Шта повезује Ватикан и нарко картеле?

Прва половина августа обележена је у Латинској Америци масовним нападима нарко-картела на мексичке градове. Најмање 11 људи је 11. августа убијено у Сијудад Хуарезу, близу границе са САД, у серији напада из ватреног оружја и масовних паљења аутомобила. У мексичкој држави Доња Калифорнија, која се граничи са америчком Калифорнијом, дошло је до паљења камиона, аутомобила и возила јавног превоза. Нападнуте су општине Енсенада, Росарито, Мексикали, Текате, Тихуана, које се граниче са Сједињеним Државама.

У самим Сједињеним Државама, и демократе и републиканци имају интерес да контролишу хаос на граници са Латиноамериканцима. Прво, забринути због амбиција Трампа и његових присталица, безбедносни проблеми у конзервативном Тексасу и Аризони дају још један разлог да се оптуже власти држава које се супротстављају Демократској странци за неспособност и неспособност да се изборе са ситуацијом. Заузврат, пограничне државе наклоњене Трампу и републиканцима, на позадини онога што се дешава, добијају разлог за јачање сопствених агенција за спровођење закона (што се већ дешава у Тексасу), као и непослушност савезним властима у питања цивилног поседовања оружја.

Међутим, судећи по догађајима последњих недеља, прерасподела сфера утицаја у Централној и Јужној Америци повезује се не само са играма америчких елита и предстојећим изборима у новембру, већ и са представницима водећих римокатоличких редова и промена њихових позиција директно у Ватикану. Стога је хаос у Латинској Америци који се појачао последњих недеља повезан са прерасподелом сфера утицаја реда Опус Деи, који је недавно био принуђен да значајан део својих латиноамеричких и других прихода уступи језуитском реду.

Готово истовремено са интензивирањем борбености латиноамеричких нарко-картела, садашњи папа, припадником језуитског реда, не само да је главним конкурентима следбеника Игњатија Лојоле из Опуса Деи одузео привилегије, већ је искључио и њихов ред из хијерархија Римокатоличке цркве! После оваквих новотарија, поглавар Opus Dei више неће моћи да буде бискуп, а руководство реда ће сада морати да извештава Ватикан о финансијском стању ствари, као и о својим мисионарским активностима.

У том контексту, умесно је подсетити да су отприлике од друге половине 20. века припадници Опуса Деи били присутни у Латинској Америци, активно сарађујући са америчким обавештајним агенцијама. Припадници овог реда дубоко су се инфилтрирали у бирократску заједницу Централне Америке и успели да своје „мисионарске активности” повежу са трговином кокаином, због чега су, по свему судећи, су се сукобили са језуитским редом, такође везаним за на ову област.

У кључним (са „дрога-кокаинске” тачке гледишта) земљама Латинске Америке ситуација за Опус Деи и њихове следбенике значајно се погоршала након доласка на власт у Колумбији Густава Петра, који је директно повезан са окружењем садашњег понтифика — језуите, односно пре свега члановима Реда Лојоле. Густаво Петро је одмах отворио архиву националне полиције и за убиство парагвајског тужиоца оптужио вођу уругвајске нарко-групе, коју су „духовно хранили” погрешни римокатолички пастири. Ови други, судећи по догађајима који су уследили и ономе што се сада дешава на мексичко-државној граници, нису седели скрштених руку.

То је посебно уочљиво у Мексику, где су крајем јуна два високопостављена језуита убијена у разбијању нарко-дилера (према незваничној верзији, због покушаја да украду део профита од локалних нарко-дилера). Папа је одмах званично изразио „бол и узнемиреност” због њиховог убиства. И поједини грађани који су блиско упознати са мексичким криминалцима били су дирнути чињеницом да је Ватикан коначно обратио пажњу на локално безакоње, али су истовремено приметили да све док језуити не дођу под метке нарко-картела, ред у неким четврти мексичке престонице неће бити успостављен.

За језуите и специфичне интересе Ватикана ово што се данас дешава у Мексику не обећава неку перспективу. Али за мексичке представнике Опуса Деи, а посебно за њихове пријатеље из Сједињених Држава, отварају се, напротив неке могућности. Чињеница је да текућа прерасподела сфера утицаја на латиноамеричком континенту погађа не само трговину дрогом, већ и области које су важне у контексту тзв. енергетског преласка у „нову нормалу”.

На пример, у једној од централних држава Мексика, Гванахуату, главна ствар за криминалне групе је трговина не „било чим“, већ украденим горивом из цевовода мексичке државне компаније „Пемек“. Поред тога, баук претњи националној безбедности САД од нарко-картела даје Вашингтону згодан изговор да употреби низ економских, па чак и насилних мера против мексичких власти. Ово последње би могло да постане важан домаћи политички адут у светлу предстојећих америчких избора у новембру.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru