Докле се стигло са најновијим случајем црквене некрофилије у Ариљу

Kакву је бизарну идеју своједобно имао Фрањо Туђман везано за уређење Јасеновца, шта је о томе писао Ферал трибуне и каква је сличност тог текста са некрофилном афером која потреса Ариље? Kакве су све будалаштине Написане у конзерваторским условима републичког завода и како су сви ти услови систематски кршени? Kо је и како одговорио на захтев за интервенцију Завода и какве су све небулозе тамо написане? Због чега су одбијани захтеви за издавање грађевинске дозволе и како је инспекција погодила као киша око Kрагујевца?

Пре више од 25 година светском јавношћу је ођекнуо монументалан скандал након објављвања “ингениозне” идеје Фрање Туђмана који је имао озбиљну намеру да на подручје бившег логора смрти Јасеновцу донесе кости квислинга и издајника из Другог светског рата и од те локације направи поприште сећања на жртве комунизма и фашизма, а део те идеје предвиђао је да се Титови и Павелићеви лешеви пренесу у Хрватску, а да се њихове две покојне војске, заједно са следбеницима, построје једна уз другу у Јасеновцу” што је само по себи морбидно и лудо.

свему томе је убрзо писао тадашњи Ферал Трибуне а резултат свега је да је многима засметао текст под горњим насловом који је написао Маринко Чулић, насиље над историографијом и културом сећања ођекнуло је од Америке до Израела али је од свега Туђману једино засметао текст који је објављен у Ферал Трибунеу у броју 554 од 29. 4. 1996. године, након чега је уследила монументална судска тракавица која је прича за себе.

Намерно смо овде подсетили на један од најмонументалнијих случајева скрнављења културе сећања у скорашњој историји али зато када се погледа докле може да иде нечији идиотизам и нестручност са једне стране а са друге немешање у свој посао и допуштање свега и свачега само како би се што боље увукли у гузицу цркви најбоље говоре неки од докумената везаних за текући монументални скандал везан за србијански случај костију у миксеру, односно са случај киповања 400 кубика земљурине без археолошког надзора по читавом Ариљу а да се до данас апсолутно ништа са тиме није урадило. Елем када се погледају конзерваторски услови које је срочила еx радница републичког завода за урнисање споменика културе и власница сумњивог доктората Невена Дебљовић Ристић поставља се са правом питање: какве су ово будалаштине???? Рецимо тамо пише следеће:

– Палионицу за свеће и продавницу сувенира лоцирати тако да из правца централне градске улице нова грађевина не угрожава визуелни интегритет историјске и сакралне целине око цркве Св. Ахилија у Ариљу;

– Нову грађевину формирати непосредно уз главни улаз у правцу север-југ, уз потпорни зид јужног дела западног крила улазне партије;

– Оригиналну археолошку трасу и лице потпорног (источног) зида презентованог у најнижој зони раздвојеног оловном спојницом очувати у потпуности, а улазе пројектовати изнад оловне спојнице спуштањем на нижу коту са унутрашње стране до здравице;

”Грађевину пројектовати као укопану са три стране и покривену равном армиранобетонском плочом у равни терена, насути је земљом, а завршни слој-покривач мора бити трава истовентна оној у порти”.

”Допунско унутрашње природно осветљење пројектовати у виду светлосних купола на нивоу коте терена порте не угрожавајући визуелно уређење порте”.

”Денивелација између горње коте порте и пода улазне партије износи приближно око 3.00 м, унутар које, уз неопходно спуштање на нижу коту, формирати вишепросторну подужну приземну грађевину по дубини порте, међусобно функционално повезану и усклађену предвиђеним наменама”. Грађевину пројектовати као укопану са три стране и покривену равном армиранобетонском плочом у равни терена, насути је земљом, а завршни слој-покривач мора бити трава истовентна оној у порти;

– Лице и трасу постојећег источног потпорног зида инкорпорирати са новом грађевином остваривши дилатациону везу нових зидова и каменог зида, у виду главне фасаде пробијањем потребних отвора, поштујући постојеће градиво и технику зидања;

– У спољашњој материјализацији главне фасаде, предвидети лучно засведене камене отворе по узору на формирање отвора код каменом зиданих средњовековних грађевина са столаријом од храстовог дрвета И класе;

– Продавницу сувенира пројектовати на простору испред улазне капије, да може бити у функцији и када је порта цркве затворена, односно у виду јавне намене;

– Унутар палионице за свеће оформити кружно кретање за неометано присуство већег броја верника или посетилаца;

– Подове обложити каменим или гранитним плочама, а унутрашње површине малтерисати и бојити према избору аутора пројекта;

– Допунско унутрашње природно осветљење пројектовати у виду светлосних купола на нивоу коте терена порте не угрожавајући визуелно уређење порте;

– Предвидети јединствен вентилациони систем где вентилационе капе не смеју прелазити горњу коту потпорног уједно и главног каменог, фасадног зида грађевине;

– У нивоу доње коте темеља обезбедити дренажни систем по ободу грађевине;

– Приликом извођења свих радова на изградњи палионице за свеће и продавнице сувенира предвидети конзерваторски и пројектантски надзор, а током извођења земљаних радова неопходно је и стално присуство и надзор археолога, оба из Републичког завода за заштиту споменика културе-Београд.. Међутим од некаквог сталног надзора археолога из оба завода није било ништа. Убрзо се од Министарства културе и републичког завода захтевала интервенција пошто је писмено указано на следеће пропусте:

Приликом градње нису испоштовани Локацијски услови и у њима Правила уређења и грађења (стављена су под наводницима):

”Приликом извођења свих радова на изградњи палионице за свеће и продавнице сувенира предвидети конзерваторски и пројектантски надзор, а током извођења земљаних радова неопходно је и стално присуство и надзор археолога, оба из Републичког завода за заштиту споменика културе-Београд”.

Kонзерваторски и пројектантски надзор и археолог, сви из Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, нису били сво време копања и грађења, а нису присутни ни сада. Археолог Републичког завода је дошао када су нађене прве кости и лобања и онда је отишао. Други археолог из Ужичког Музеја дошао је када су нађене кости по други пут и касније је и он отишао. А после је копање настављено багером без обавезног присуства конзерваторског, пројектантског и археолошког надзора који по Локацијским условима морају бити из Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд и присутни сво време током копања и градње.

Тако су људске кости помешане са земљом истоварене на три или четири локације по Ариљу, на око десетак гомила:

Републички завод за заштиту споменика културе одговара на пријаву да се та земља са људским костима намерава вратити у црквену порту, али на две локације земља са људским костима је бачена низ обалу (падину) што нам говори да није била предвиђена за враћање. Kако мисле да се земља пуна људских костију, без просејавања, врати у црквену порту и на раван кров палионице? Зар треба да се кости у плитким слојевима земље газе? Kакав је то објекат који на своме равном крову има земљу пуну људских костију? Републички завод за заштиту споменика културе – Београд одговара на пријаву: ”Свештеницима је указано да уколико се наиђе на још неке расуте остатке костију у земљи из насипа, покупе и похране на истом месту где су похрањене и друге кости налажене током ранијих ископавања”. Па зашто свештеници да купе кости?

То је посао археолога из Републичког завода који су требали бити нон стоп присутни у току ископавања по Локацијским условима за Пројекат за грађевинску дозволу. Иако је указано на то да људске кости, с времена на време, излазе на површину земље, па их пси разносе, захтевано је од републичког завода да упути под хитно археологе да просеју ту земљу и одвоје људске кости и археолошки материјал јер, у случају да то одмах не ураде, грађани Ариља намеравају да то ураде, јер не могу да гледају да пси развлаче кости. При том ризикују да униште археолошки материјал и буду ухапшени од стране полиције

”Грађевину пројектовати као укопану са три стране и покривену равном армиранобетонском плочом у равни терена, насути је земљом, а звршни слој-покривач мора бити трава истоветна оној у порти”.

”Допунско унутрашње природно осветљење пројектовати у виду светлосних купола на нивоу коте терена порте не угрожавајући визуелно уређење порте”.

”Денивелација између горње коте порте и пода улазне партије износи приближно око 3.00 м, унутар које, уз неопходно спуштање на нижу коту, формирати вишепросторну подужну приземну грађевину по дубини порте, међусобно функционално повезану и усклађену предвиђеним наменама”.

Из ове три тачке, Правила уређења и грађења Локацијских услова за Грађевинску дозволу, види се да кота терена порте и кота земље изнад равног крова Палионице морају бити у истом нивоу.

То није испоштовано у Пројекту за грађевинску дозволу, судећи по 3Д презентацији Пројекта јер је кота земље на равном крову палионице виша бар за 0,5 метара од коте терена порте – ту је заказала Техничка контрола.

Да ли су фирме и особе које су радиле техничку контролу у сукобу интереса?

”Техничком контролом проверава се, нарочито: да ли је пројекат урађен у складу са локацијским условима, односно условима за пројектовање и прикључење;” тачке 2. 3. и 4. Правила уређења и грађења из Локацијских услова нису испоштоване ни и у реалности, јер су сва четири зида палионице свећа виша од коте терена порте бар за 1 м и кад ураде раван кров и додају преко њега земљу, кота земље на равном крову палионице биће виша од коте терена порте минимум за 1,3 м, а неко близак градитељима је написао да ће бити виша за 1,6 м. Тиме је свакако нарушено Правило уређења и грађења под тачком 5, јер висина палионице угрожава визуелни интегритет историјске и сакралне целине око цркве Св. Ахилија у Ариљу:

”Палионицу за свеће и продавницу сувенира лоцирати тако да из правца централне градске улице нова грађевина не угрожава визуелни интегритет историјске и сакралне целине око цркве Св. Ахилија у Ариљу”.

”Оригиналну археолошку трасу и лице потпорног (источног) зида презентованог у најнижој зони раздвојеног оловном спојницом очувати у потпуности, а улазе пројектовати изнад оловне спојнице спуштањем на нижу коту са унутрашње стране до здравице”. 7. ”Лице и трасу постојећег источног потпорног зида инкорпорирати са новом грађевином остваривши дилатациону везу нових зидова и каменог зида, у виду главне фасаде пробијањем потребних отвора, поштујући постојеће градиво и технику зидања”.

Из тачака 6 и 7 види се да потпорни источни степенишни зид на улазној партији није смео да се руши, већ само да се у њему пробију потребни отвори за прозоре и врата и то изнад оловне спојнице, а срушен је цео источни степенишни камени зид и то изнад и испод оловне спојнице (део зида који је стар преко 800 година).

Једина особа која је из Републичког завода уопште одговорила била је архитекта Снежана Јејић која се „прославила” својим одговором у коме је само доказала да папир свашта трпи:

Поводом Вашег дописа о радовима у порти цркве Светог Ахилија у Ариљу, обавештавамо вас да је Републички завод за заштиту споменика културе у току са свим активностима које се предузимају на овом споменику културе од изузетног значаја за Републику Србију. Радови у непосредном окружењу цркве Св.Ахилија изводе се према пројекту за који је добијена грађевинска дозвола и у складу са конзерваторским пројектом Републичког завода који је добио сагласност Министарства културе и информисања Републике Србије. Оно што је најважније истаћи јесу разлози за изградњу палионице свећа и продавнице, чија се реализација чекала више деценија. Паљење свећа у цркви је изузетно негативно утицало на живопис, тако да је измештање паљења свећа у припрати, већ дуго представљао неопходан услов у заштити једног од најочуванијих корпуса српског средњовековног зидног сликарства. Локација је пажљиво бирана и њу је предложио блаженопочивши владика Хризостом, након завршетка археолошких ископавања око цркве Св.Ахилија.

Сам зид који је разидан приликом радова на изградњи објекта је део савремене презентације, а сва ископана земља је рецентна, односно чини насип од земље која је прекопавана током раније обављене археологије у комплексу. Током земљаних радова при изградњи објекта вршено је и археолошко праћење, археолога територијално надлежног музеја Ужице и Републичког завода. Приликом ископа земље, наишло се на антрополошке остатке који нису чинили целине скелета, што се могло и очекивати, и које су уредно похрањене са источне стране цркве.

На ове ситуације се и рачунало с обзиром на претходно обављена археолошка истраживања и ископавања при чему су се остаци прикупљали и похрањивали на одређеном месту. Депонована земља од ископа биће враћена у порту ради формирања првобитне коте терена. Свештеницима је указано да уколико се наиђе на још неке расуте остатке костију у земљи из насипа, покупе и похране на истом месту где су похрањене и друге кости налажене током ранијих ископавања. Што се тиче Вашег навода да је место градње продавнице и палионика у порти место највећег турског злочина, обавештавамо вас да на основу досадашњих истраживања немамо сазнања о постојању гробнице или гробља из времена Првог српског устанка поред цркве Св. Ахилија.

Постоје подаци да су око цркве у Ариљу биле поређане главе набијене на колац око 70 Срба побијених 1806. године, али немамо сведочанства да су они били сахрањени у порти. Хвала Вам што сте нам се јавили и показали изузетну бригу за Св.Ахилија, за очување наших светиња и културне баштине.

Уколико имате додатних питања и неких интересовања за баштину о којој сви треба да бринемо, биће нам задовољство да дамо одговор.

Међутим на поновљену ургенцију Јејићка не одговара већ поновно шаље исти мејл, као да се у међувремену ништа није дешавало! Ипак десило се нешто што је многима пореметило разноразне планове пошто је Министарство грађевина чак 3 пута одбијало захтев Црквене општине ариље:

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ усаглашени захтев инвеститора Црквене општине Ариље, Трг партизана бр.13, Ариље, за издавање грађевинске дозволе за извођење радова на изградњи објекта палионица свећа са продавницом сувенира у порти цркве Светог Ахилија у Ариљу, на катастарским парцелама бр. 56/1 и 448/3 обе у KО Ариље, као неблаговремен.

б р а з л о ж е њ е

Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, инвеститор Црквена општина Ариље, Трг партизана бр. 13, Ариље, поднео је преко пуномоћника Драгане Радовановић Бркић, кроз ЦИС, захтев за издавање грађевинске дозволе за извођење радова на изградњи објекта из диспозитива овог решења.

Увидом у достављени захтев и прилоге, утврђено је да за поступање нису испуњени формални услови, па је исти решењем број: РОП-МСГИ-18068-ЦПИ-4/2021; 351-02-00716/2021-07 од 06.04.2021. године (објављен 06.04.2021. године), одбачен као непотпун.

Инвеститор је поднео усаглашени захтев дана 09.06.2021. године.

Након подношења усаглашеног захтева, утврђено је да за поступање по захтеву нису испуњени формални услови, односно да нису отклоњени формални недостаци и то:

– Инвеститор није поднео усаглашени захтев у прописаном року од 30 дана од дана објављивања решења на интернет страници надлежног органа. Наиме, чланом 18. став 4. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем (“Сл. гласник РС”, бр. 68/2019) прописано је да ако подносилац захтева у року од 30 дана од дана објављивања решења на интернет страници надлежног органа, поднесе нов, усаглашен, захтев и отклони све недостатке, не доставља документацију поднету уз захтев који је одбачен, нити поново плаћа административне таксе и накнаду наведене у члану 16. став 2. тачка 3) овог правилника. Имајући у виду да је решење Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре РОП-МСГИ-18068-ЦПИ-4/2021; 351-02-00716/2021-07 од 06.04.2021. године којим је захтев инвеститора одбачен као непотпун, објављено на интернет страници органа 06.04.2021. године, то следи да је рок за подношење усаглашеног захтева био 06.05.2021. године, обзиром да је усаглашени захтев поднет 09.06.2021. године, то следи да је инвеститор премашио рок за усаглашавање 34 дана;

Сва наведена документа морају бити достављена у форми предвиђеној чланом 3. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем.

Чланом 135. Закона о планирању и изградњи предвиђено је да се грађевинска дозвола издаје инвеститору који уз захтев за издавање грађевинске дозволе достави пројекат за грађевинску дозволу, има одговарајуће право на земљишту или објекту и који је доставио доказе прописане подзаконским актом којим се ближе уређује садржина и начин издавања грађевинске дозволе и платио одговарајуће административне таксе, а да је саставни део захтева и извод из пројекта за издавање грађевинске дозволе потписан и оверен печатом личне лиценце од стране главног пројектанта.

Чланом 19. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем предвиђено да уколико надлежни орган, у решењу којим је одбацио захтев није навео све недостатке, односно разлоге за одбацивање тог захтева, а усаглашени захтев одбаци из разлога који нису наведени у решењу у складу са којим је усаглашавање извршено, подносилац захтева има право на поновно усаглашавање тј. без поновног достављања већ поднете документације и без поновног плаћања административне таксе за подношење захтева и накнаде за Централну евиденцију.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, а имајући у виду да подносилац није отклонио све утврђене недостатке приликом подношења усаглашеног захтева, то се нису испунили услови за издавање решења о грађевинској дозволи којом се дозвољава. Међутим овај рашомон се наставља и даље па је последњи допринос дала републички урбанистички инспектор за Златиборски и Моравички округ, Драгана Василић, дипл. грађ. инж. чији одговор од 13.05.2022. на пријаву у вези изградње палионице, продавнице сувенира, продавнице књига, магацина и KЛОЗЕТ-а (укупне бруто површине 101,46 м2) у дворишту цркве Свети Ахилије у Ариљу у којој је поред осталог наведено: ”Ариљци и људи из струке додатно су љути јер их нико није питао за мишљење у вези те градње, пошто је избегнут јавни увид.

Затим да Објекат Палионице свећа и продавнице сувенира није у складу са Планом детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу” јер не постоји у њему, нити је црквено двориште по том Плану детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу” било планирано за градњу било каквог објекта, поготово не толике површине. Морало се сачекати да се уради нови План детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу” у ком би се планирао објекат Палионице свећа и продавнице сувенира – тада би био и јавни увид за тај ПДР на коме би грађани Ариља могли да уложе своје примедбе и сугестије што је сада ускраћено јер се јавни увид заобишао, и грађане Ариља нико није питао за мишљење”.

Елем Василићка одговара: ”У представци, износите неправилности и незаконитости које се односе на израду и доношење Плана детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу” (Сл. гласник општине Ариље, бр. 4/11), истичући да нацрт плана није био на јавном увиду. Увидом у списе предмета утврђено је да је Општинска управа општине Ариље у складу са правилником о садржини, начину и поступку израде планских докумената одржала јавни увид у трајању од 30 дана који је трајао у периоду од 27.10.2010. године до 26.11.2010. године” да би на крају закључила да су наводи да није било јавног увида нетачни, што само показује да је очито добро помешала бабе и жабе а да су јој промакле чавке.

Наиме План детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу” јесте био на јавном увиду. Али, објекат који се сада гради у црквеном дворишту није у складу са Планом детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу”, јер не постоји у њему, нити је црквено двориште по том Плану детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу” било планирано за градњу било каквог објекта, поготово не толике површине. Пошто тај објекат који се гради у црквеном дворишту не постоји у тренутно важећем Плану детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу”, када је био јавни увид 2010. г, грађани нису могли да уложе своје примедбе. Не може ништа да се гради што није у Плану, а овде се очито гради мимо плана детаљне регулације на простору који је њиме обухваћен.

План детаљане регулације детаљно анализира шта може, а шта не може да се гради. У важећем Плану детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу”, у црквеном дворишту није планиран објекат палионице и клозета, а такође не постоји, нити је планирана канализација на низбрдици поред цркве (део улице Стевана Чоловића) које је извођач радова тј. подизвођач поставио половином априла 2022. године да би спојио санитарни чвор, тј. клозет објекта који се гради у црквеном дворишту са 110 метара удаљеним шахтом. Све што се сада гради у црквеном дворишту и ново урађена канализација у улици поред цркве не постоји у Плану детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу”.

Kад се све то има у виду, крајње је нејасно како су добили грађевинску дозволу. Уместо да инспекција реагује и брани План детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу”, јер ако ће свако да гради шта му је воља, не обазирући се на План детаљне регулације који већ постоји, онда зашто се троше паре из буџета града да би се тај ПДР израдио?

Иако је од инспекције тражено да установи да ли је објекат који се гради у дворишту цркве Светог Ахилија у Ариљу у складу са важећим Планом детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу”, те да ли је полагање нових канализационих цеви, априла 2022. године, којима су спојили новоизграђени клозет у црквеном дворишту са шахтом удаљеним око 100 метара, у складу са важећим Планом детаљне регулације ”Градски трг у Ариљу” у коме не постоји канализација у тој улици (није предвиђена тим Планом детаљне регулације) од некакве провере није било ништа, а кости и земљурина и даље стоје на свом месту и чекају да се неко позабави са тиме, можда чак и примени Туђманову идеју о костима у миксеру!

Станислав Живков / Таблоид

БОНУС ВИДЕО: