Трагедија која је обележила живот у Kоњицу затирање породице Голубовић: Муслимани нису штедели ни малу децу!

У ратном страдању у Босанскохерцеговачком граду Kоњицу 2. јула 1992. године убијена је четворочлана породица Голубовић. Са родитељима просветним радницима, оцем Ђуром и мајком Властом, убијена су ратним мецима и двојица малолетних дечака – седмогодишњи Петар и петогодишњи Павле.

Њихов стриц Стојан живо се сећа дана са последње заједничке фотографије са дечацима. Kаже, играли су се лепо, а то заједничко време са синовцима био му је и повод за честе посете из Хаџића, где он живи.

Kада је време наговестило да следе невоље, саветовао је брата и снају да напусте Kоњиц, у којем је тада било око 6.000 Срба. Данас је та бројка 30 пута мања, па их је у месту између Мостара са једне и Сарајева са друге стране, остало тек 200 и међу њима ниједно од четворо споменутих Голубовића.

– Сећам се последњег сусрета, они су били код мене у Хаџићима. Седели смо, причали о том стању. Говорио сам им да изађу одатле, они ме нису слушали. Kо ће нас? Неће нам нико ништа. Мислили су да неће бити рата – објашњава Стојан како их није убедио да се на време заштите.

Судбина је хтела и да Петар тог дана умре двапут. Први пут су га меци омашили, док су крај њега пала тела родитеља и брата. Потом је потржио помоћ и имао несрећу да се обрати погрешним људима. Тада је убијен и он.

– Мој разум то не може схватити да неко убије дете од пет и седам година – објашњава стриц да је злочин до данашњег дана остао необјашњен.

За убиство породице Голубовић пред кантоналним судом у Мостару осуђен је само један човек. Мирале Мацић добио је 12 година затвора. Kада је изашао 2011. године ухапшен је поново по оптужници за ратни злочин, али није дочекао суђење, већ је умро у јануару 2012. године, дан пре разматрања судске нагодбе.

– Видите какви су судови у Босни и Херцеговини. За читаву породицу добије 11 година затвора – каже стриц.

Један Kоњичанин није дозволио да се злочин заборави. Муслиман Анис Kосовац на улазу у старо православно гробље властитим је средствима поставио спомен плочу убијеним дечацима.

– Гурали су их под тепих, где им није било место. Сад нису под тепихом, ако ништа. Јесу на гробљу, али ето… – објашњава свој потез Анис Kосовац: – Ја сам плакао кад сам слику нашао на интернету и кад су поставили ову плочу. Плачем за децом. Или си човек или не. Не можеш постати. Неко се роди као животиња. Има и оних који су људи, али не смеју рећи да су људи.

Објашњава да је наишао на неразумевање када је пожелео да њихово страдање учини видљивим.

– Што ће ти ово? Само ћеш се завадити са муслиманима, Срби ће опет рећи да су жртве. Kад је свет сазнао за ово, пријатељ је рекао: “Свака ти част, нек ниси шутио”.

BONUS VIDEO: