Бугарска, Северна Македонија руши владајућу коалицију
македонија Georgid/Depositphotos
Влада Кирила Петкова нашла се у највећој кризи од формирања јер је партија ИТН Славија Трифонова иступила из владајуће коалиције, тврдећи да кабинет води земљу у банкрот. Петков, сада, може да рачуна на подршку 109 од 240 посланика у парламенту. Ванредни избори на јесен један од излаза из кризе. Македонија један од узрока распада коалиције.
“За нас више нема места у овој коалицији”, рекао је лидер странке ИТН Слави Трифонов, обзнањујући да његових 25 посланика напушта коалицију на чијем се челу налази премијер Кирил Петков.
Трифонов је најавио да ће посланици ИТВ-а, убудуће, подржати само додатна социјална давања у ребалансу буџета, оптужујући Петкова и његов кабинет да “воде Бугарску у банкрот”.
Бугарска већ неколико година представља једину препреку почетку преговора Скопља са ЕУ, јер Софија покретање овог процеса условљава решавањем питања македонског националног идентитета и историје.
Овакав приступ Бугарске изазвао је прилично оштре реакције низа европских земаља, које сматрају да Софија злоупотребљава чланство у ЕУ, инсистирајући на питањима која су без значаја за процес евроинтеграција.
Премијер Петков је, реагујући на излазак ИТВ-а из коалиције, навео да је за Бугарску, у овом тренутку, најбоље да задржи мањинску владу с чим се не слажу његов претходник Бојко Борисов и низ мањих странака.
После изласка ИТВ-а, Петков може да рачуна на подршку 109 од укупно 240 посланика у бугарском парламенту, односно на посланике своје странке, Бугарских социјалиста Корнелије Нинове и коалицију Бугарских демократа.
И унутар остатка коалиције постоје озбиљна неслагања, највише око испорука оружја Украјини, те захтева Петкову да под хитно подигне пензије и социјална давања.
Бугарски медији наводе да Пеков, суштински, може да бира између мањинске владе и нових избора, које премијер због слабог рејтинга, напросто, не жели. Иако немају претерано поверење у потезе владе, већина Бугара не жели ни нове изборе.
Влада Кирила Петкова формирана је у децембру прошле године.
Политичка криза у Бугарској није изазвала претеране реакције у Северној Македонији, јер је премијер Димитар Ковачевски рекао да је опстанак владе Кирила Петкова “унутрашње питање Бугарске”, те да Скопље нема намеру да било који сличан проблем “инструментализује или користи за унутрашнополитичке потребе”.
Последњих седмица, низ западних дипломата иниситирао је да Бугарска одустане од блокаде почетка приступних преговора ЕУ и Северне Македоније, те да Софија на неки начин све захтеве укључи у преговарачки процес.
Власти у Скопљу су, без јасних објашњења, очекивале да би процес преговора могао изаћи из ћорсокака током јуна.
Шта жели Софија
Бугарска и Македонија су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.
Власти у Софији, пак, сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.
Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, односно да Скопље призна да македонски језик и идентитет имају бугарске корене.
Софија инсистира да се македонски језик, надаље, зове званични језик Републике Северне Македоније или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: “Према Уставу Републике Северне Македоније”.Бугарска наводи и да је “македонски језик настао 1944. године”, те да може да се рачуна једино као “писана регионална форма бугарског језика”.
РТС
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
