Енергетска криза оголила проблеме јавних предузећа

0

(фото:НСПМ)

Енергетска криза је снажно погодила Србију пре свега због дугогодишњег лошег управљања јавним предузећима из енергетског сектора, наводи Фискални савет у најновијој анализи. Фискални савет је оценио да је Влада у Нацрту Фискалне стратегије за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. годину предвидела стабилизацију буџета и умањење јавног дуга, што је позитивно. Међутим, у Стратегији нису препознати сви потенцијални ризици.

Прочитајте још:  Нека је са срећом поскупљење горива а са њим и свега осталог!
Енергетска криза је снажно погодила Србију пре свега због дугогодишњег лошег управљања јавним предузећима из енергетског сектора, наводи Фискални савет у најновијој анализи. Фискални савет је оценио да је Влада у Нацрту Фискалне стратегије за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. годину предвидела стабилизацију буџета и умањење јавног дуга, што је позитивно. Међутим, у Стратегији нису препознати сви потенцијални ризици.

Влада у Фискалној стратегији није темељно објаснила узроке кризе у снабдевању гасом и електричном енергијом која је Србију задесила током протекле грејне сезоне, упозорава се у анализи. У Стратегији се само начелни ситче да је то углавном била последица спољних чинилаца. Међутим, све анализе које које је израдио Фискални савет упућују на супротан закључак.

Највећи ризик у наредном периоду је Србијагас. Ово предузеће је од децембра прошле године до данас добило већ око 500 милиона евра из буџета, а и у току 2022. године би из буџета могло да се да више него што се планирано. Србијагас годинама касни са изградњом складишта гаса довољног капацитета, а притом је чак и постојеће складиште неспремно дочекало грејну сезону, пише Нова економија.

Јавна предузећа се користе за испумпавање новца

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Позивају на штедњу струје, а у објектима и вилама троше два милиона евра

Ови пропусти већ су коштали буџет око 500 милиона евра (око 300 милиона евра у 2021. и додатних око 200 милиона евра у 2022. години) и врло је вероватно да већ Србијагас наставити да буде буџетски трошак и у наредним годинама. Као велики ризик Фискални савет истиче и ЕПС.

– …уколико се продајна цена струје убрзо не повећа и настави са одлагањем крупних реформских корака, питање је времена кад ће ово предузеће (ЕПС) постати директан буџетски трошак – пише у анализи.

ЕПС више не може да произведе довољно електричне енергије за домаће потребе, па струја мора да се увози по веома високим ценама. Трогодишњи план предвиђа да ће се порески приходи кумулативно смањити за 1,5, а непорески за 0,4 процентних поена до 2025. године.

“Састављена” листа одговорних у ЕПС-у, штету плаћају грађани

Умањење пореских прихода је пре свега последица очекиваних макроекономских кретања. Спорији раст приватне потрошње од БДП-а, стабилна потрошња нафтних деривата, постепени пад потрошње дуванских производа утичу на смањење учешћа прихода од ПДВ-а, акциза и осталих пореских прихода.

Прочитајте још:  Улични ултиматум: шта Запад протестима у Београду жели да поручи председнику Србије
Држава је у марту смањила и акцизе на нафтне деривате за 20 одсто, док је до маја на снази смањење акциза од 15 одсто у односу на иницијални износ. Иако Влада планира да смањи и буџетске расходе у наредне три године, Фискални савет упозорава да би због проблема у пословању јавних предузећа субвенције могле да премаше план већ у овој години.

“Традиционални корисници субвенција”, Железнице, ЈП Путеви и Ресавица, годинама уназад “усисавају” више новца него што се инцијално определи буџетом, истиче Фискални савет.

Држава и даље троши много и по основу казни и пенала, о чему је Нова економија већ писала.

Утисак недеље: Аларм! Струју ћемо увозити до 2025.

– Укупна издвајања за ове намене у Републичком буџету за 2022. годину предвиђена су на нивоу од скоро 200 милиона евра (без трошкова реституције), што значи да се овај износ дуплирао у односу на 2015. и готово упетостручио у поређењу са 2010. годином – пише у анализи Фискалног савета.

Такође, уколико Србија не смањи свој јавни дуг, садашњи буџетски расходи за камате од око милијарду евра релативно брзо ће се повећавати у наредним годинама због раста трошкова задуживања што ће онда бити све већи непродуктивни расход државе који ће вршити још снажнији притисак на јавне финансије земље.

Директно.рс

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *