Апликација против пријатеља

Свет почиње да нам намеће апликације и шарене лаже уместо пријатеља

Мало је правих пријатеља. Углавном су то она вишедеценијска пријатељства.

Она успутна, настала као последица друштвених конструката пре или касније бледе.

Најчешће се примете она која се нагло прекидају. Старо је правило да такви пријатељи у животној недаћи окрену главу и прођу даље. У неком тренутку схватиш да си заправо сам. Да су друштвени конструкти, колико год били лепи и лепо опевани од стране друштва, ипак вештачки и механички односи.

Чим нестану околности које су конструисале однос, однос нестаје.

Могуће је да је такав данашњи човек. Да тај однос остаје механички, да се не развија нешто органско. Није до друштва до човека је.

Ако је човек остао закржљао, па не може да надиђе механичке, условљене друштвене односе, не може се кривити друштво.

Друштво је у свакој епохи мање или више безлично. Окрутно. Инертно. Технологија нас само још дубље затвара у нас саме. Заправо подстиче односе који нису стварни, штавише, данас баш оне који су виртуелни.

И човек закржљава. Стоји поред другог човека и није способан да га види, чује, додирне. Једна од теза указује да технолошки производи заправо све мање служе својој примарној сврси, а све више су маркетиншке платформе.

Сва технологија се концентрише у транснационалним корпорацијама, те изгледа да човек развија свој, не више ни механички, већ технолошки однос са светом око себе, који све више искључује другог стварног човека а све више је матрица коју пројектује корпорација носилац технологије.

А пријатељства нестају. Она која опстају изгледа су брушени дијаманти. Такве појаве су непотребне модерном технолошком друштву. Односно непотребне су широким народним масама, за које је намењена улога потрошачарадника (намерно спојено).

Једи, ради, троши, забављај се. Не питај, не размишљај, не буди пријатељ. Али бићеш срећан. Да ли ћеш?

Драгослав Љубичановић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: