Луди Хрвати присвојили и Косовски бој и Милоша Обилића и цара Лазара

Није први пут да Хрвати присвајају српске делове историје, али овог пута су отишли корак даље, па су тако открили да и Kосовска битка из 1389. године „припада њима“

Kако тврде Хрвати, дана 15. јуна 1389. године одиграла се једна од великих битака између Хрвата и Османлија на Kосову пољу. На хрватској страни била је војска краља Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја Стипана Твртка И. Kотроманиц́а (потомак значајне хрватске породице Шубиц́а) коју је предводио војвода Хрватско-далматински Владко Вуковиц́ (могуц́е Хрвоје Вукчиц́ Хрватиниц́), хрватски крсташки витезови Ивановци под вођством вранског приора, хрватско-славонско-далматинског бана Ивана од Палижне и јединице мачванског бана Ивана од Хрвата (Иваниша Хорвата), као и албанске и српске чете Тврткових вазала (укључујуц́и чету српског кнеза Лазара) и мањи број међународних снага – Грка, Мађара, Молдаваца, Пољака и Чеха, укупно 40.000 до 70.000 војника. Турску војску предводили су султан Мурат И и његови синови Бајазит и Јакуб, пренео је цроатив.нет, један од хрватских портала.

Њихови “Извори” кажу да је на страни Турака је било укупно око 60.000 до 140.000 војника. Сам султан и његов син Јаков (према неким причама оба сина) су погинули током битке. Један део Срба и српског племства нису били хрватски вазали, вец́ су били у вазалном односу према Турцима, па су ратовали на турској страни. Хрватска војска је професионално и рутински извела битку, десетковала турске снаге и однела велику победу.

Хрватски прекаљени витез Никола (Милош) из породице Kобилиц́а из околине Туропоља, Ивановац, у борби са својих дванаест искусних и увежбаних витезова пришао је султану довољно близу да га убије – „…прободец́и непријатељске чете и свезане камиле, отворио пут до Муратовог шатора стигао. Рушец́и мачем низ грло и крило, јуначки је убио османског султана Мурата И”, преноси поменути портал.

Kако овај хрватски медиј јавља, по пријему вести о овој великој хрватској победи над Османлијама на Kосову пољу, коју је хришц́анској Европи пренео босански краљ Твртко, у Паризу су зазвонила звона Госпине цркве у част велике победе хришц́анске војске над Турцима. У овој несумњиво великој и величанственој, али нажалост не одлучујуц́ој битној победи хрватске хришц́анске војске и њених вазала против Турака, на хрватској страни борио се Твртков вазал, кнез Лазар Хребљановиц́, под хрватском командом, али је кључна чињеница да је значајан део српских великаша био турски вазал, па их је било много на турској страни. Извесно је да су се српске снаге на хрватској страни и оне на другој страни, турске, директно суочиле у жестокој борби, страсно желец́и да докажу свој вазални статус. Под хрватским барјаком јуначки је страдао четни вазал, српски кнез Лазар Хребљановиц́, на који се Срби с правом поносе. Српско племство и војска која се борила на турској страни деле судбину целе турске војске, односно доживљавају прави слом.

Овај тежак турски пораз и војни губици значајно су ослабили Србију и одразили се на даљи ток њене историје и позиционирали Србију, до тада углавном хрватског, босанског или мађарског вазала, као важног турског вазала и најоданијег турског ратника на првој линији фронта против хришц́ана. Европе против Хрвата, Бугара, Грка и Мађара, као на пример у чувеним биткама: у Ровинама 1395, у бици 1396. код Никопоља у Бугарској где је најоданија турска нада српски кнез Стефан Лазаревиц́ преокренуо битку у корист Османлија и против хришц́анске Европе и у бици против Монгола код Анкаре („Ангора“) 1402., објаснили су они.

Kако Хрвати пишу историју, тек 1915. године, након што су Бугари освојили Србију, британске тајне службе су покренуле психо-промотивну акцију у корист Србије, измишљајуц́и изгубљену српску битку против Османлија, у којој су Срби крварили у одбрани Европе да би анимирали савезнике у корист Србије. Наравно, због њихових интереса, који су се тада поклопили са српским.

Kажу, такође, и да смо фалсификовали мит о српској националној интеграцији и “лукаво су повезани Лазарева херојска погибија на хрватској страни и катастрофални дебакл турских српских вазала на другој страни”. Данас је вец́ проваљена уобичајена српска историјска имагинација и инверзија, коју је отац српске нације Добрица Ц́осиц́ правилно детектовао у својим делима.

Подсетимо, ово није први пут да Хрвати својатају и бришу српску историју, а почели су од Николе Тесле и Милутина Миланковића, затим битку на Сутјесци прогласили “хрватском”, онда су измислили целу средњевековну династију краљева. Овог пута су отишли корак даље и косовску битку убројали у једну од највећих борби у хрватској историји.

Љубиша Ристић о присвајању историје
Редитељ Љубиша Ристић гостовао је данас на ТВ Прва и навео да га запањује појава таквих вести.

– То је објавила Хрватска православна црква. Али тај текст је објављен 2016. године, и сад га је опет неко пласирао. То је обична глупост, пропаганда, невешто срочена будалаштина. Не треба се око тога узбуђивати – рекао је он, а потом додао како у тексту нема ничег смисленог и наставио:

– То је неозбиљан увод у озбиљне ствари. Овај покушај да се извлачи тепих Србији испод ногу је смешан. Порушите споменик НИколи Тесли, па му побијете целу породоци, па се дичите усепсима грађанина Аустроугарске. Тесла је јасно рекао да је његова домовина тај део Аустроугарске, али је увек истицао да је Србин. Он је грађанин света, и глупо је распорављати које је националности, а полемисање о томе је бесмислено.

Редитељ сматра да људи често не разликују уобичајени национализам од расизма.

– Срби и Хрвати су често националности, то је сладак осећај припадности. Доказујеш да волиш своје, али је увек на амплитуди љубави и мржње. Срби и Хрвати нису никоме ближи него једни другима, јер нас повезује језик. Словенци додуше увек гледају кроз вас, они су увек мислили да су другачији, и то је код њих расизам а не национализам. Радио сам по целом свету али оно што сам видео у Словенији сада се појављује у Хрватској и рецимо у Босни.

Ристић сматра да свесне акције ове врсте, које имају економску и геополитичку позадину, имају намеру да униште културни простор који повезује народе.

Информер

БОНУС ВИДЕО: