Ове намирнице су драматично поскупеле за годину дана
Цене произвођача производа пољопривреде и рибарства у априлу 2022. године, у односу на исти месец 2021. године, повећане су за 30,5 одсто. Посматрано по главним групама производа, највећи раст бележе жита – 43 одсто и стока и живина 38,7 одсто, објавио је Републички завод за статистику.
Највећи раст цена бележи кромпир, који је у априлу ове године у односу на исти месец прошле године поскупео за чак 193,4 одсто. Пшеница је поскупела за 51,6 одсто, кукуруз за 39,7 одсто, млеко за 24,1 одсто, јаја за 33,8 одсто. Са друге стране, воће је у априлу појефтинило за 27,6 одсто, а поврће за један одсто.
У прва четири месеца ове године, у односу на исти период 2021. цене произвођача производа пољопривреде и рибарства у просеку су повећане за 20,1 одсто, а највећи утицај на раст цена забележен је у групама жита – 27,4 одсто и стока и живина – 24,1 одсто.Коментаришући цену кромпира, в.д. директора Центра за кромпир у Гучи Милић Домановић каже да су узрок поскупљења пре свега трошкови производње.
“Хемија и ђубрива су поскупели и то је допринело тако високој цени на тржишту. Трошкови производње, у које, између осталог, улази и радна снага, енергија и нафта највише су узроковали повећање цена” – наводи Домановић за Бизнис.рс.
“Ако због скупих препарата хемијска заштита не буде примењена вероватно ће приноси бити умањени” – наводи он и додаје да се конзумни кромпир у Србији производи на око 25.000 хектара.
“Укупна производња је од 450.000 до 500.000 тона, док је просечна потрошња по глави становника око 50 килограма, што значи да је Србији потребно око 250.000 тона за домаћу потрошњу” – истиче Домановић.
Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије (ПКС) Ненад Будимовић за Бизнис.рс наводи да је тренутна ситуација резултат свих дешавања, почевши од пандемије корона вируса, па до економске кризе која је изазвана ратом Русије и Украјине.
“Оно што је позитивно је да је дошло до смиривања цена кукуруза, ако причамо о храни за животиње. То су највећи трошкови, али врло је битно да пратимо нон стоп шта ће се дешавати са ратарским културама које стижу на жетву и бербу. Ту пре свега мислим на пшеницу, кукуруз, сунцокрет и соју” – оцењује Будимовић.
На питање шта грађане очекује у наредном периоду, он каже да је тешко давати неке велике прогнозе и колико ће и шта поскупети јер се ситуација мења из дана у дан.
“Поента је да Србија има велику шансу у производњи хране и да је последњи моменат да се то искористи, да ангажујемо све ресурсе да производимо кабасту храну за исхрану говеда у производњи млека и да повећамо бројно стање свиња. Једноставно, то треба да буде задатак свих нас који смо у овом ланцу производње. Да се мере које је неопходно применити заиста и примене. Ту није реч само о давању новца од стране државе фармерима, већ и о производњи за сопствене потребе јер смо дошли до тога да је храна у оваквој ситуацији дефинитивно број један” – закључује Будимовић.
Бизнис.рс
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
