ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Незапамћени рекорд цена енергената води инфлацији и привредном слому Европе

Пре десетак дана Дмитриј Медведев упозорио је Европу да ће због њених политичких поступака, русофобије и санкција, цена гаса прећи 2.000 долара за 1000 кубних метара. Његове пророчке речи су се обистиниле, али брзо је и превазиђено његово пророштво. Цена гаса у Европи из дана у дан постиже нове рекорде – у једном моменту отишла је до 4.000 долара за 1000 кубних метара. Још пре него што су почели сукоби у Украјини, Немачка је обуставила сертификацију гасовода „Северни ток 2” у које су велике наде полагале земље Европе, али и сама Русија, која је велика буџетска средства усмерила у тај пројекат.

У овом тренутку не зна се да ли је горе украјинској војсци на фронту или Европи по питању енергетске кризе. Са једне стране, Европа је забранила „Северни ток 2”, а притом обуставила пословање руских банака преко којих може исплаћивати купљене енергенте. Притом, није сасвим јасно шта се дешава са гасоводима у Украјини док трају ратни сукоби. Црни облаци се накупљају над европском енергетиком и привредом. Са оваквим ценама гаса Европу чека заустављање индустријске производње и банкрот мноштва предузећа.

Из овога ће највећу корист извући Кина. Европа и Кина су конкуренти у производњи многих роба. А ко има јефтинији гас, имаће и јефтиније произведену робу. Кина подржава операције Русије у Украјини и добија гас по раније уговореним ценама, а Европа и даље емитује жестоку русофобију, чинећи гас све недоступнијим за себе. То представља претњу поразом у конкурентској борби са Кином и њеном робом. Постоји опасност пада нивоа животног стандарда, али и од глади, будући да се гас активно користи за производњу вештачког ђубрива. Све већи проценат зарада Европљана одлази за комуналне услуге. Треба рећи да је Русија одлучила да обустави извоз вештачког ђубрива у Европу као вид контрасанкција.

Али Европа има шансу да се извуче из ситуације изазване неразумном политиком. Велики број земаља налази се под директним утицајем (читај: притиском) Америке и оне подржавају санкције против Русије упркос сопственим интересима. Међутим, европском бизнису и европским народима који се суочавају са великим растом цена горива и комуналних услуга то се никако не допада. Уколико они изврше притисак на своје политичаре да престану са подршком америчким интересима и укину неразумне санкције, шанса за Европу још постоји.

Русија је, очигледно, заузела курс развијања својих сопствених производних потенцијала и заштите националних интереса. Уместо извоза сировина и отока новца у оф-шор зоне, Русија се окреће развоју који ће омогућити живот без страха од разних санкција Запада. О томе сведоче последње одлуке руских власти, од којих је једна од најзначајнијих забрана изношења дивиденди фирми у оф-шор зоне, затим забрана изношења девиза из земље. Велику подршку у будуће добијаће IT oбласт привреде.
Европа се у овом моменту не може потпуно одрећи руског гаса, јер за то још не постоји неопходна инфраструктура, довољан броја терминала за пријем течног природног гаса који продаје Америка, али ни танкера за доставу. То значи да ће се још подуже време куповати руски гас, али све скупље.

Министар енергетике Катара о овој ситуацији рекао је следеће: „У ситуацији погоршања ситуације у Украјини или Европи, говори се како Катар може заменити руски гас својим. Ја сам и раније говорио да више од 30% гаса у Европу долази из Русије и то у овом моменту нико не може заменити”.

Продајући гас по овако високим ценама, Русија, уз добру државну политику привредног планирања и ендогеног развоја националне економије може подићи своје производне капацитете до највишег светског нивоа, а у исто време од свог новца, рубље, направити чврсту валуту. У таквој ситуаци трговинска размена могла би се обављати у рубљама, што би потиснуло долар као тзв. светску разменску валуту. Тренутни пад рубље може се посматрати као ефемерна појава и очекује се стабилизација курса после завршетка операција у Украјини. Могло би се очекивати и формирање нове руске валуте на сасвим другим основама, уколико би се досадашња улога Центробанка Руске Федерације значајно изменила. Другим речима – уколико би централна банка била национализована, тј. преведена из статуса независне финансијске институције у финансијску институцију државе. Такав корак био би права руска монетарна револуција, али то би већ била тема неке друге колумне.

Иван Пајовић / Правда

БОНУС ВИДЕО: