ДРАГОЉУБ ПЕТРОВИЋ: МАКЕДОНИЈА НА ПУТУ У НЕСТАЈАЊЕ

Македонски опозициони првак, на страницама »Политике«, вели да се прилике у Македонији своде на „живот у националној катастрофи, с повећаном инфлацијом, новим енормним задуживањима, повећаном стопом корупције и криминала“, да влада не чини ништа „за побољшање живота грађана или постављање нових циљева који би нас покренули напред“ и зато он предлаже председнику владе „јаке реформе у образовању, здравству, економији и преговорима с Бугарском“. И „инсистира на називу Македонија (без Северна)“.

И показује да не разуме прилике у којима се налазе ни Европа, ни Балкан, ни Македонија. И зато му треба јавити: Европа се налази пред распадањем, а Словени на Балкану (и свуда где их има) — пред нестајањем.

А на нестајање Запад је најпре, да ли баш случајно, осудио управо његову — Македонију: знају зликовци да је то [била] немањићка Србија, тренутно је размичу зликовачке државе Арбанија и Бугарска, засад обе уз подршку ЕУ и најлакше им је јер је ситна, сама и немоћна, без савезника и заштитника (Патријарх Васељенски хоће да „заштити“ Украјину, али неће приметити ако „Македонија“ буде поарнаућена и уништена). Колико је македонски опозициони лидер о свему необавештен, показује и чињеница да „инсистира на називу Македонија (без Северна)“ јер у школама кроз које је прошао још није уписано да су му име државе узели Грци, а оно које су му даровали комунисти — попуцало је приликом растезања по српској немањићкој држави (и више „не држи воду“). За светске и ЕУ-криминалце све су то, међутим, „техничка питања“ и они се њима не оптерећују (ако негде нешто „зашкрипи“, а ампутирани им и памет и морал, имају они у резерви још осиромашеног уранијума). Уосталом, на све то они гледају као на претходницу за уништење Срба и српског православља (грчко, бугарско и румунско православље одавно је постало солидно злочиначко као и њихове државе које пред Европом, и иначе, „заступају“ немачке династије).

Свему томе додаће Запад (САД и ЕУ) и још макар две посебне демократске згодице (много би истинитија била нека „српскија“ реч) којима се припрема „разигравање“ пројекта и најављују каснија главна догађања: прва се тиче захтева да »македонски парламент усвоји резолуцију о осуди »геноцида над албанским народом« у Македонији у периоду 1912–1956. године« (мада је нејасно који су се у то време и где налазили ти „Арбанаси“ по „Македонији“), а ону другу обзнањује Вашингтон тајмс наводом да се »западно друштво отворено залаже за предају власти опозицији без обзира на то што албанска платформа претпоставља етничко чишћење Словена који не буду хтели да се албанизују«.

Све нас то доводи пред питање: ако је Запад убијао Русе и Србе под оптужбом да су »империјалисти и колонизатори«, зашто се сад окренуо против „Македонаца“ који су се још давне 1945, а посебно1993. године јавно одрекли српског идентитета. Такво питање могу поставити само честити и наивни, али одговор на њега не треба очекивати ни од кога, а најмање од злочинаца: Запад сад хоће да у њима убије словенски идентитет – чиме се они доводе пред самоликвидацију у најгрубљем смислу речи: „Македонци“ морају постати Албанци или ће бити очишћени са подручја „Македоније“. По истим оним обрасцима по којима су, током протеклих седам-осам деценија, отуд истребљени Срби, једнако као и са Косова и Метохије и, нешто касније и малкице друкчије, из Републике Српске Крајине и Хрватске у целини. (Хрвати су, наиме, били „корисни“ док су сатирали Србе, али су се сад нашли у маси оних 300 милиона „словенске стоке“ која је осуђена на потпуно уништење. Запад сасвим добро зна оно што Хрвати хоће да забораве: да су они „до јуче“ били Срби и свој „западни идентитет“ доказивали Јасеновцем, али се то у западне рачунице тако једноставно не да уклопити јер се тамо православље доживљава као опасност, а вехабије и муџахедини као благодат – по томе макар што су с једнаким жаром сатирали и Србе и Хрвате.)

Све то о чему овде говоримо још није допрло до свести македонског опозиционог првака и он на отварање Бугарског културног центра у Битољу гледа као на минирање „моста пријатељства“ и додаје да такви поступци не доприносе уклањању „препрека за европске интеграције“. Не схватајући да таквих интеграција неће ни бити и да се не зна до које ће мере оне зависити од Бугарске. Јер ће се и она наћи међу оном „стоком“ која је предвиђена за уништење.
Како најављују аналитичари, кад се то опосли, на реду за нестајање наћи ће се Јермени и Грци. Па за њима и неки други „Индијанци“.
И све тако — док спискове буду састављали злочинци. А мали опозициони прваци сањали само о томе како да се дохвате велике власти. Не знајући да ће нестати пре него што схвате шта се око њих дешава.
*
Негде су православни добили признање „да нису уништили ниједну мањину (за разлику од Запада“) и „грађански ред“ је да се Европској Унији, као еминентном представнику тога Запада, и они одуже једним признањем: у Њој су се окупиле све европске злочиначке државе (уз тек покоју која је тамо залутала), међу њима Енглеска се уписује по томе што је сама извршила више злочина него многе друге заједно.

И зато је недавно иступила из ЕУ. Да сачува репутацију.

Драгољуб Петровић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: