Прави еколози представили „пројекат“- рударска сирена односно неформални омбдусман за рударство

Пројекат под наводницима јер то није никакав пројекат који неко спонзорише него пројекат који се сам наметнуо својом потребом у земљом у којој рударство измиче контроли при чему су ЦЕКОР и КОРС једине две организације које се више од деценије поред осталих ствари баве проблемом рударства, а који заједно имамо жељу да сами даље развијамо како бисмо сами допринели правцу у ком желимо да се наша земља креће.

Иако ми је бескрајно жао да се потреба да се о рударству више чује и направи нека врста збирног центра за све проблеме те врсте у земљи, драго ми је да сам део тога из разлога што Заштитимо Јадар и Рађевину не би било да није ЦЕКОР-а и КОРС-а. Нити са једним другим удружењем нисмо доживели такву врсту оснаживања, подршке, разумевања и ПОШТОВАЊА наших ставова као локалне заједнице у погледу тога шта желимо и шта не желимо, у ком правцу желимо да борба иде и како ми видимо решење проблема у најповољнијем светлу за нас. Знам да све ово могу да потврде многи други активисти у земљи.

На крају, као што сам рекла, данас сам имала прилику као и толико пута до сад, да седим са људима који су ми и приватно изузетно драги и то наглашавам не из потребе да износим било шта приватно (што увек самтрам непотребним) него да нагласим да је заиста задовољство када на питањима од изузетне важности радите са добрим људима, са људима са којима проверено знате да делите исте вредности, да имате исте циљеве и да вас неће издати. Ни један однос заснован на новцу и заједничком материјалном интересу не може да донесе резултате као овај претходно описан који вам при том пружа могућност да растете и учите.

Даље, много је оних који навикнути на инстант производе, мисле да се и мишљење може покупити инстант на мрежама и којекуда. Када се у оквиру удружења и појединаца који су данас учествовали каже „исељење“ апсолутно се мисли само на она места која су већ деценијама угрожена рударским активностима као што је данас свако ко је хтео могао да чује и закључи у говору драгих Весне Терзић из Великих Црљена и Наде Хорти из Метовнице код Бора. Свако ко је у стању да пренебрегне да велики број наших суграђана живи у условима који нису услови за пристојан живот, да својим животима и здрављем плаћају оно што држава зове „јавни интерес“ од прескупе (у хуманистичком смислу) цене струје и угља до злата и издаје источне Србије која је по неким параметрима и гора од издаје Косова, тај апослутно није заслужио ни да се његов коментар узме за озбиљно.

Делим пренос конференције Уједињених народа Србије и захваљујем се овом приликом Срђану Жунићу на издвојеном времену и помоћи да све ово као и многе друге догађаје види што већи број људи.

Настављамо даље, а свако ко жели и може боље имаће нашу подршку.

Рудника неће бити, а ви размислите зашто вам појединци кажу „нека литијума у земљи ЈОШ“.

Док рудника у Јадру и Рађевини нема па нема, неке други ствари морају да се реше и помогне бројним угроженим областима, да се штетни пројекти спрече а они већ постојећи врате у законске оквире.