повећању плата запосленима у просвети. Подсетио је да је требало да платни разреди буду уведени 2016. године, да их још нема и да је њихово увођење одложено за – 2025. годину.

Н1

Бонус видео