Наши научници по иновацијама далеко изнад европских
Према извештају Европске комисије о оцени иновација за 2022. годину (European Innovation Scoreboard – EIS), раст перформанси које је Република Србија у том пољу начинила од 2015. до 2022. године је 15,6 одсто. Што је велики успех јер је овдашњи резултат виши од просечног раста у Европској унији, који износи 9,9 одсто у истом временском интервалу. Представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја сматрају да овај податак говори о убрзаном приближавању Републике Србије стандардима Европске уније и у овом домену.
Извештај EIS представља својеврстан инструмент Европске комисије који се бави компаративном проценом иновативности у земљама чланицама Европске уније и неколико других држава, укључујући и Србију. Ове године анализирали су 32 индикатора сврстана у 12 категорија. Од тога значајни резултати Републике Србије виђени су у категоријама иноватора и улагања у иновације, истраживања и развоја, као и у сфери утицаја на запосленост.
– Раст перформанси на овој листи резултат је системских реформи у иновационом систему и унапређења законодавног и стратешког оквира, као и повећаног улагања у научноистраживачку и иновациону инфраструктуру. Од 2018. године донето је низ стратешких докумената и кључних закона, укључујући и нови закон о иновационој делатности и Стратегију развоја стартап екосистема, који су усвојени прошле године – сматра Бранко Ружић, први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја.
Оваквом резултату, појашњава министар за наш лист, допринело је и оснивање нових института у земљи, попут Института за вештачку интелигенцију и Института „Биосенс”, који су смештени у Новом Саду, Института за информационе технологије у Крагујевцу. Одличан резултат Србије у сфери иновација подупиру и посебни фондови из којих се финансирају научна истраживања, попут Фонда за иновациону делатност и Фонда за науку, који су са 98 милиона евра финансирали више од 1.720 пројеката.
– На раст српских перформанси у пољу иновација утиче и ширење мреже научнотехнолошки паркова у којима спајамо привреду и научну заједницу. Уз већ постојећи парк у Београду, на Звездари, формирани су научнотехнолошки паркови у Нишу, Новом Саду и Чачку. У развој ових паркова држава је уложила више од 53 милиона евра – наглашава Бранко Ружић.
Политика
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.