Скандал у Петњици: Промоција филма о Осману Растодеру – српском крвнику и сараднику фашиста!

Радио Петњица је обавијестио јавност да ће у организацији Бошњачког културног центра „Санџак“, у четвртак 21. јула, са почетком у 21 час, бити приказан документарни филм “Осман еф. Растодер – Ослобађање од заборава”.

Уз информацију да је аутор овог филма Авдо Хусеиновић, додали су да ће овај урадак бити приказан у Бошњачком културном центру.

Ко воли – нек изволи.

Премда је, судећи по наслову, циљ филма да Растодера „ослободе од заборава“, са правом можемо констатовати да крв невине српске нејачи, спаљена села и небројени злочини „ефендије“ Османа – не дају да његово име потоне у заборав. Властитим недјелима, заувијек се уписао у књигу бешчашћа.

Палио српска села, сањао Велику Албанију

Један од вођа квислиншке, зликовачке Муслиманске милиције свакако је петњички „газија“ Осман Растодер.

Рођен је 1882. године у селу Радманци. Потиче из тадашње имућне породице, што му је обезбиједило и адекватно школовање. Током Првог свјетског рата његова породица је емигрирала у Истанбул, али, за разлику од њих који су након завршетка рата остали у Турској, Осман је одлучио да се врати. Првих неколико година живио је и радио у Новом Пазару, одакле се преселио са своје двије жене у Петњицу.

У предвечерје рата Осман је важио за једног од најобразованијих и најугледнијих муслимана у свом крају, али и шире, што га је препоручило и за ратног команданта Горњег Бихора. За вријеме 13-јулског устанка одред Османа Растодера је био у служби Италијана који су уз велике одмазде угушили побуну. Том приликом, према писању историчара Милутина Живковића, Осман је запалио српска православна села Горажде, Заграђе, Тмушиће и Љешнике.

Растодер се залагао, истиче Живковић у својој докторској дисертацији о ратним приликама у Санџаку до капитулације Италије, и за припајање Бихора, о онда и дијелова Старог Раса до Лима – Великој Албанији. Тим поводом је ишао неколико пута у Пећ и Тирану. Током Другог свјетског рата отворено је сарађивао са италијанским окупатором и квинслиншким органима Велике Албаније.

Након ослобођења, хоџа Осман Растодер је побјегао на Косово, гдје се, сакрио код злогласне браће Дрешевић – Билала и Делала из Глоговика.

Они су чувени по злодјелима, а међу њима се истиче похара манастира Сопоћани и дивљачко мучење игуманије коју су, према одређеним информацијама, набили на колац.

Иако су Дрешевићи убрзо емигрирали за Турску, Осман је одлучио да остане у Југославији.

Вратио се у свој родни крај гдје се крио код рођака, али су му комунистичке власти брзо ушле у траг, након чега је убијен почетком 1946. године на планини Ладевац.

Свједочење Ибра Личине: Са Османом је могао сарађивати само онај који чини зла и мисли као Осман Растодер

Свједочанство Ибра Личина на суђењу Раму Растодеру – првом сараднику Османа Растодера, на сликовит начин описују његово учешће у Другом свјетском рату, али и принцип послијератних комунистичких власти које су судиле искључиво оним припадницима Милиције који су се „окрвавили руке“ над партизанима, остављајући тако непроцесуираним на хиљаде убијених српских цивила и на стотине спаљених српских села, о чему смо и раније писали.

Наиме, Рамо Растодер из Петњице, од оца Афиса и мајке Немке – рођене Бегановић, осуђен је најстрожијом казном – стријељањем.

Њему је, прије свега, стављено на терет „што је, у мјесецу децембру 1941 године, као милицајац у служби окупатора, дошао са једном групом милицајаца, чији је био старешина у селу Црнишу, ради хватања и разоружавања партизана, којом је приликом разоружао 7 људи и однио 7 пушака, тјерао и пуцао неколико пута на Булатовића Љуба, као партизана, у намјери да га убије…“

Такође, он се терети да је „покушао да убије и тукао кундацима Лека Куча и Богавца Нова, као партизане…“.

Оптужен је што је, у садејству са Италијанима, дошао са једном групом Муслиманске милиције у село Бабине, ухапсио Милоњу-Реџа Куча и предао га Италијанима, који су га одвели у заробљеништво. Исто је урадио и у селу Азане када је пребио, опљачкао и предао Италијанима Драгутина Вуковића. Такође, због тога што је „наишао на једног рањеног партизана-комесара чете и истога притукао“ у селу Туцањима.

У пресуди, коју доноси предсједник вијећа Јагош Шћекић, Рамо је повезан са Османом Растодером који се, у том тренутку налазио у бјекству.

„Рамо (је) био полицајац односно водник милиције и као такав замјеник озлоглашеног кривца и народног непријатеља Османа Растодера којему је – Осману оптужени Рамо био десна рука тј. с којим је сарађивао у сва зла и непријатељства…„, стоји у пресуди и додаје се изјава свједока Личине Ибра:

„… са Османом Растодером могао (је) сарађивати само онај који чини зла и мисли као Осман Растодер…“.

Растодер – херој „патриота“ из Луксембурга

Док је режим Мила Ђукановића, из познатих „фантомских“ разлога, често „испјевавао“ оде бошњачкој дијаспори и њиховом доприносу стварању независне – тј. „ђукановићевске“ Црне Горе, Бошњачка културна заједница у Луксембургу ширила је „човјекољубље“ на „занимљив“ начин.

Наиме, од 2013-те године отворено су славили „фашисту из свог сокака“ додјељивањем награде „Мула Осман Храстодер“.

ИЗВОР: https://www.in4s.net

БОНУС ВИДЕО: