Суша убила род и житарица и поврћа

Забрана извоза житарица, уља и брашна донела је велику привремену штету пољопривредницима, оценио је за Нову економију Недељко Савић из Удружење пољопривредника Стиг из Пожаревца. На тај проблем надовезали су се мањи приноси због суше, пре свега пшенице, сунцокрета и кукуруза.

Недељко, који живи у селу Ћириковац, сматра да пољопрвредници тренутно још нису ни свесни у коликом су проблему.

“Наше удружење се труди да их упозна са будућом ситуацијом. Суша је направила једну велику штету, на нашим имањима био је планиран принос од осам тона пшенице (по хектату), ми смо имали око пет тона”, казао је он.

Према његовим речима, то је принос са пуном агро техником, а неки људи су имали и мање приносе од тога, три тоне по хектару.

“Сунцокрет још нисмо почели да скидамо, а скидали смо репицу пре пшенице, репица дие била око 2,2 тоне (приноса по хектару), прошле године сам имао око 4,5 тона, то је био просек на 30 хектара”, објашњава Савић.

Kако додаје, после тога на ред долази сунцокрет, који ће сигурно имати мање приносе:

“Моја процена је да неће бити више од две тоне код нас. После тога иде кукуруз, од њега мислим да неће бити ништа, биће статистичка грешка, 1,2 или 1,5 тона (по хектару), 2017. година се поновила овог пута”, наглашава Савић.

Kако је 2017. године пренео Недељник Време, двомесечна суша праћена тропским температурама преполовила је тадашњи род кукуруза и соје, сунцокрета је тада било 40 одсто мање него просечних година, а шећерне репе за трећину мање.

Савић додаје да зна како држава не може да помогне пољопривредницима и како оцењује, она се она управо труди да то ради.

Он ту, како додаје, пре свега мисли на забрану извоза сунцокретовог уља, као на кашњење са понудом откупа пшенице за робне резерве. Држава једноставно није испунила захтев тог удружења да се са понудом за робне резеве изађе пре жетве пшенице.

“Сада су наше колеге предале ту пшеницу откупљивачима и дошли су у ситуацију да су им је платили 35 динара (по килограму), а робне резерве су нудиле 40 динара. Шта сад човек треба да ради? Он треба да извуче своју пшеницу и да му откупљивач узме два динара”, каже саговорник Нове економије.

Kако закључује, ефекат тога је да робне резерве нису откупиле довољне количине пшенице, већ само око 120.000 тона.

“Држава се није обезбедила, пољопривредници нису имали, или су имали слаб ефекат од тога, забрана извоза је била на снази док је трајао откуп пшенице”.

ПОДИЋИ ЦЕНУ СУНЦОKРЕТВОГ УЉА
Kад је све то прошло, како подсећа, изашла је понуда робних резерви, а забрана извоза је сада укинута.

“Исто се сада понавља са сунцокретом, ми смо тражили да се подигне цена сунцокретовог уља за потрошаче на 240 динара, јер је дефинитивно најнижа. Од пет, нас погађају четири забране извоза, сва ограничеја која су на снази погађају ратаре”, додаје Савић.

У Удружењу Стиг како додаје, сматрају да поскупљење сунцокретовог уља не би био велики удар на буџет јер просечно домаћинство троши од три до четири литра месечно, али би имао ефекат на произвођаче уља.

Савић оцењује да држава нема слуха за то, као и да ће дефинитивно бити проблема.

Удружење Стиг је како додаје заказало протест за овај уторак, па су их звали из надлежног министарства на састанак.

“Они воде такву политику какву воде, видели смо да нема никакве шансе за Следећи протест је заказан за следећи уторак. Овог пута имамо контакте са неким удружењима из Војводине и мислим да ће то да се омасови.”

Савић подсећа да је Удружење Стиг већ имало три протеста ове године, први је био због цене вештачког ђубрива, која је скочила три пута.

Други пут су захтевали да се са откупом пшенице за робне резерве изађе пре жетве.

“Није у реду да Удружење Стиг стално излази на улице због проблема који погађају све пољоприврендике. Ми смо дошли до председништва и наш неки утисак је да држава још није препознала пољопривреду као грану у којој може да се направи добра бруто-домаћи производ”, додаје саговорник Нове економије.

Ни ситуација у Војводини у вези са житарицама није сјајна, такође, због суше.

Предсеник Савеза удружења пољоприврендика Баната, Драган Kлеут, изјавио је за портал Агрокуб да ће наредна сетва бити без ђубрива, агротехнике и хемије, уколико држава не реагује на време и помогне пољопривредницима.

“Три су тачке у питању, изузетна суша и забрана извоза пшенице која је трајала до пре неколико дана, а због чега су пољопривредници губили огромну количину новца, скоро 15 динара по килограму у односу на тржиште у окружењу и светско. И једно и друго је велики проблем”, каже Kлеут.

Он проценује да ће губитак на сунцокрету бити 50 одсто.

Да је род ратарских култура у Браничевском округу мањи због суше, рекла нам је Јоргованка Влајковац из Пољопривредне саветодавне и стручне службе у Пожаревцу.

“Ова киша сада што је пала прошле недеље, пало је неких осам литара, то је толико мало за наливање зрна, поготову што се тиче кукуруза. Мада, у Браничевском округу никада није био шареноликији принос, негде падне кише, не где не падне, негде падне и по три пута и ту чак има и добрих приноса”, рекла је Влајковац за Нову економију.

Чедомир Савковић / Нова економија

БОНУС ВИДЕО: