Чернобил: Као основну верзију разматрали смо диверзију

– Испада да се несрећа догодила током следећег експеримента?

– Не сигурно на тај начин. Овог пута једноставно нису имали времена да спроведу експеримент на станици. Већ у припремној фази догодила се несрећа.

– А када сте сазнали за трагедију?

– Имао сам централну везу у стану. У ноћи 26. априла око 1.22-1.24 зазвонио је телефон. Подигао сам слушалицу и слушао на траци саопштење да је избио пожар у реактору четири. Обукао сам се и отишао на станицу. Близу моје куће налазило се Припјатско окружно одељење унутрашњих послова. Стога смо заједно са шефом полиције отишли ​​у нуклеарну електрану у Чернобиљу.

– Да ли сте одмах пријавили властима у Кијеву шта се догодило?

– Не. Прво смо морали да размотримо ситуацију. Због тога сам дигао узбуну за све запослене у нашем одељењу. Интервјуисали су запослене у смени која је радила те ноћи. И анализирао сам информације.

– А коју верзију сте сматрали главном у првим сатима након несреће?

— Скретање, поткопавање. Уосталом, није тајна да су стране обавештајне службе увек показивале блиско интересовање за нуклеарну електрану у Чернобиљу. Посебно америчке и немачке. Било је случајева регрутовања особља станице и притварања страних шпијуна. Истина, наш ресор се овим није бавио – не по статусу.

— Чуо сам да су западне обавештајне службенике највише занимала складишта нуклеарног отпада, који је сировина за прављење хидрогенске бомбе. Истина је?

– Да. Као и то да су стране обавештајне агенције покушавале да дођу до било каквих информација у вези са станицом. На пример, једном је КГБ привео криминалца који се специјализовао за крађу државних драгоцености и намеравао је да уз помоћ свог пријатеља, запосленог у станици, украде техничку литературу из нуклеарне електране у Чернобиљу за стране обавештајне службе. Али није успео.

– Али ви сте одбацили претпоставку о саботажи већ неколико сати након несреће…

– Да, чим се сазнало да те ноћи у станицу није ушао ниједан странац. И није било кршења периметра.

Које су друге верзије постојале?

— Несавршен дизајн станице, немар запослених и, наравно, људски фактор. Већ у два ујутру позвао сам код куће шефа КГБ-а у Кијеву и Кијевској области, генерала Леонида Бихова. Пријавио ситуацију. Питао ме је да ли је озбиљно. Одговорио сам много. Након тога је послао оперативно-истражну групу да нам помогне. Као и аутомобил са високофреквентним комуникацијама („ткање“) и сигналистима. Два сата касније стигла је још једна група из КГБ-а Украјинске ССР.

О узроцима несреће се и данас расправља. Шта можеш да кажеш?

– Сврха експеримента планираног у ноћи 26. априла била је укључивање главних циркулационих пумпи на истеку турбина. Другим речима, на инерционе силе. Тада би турбогенератор могао да ради нон-стоп, а рад станице би био континуиран. Али око 23 сата изненада се угасила заштита за ванредне ситуације АЗ-5, која је аутоматски искључила реактор и турбогенератор. Према прописима, након тога је била обавезна обустава рада на 48 сати. Уместо тога, одлучили су да „крену” за сат и по. Тада су почеле невоље.

Зашто је заштита радила?

Авај, нико не зна одговор. Иначе, слична несрећа (иако у много мањем обиму) догодила се у Томску-5 1970-их. И чернобилски стручњаци су знали за то. Али, очигледно, надали су се чуду и одлучили да занемаре мере предострожности. Или због страха од власти. Или због каријерних амбиција.

– За то што су скривене информације о несрећи окривљују руководство Комунистичке партије и КГБ СССР-а. Као резултат тога, многи људи су патили. Укључујући и престоницу. На пример, током демонстрација 1. маја. Сигурно је и вама одозго наређено да учините све да информације не процуре?

Таква наређења нисам добио. Пре свега зато што је и сам знао шта је подложно публицитету, а шта не. Штавише, донео сам одлуку да сам искључим међуградску комуникацију у Припјату. Већ ујутру 26. било је немогуће бирати „осмицу”. А у центру везе је седео један оперативац и пазио да нико не прекрши моје наређење. Осим тога, запослени у мом одељењу морали су да разговарају са обичним људима и да их смирују. Иако су стручњаци знали да „Елена лежи на њеној страни“. Једноставно речено, поклопац реактора је био отворен за 45 степени! И даље верујем да сам урадио праву ствар. У супротном, паника би почела не само у Кијеву. Али и широм земље.

– А када сте горе предали прве извештаје?

– 29. априла из Москве је стигао службеник КГБ СССР Валериј Михајљук. Момак се управо вратио из Авганистана и одмах је послат у Припјат.Био је први и прелетео четврти реактор, и све снимио. И моји момци су однели овај видео у центар. Један за Кијев. Други за Москву. Овај последњи, Алексеј Рибак, рекао је да су га колеге из Комитета дочекале баш на аеродрому. Штавише, сви они по чину нису били нижи од пуковника. А он је само капетан. Али је и даље тражио њихова документа. И тек онда дао дипломату. Иначе, кофер му је целим путем био везан лисицама за зглоб.

– И није било панике у Припјату?

– Не. 26. поподне неки грађани су чак славили и свадбе. И знаш шта? Деца младих који су се венчали на данашњи дан рађала су се и одрасла здрава. Још увек разговарам са неким од ових парова. Евакуација је протекла без проблема. И то упркос чињеници да смо морали да изведемо око 52 хиљаде људи, за шта је у Припјат послато 1100 аутобуса и камиона са седиштима! До свих улазних врата долазио је аутобус, људи су улазили у њега. А по њиховом одласку врата улаза су закована ексерима да не би било пљачке. И први пут после несреће успели смо да избегнемо ову појаву. Пљачке напуштених станова и кућа почеле су касније. Тада су многи становници Припјата били увређени. Као, евакуација је била најављена само за 2-3 дана, а ми нисмо понели ствари при срцу. Али тада нико није знао какве ће бити последице и колико дуго смо излазили из града. Евакуација је извршена 27. априла. А мом одељењу је наређено да остане до 29. Када су моји отишли, одлучио сам да са једним од оперативаца идем по граду. И одједном видим: долази човек са штаповима за пецање! Замислите, отишао је на пецање 24. и управо се вратио. Нисам знао ништа о томе шта се догодило. Питао нас је: где су сви?

– После евакуације ваше одељење је послато на лечење у Москву. У такозваној шестој клиници, где су се налазиле све жртве нуклеарне електране у Чернобилу …

– Да. Зато што смо имали велику дозу. Два радника мог одељења имају 45 бер, ја имам 40 бер. Са годишњом стопом – 5 бер. У клиници нас је прегледао угледни лекар из Сједињених Држава и рекао да нећемо издржати више од 10 година. А ми смо, у инат свима, живели 25 година!

Да ли сте се вратили на посао након лечења?

– Да господине. Иначе, стране обавештајне службе су се после инцидента још више него раније заинтересовале за чернобилску нуклеарну електрану.

„Хтели су да регрутују шпијуне међу особљем станице?“

– Да. Увиђај су извршили виши органи. Тако да не знам детаље.

– Испоставило се да је нуклеарна електрана у Чернобиљу увек била у епицентру шпијунских ратова…

– Ти можеш рећи то. Али већина запослених у станици су праве патриоте. Мало ко је подлегао провокацијама. И то не због новца, већ због личних амбиција и огорчености.

– Историчар Владимир Вјатович рекао је да је несрећа 1986. године далеко од прве у нуклеарној електрани у Чернобиљу. Према његовим речима, архиви КГБ-а сведоче да је до испуштања радиоактивних материја у атмосферу због немара особља станице дошло од 1971. до 1986. године. Али Комунистичка партија је учинила све да сакрије ову информацију. Да ли је то истина?

– Почнимо од тога да је изградња станице почела у мају 1970. године. А акт о пријему првог енергетског блока Чернобилске нуклеарне електране потписан је тек 14. децембра 1977. године. Тако да о незгодама од 1971. до 1977. године не треба говорити. Друга ствар је да су каснији хитни случајеви на станици настајали неколико пута. Тако је 1979. године дошло до пуцања цевовода примарног кола на блоку 1. И дошло је до загађења ваздуха. Али, прво, несрећа је брзо елиминисана. Друго, повећан ниво радијације забележен је само на територији станице. Али 1983. године на другом блоку се заиста догодила озбиљна несрећа: горивне шипке (структурни елемент језгра хетерогеног нуклеарног реактора који садржи нуклеарно гориво. – Аут.) су синтероване. Уследила је неконтролисана ланчана реакција. На срећу, нико од особља станице није повређен.

– Према Вјатовићевим речима, све ове информације су скривене од становништва Припјата …

„То није сасвим тачно. Размислите сами: како би се нешто могло сакрити ако 93% становника града ради у нуклеарној електрани у Чернобиљу или у грађевинском одељењу на станици? Све гласине су се одмах прошириле по Припјату. рећи ћу ти више. Сви становници града знали су шта да раде у таквим случајевима и предузели су мере да се заштите. Конкретно, одмах су затворили прозоре и вентилационе отворе у својим становима како тамо не би доспела радиоактивна прашина. У међувремену, градске власти су послале камионе за заливање и пажљиво прале улице града.

СТАНИЧНИ РЕВОЛТ И БЕЗ НАГРАДА

Осамдесетих година прошлог века у Припјату се одиграла необична прича. Око 700 радника станице и грађевинског одељења није дошло на посао. Уместо тога, организовали су поворку кроз град захтевајући да им се обезбеде станови и повећа број вртића. И то упркос чињеници да је тих година град енергетичара био обезбеђен много боље од других градова СССР-а. “Нове стамбене зграде су издаване скоро свака три месеца”, кажу становници Припјата. “Продавнице су имале све што вам срце пожели. Шта да кажем, код улаза су стајали не бицикли, већ мопеди!”. Наравно, ова ситуација није могла проћи незапажено од стране КГБ-а. Организатор акције приведен је и осуђен на 10 година затвора. Да од њега сазнају зашто је то урадио, полицајци нису могли. Али сумњали су да је то урађено на предлог страних обавештајних служби. На пример, да видите

Иначе, од наших извора смо сазнали како смо се захвалили официрима КГБ-а за њихов рад у нуклеарној електрани у Чернобиљу током несреће 1986. године. Руководство КГБ Украјинске ССР уручило је награде свима који су били у станици. Али у КГБ-у СССР-а ова имена су избрисана са спискова награда. Као, дигли су станицу у ваздух, а нема за шта да се награди! Поред тога, начелнику припјатског градског одељења КГБ-а, потпуковнику Виктору Клочку, указано је на „неправилно промовисање информација о ситуацији у станици“.

Севодња.УА

Васељенска

Бонус видео