Идеологија српског национализма

Данас у ова смутна времена, више него икада пре, све зависи од нас, од нас који живимо овде и сада, од наше воље и нашег духа зависи судбина целог српског народа – да ли ћемо остати велики народ достојан свих оних знаних и незнаних српских јунака и великана; да ли ћемо ми бити очеви и мајке будућих српских покољења или само јадни остаци великог српског народа, који чува сећања на себе и своју нацију, своју културу, војску и веру у етнографским музејима овог окупационог резервата који се лажно представља као Србија.

Ако наш страх, нашу слабост, наш недостатак воље, нашу кукавичку филозофију “ћути, може бити и горе” не превазиђе васкрсли национални дух, ако не схватимо да смо одговорни за нацију, ако у себи не пронађемо ратнички дух који је у временима тешких искушења, способан да уздигне нацију и да поведе борбу за духовно спасење и препород народа, онда ће Јевреји и остали непријатељи свакако довршити оно што су започели, истребити и српски дух и српски народ.

Срби немају ни на кога да се ослоне сем на Бога, ми смо суштински у окружењу непријатеља који нас гризу изнутра и споља, стога сваки Србин мора да заштити своју отаџбину од њихових насртаја. Тек када почнете да схватате да немате на кога другог да се ослоните осим на Бога, ви сте одговорни за све, изабрани сте и овде на земљи пред својим потомцима, и тамо на небесима пред престолом Божијим да се борите за Србију – тада се рађају ратници духа, они који су тако потребни и једини способни да се боре за Србију и српски народ. Бити Србин значи бити ратник, носилац српске идеје, српске крви, српске вере, те је зато важно развијати се духовно, сваким даном радити на себи, савладавати препреке у виду страсти, знати и поштовати историју предака, историју Србије, учврстити своју Веру, сачувати је онаквом какву су нам је преци предали. Такав Србин, у коме српска душа још није пресушила, у коме страх од непријатеља није угушио зов крви, онај који се сећа завета и заклетве својих предака, такав Србин је непобедив.

У Србији је рат, више не толико на фронту и против отвореног непријатеља, већ за душе и умове Срба, па ако у ово судбоносно време не пробудимо српски дух и не пробудимо српски народ, Србија ће срамно погинути.
Ова, можемо рећи, последња времена су толико драматична да захтевају да мислимо само о Србији, о оживљавању њеног Духа, њене Вере – без тога не можемо спасити Србију, без тога је српски народ осуђен на пропаст и истребљење. Српски народ је последња бакља једне умируће расе, због чега је непријатељ уложио све ресурсе да би уништио српски народ и тако угасио тај побуњенички пламен који га спречава да у потпуности пороби свет.

Да би држали српски народ у мраку и безнађу створили су десетине лажних покрета са само једним циљем да у потпуности огаде саму идеју српског национализма. Као што ће се Антихрист представљати као Христ тако се и они представљају као српски националисти и заштитници српских интереса. Више од тридесет година национализам се провлачи по блату и представља страшило. Да би се очистила идеја од разних подметнутих и штетних појава мора се пуно тога урадити, али пре свега, ни по чему не смемо да личимо на те опскурне појаве. Српски националиста је елита у сваком смислу, он стоји иза својих речи делима. Национализам није статичан, он је увек у акцији, дакле револуционаран. Национализам не обећава да ће нам нешто пасти с неба, он нам нуди сталну борбу у којој се жртвујеш за идеал већи од себе.

У време када се наш народ бори за своје постојање, важније је него икад да чује истину, српску истину, која гласи да Срби више од сто година немају Државу, српска земља је распарчана и окупирана, сведена на мање од колоније. Покушавају да нас разбију и униште, на Балкану једино су Срби изложени нападима из разлога што смо једини државотворан народ у овом делу Европе и једини који се од почетка англоамеричке окупације подигао на устанак против међународног закулисног фактора. Једино је српска национална идеја приказана као нешто чудовишно и једино је српски национализам представљен као рушилачки све у складу са Черчиловом мишљу да британска доминација могућа само ако се униште српски и пруски национализам. Србији је намењена судбина Пруске која је декретом обрисана као да није никада ни постојала. У таквој позицији, када Срби могу да се ослоне само на Бога и најбоље националисте у својим редовима, буквално се налазећи између чекића и наковња, односно између необољшевизма и јудеодемократије, дижемо заставу свете и небеске Србије, поново бацајући изазов у лице овог трулог света.

Пут српског национализма је мукотрпан, тежак, само најбољи могу ићи њиме. У изградњи идеологије српског национализма нема места колебљивцима, фракционашима, опортунистима и смутљивцима. Српска национална идеја је градитељска, слободарска, пријатељски настројена према свакоме, али лако може постати рушилачка ако се какав непријатељ устреми на српски народ и српске интересе. Српски национализам апсолутно мора бити искључив према лажним светлима овог света, према непријатељу који тражи заборав и опрост а да опрост није тражио. Циљ српског национализма није јалово странчарење и дангубљење по скупштинском ресторану, већ борба до коначне победе и ослобођења српског народа и уједињења свих српских земаља. Чак и након тога он мора остати будан да би бдио над будућим покољењима јер наказне идеје демократије и либерализма никада не спавају нити одступају већ попут хијена вребају из мрака. Кад су они у питању, ту не може бити никаквих одступања нити каквих преговора већ се та изопачења морају истребити из народа као губа из торине.

Српски национализам је Србија без демократије, либерализма и капиталистичке тираније; велика Србија, национална Србија, радничка Србија; Србија у којој неће туђини одређивати шта и како и којом неће владати најгори међу нама; Србија православне вере и социјалне правде; – држава српског народа са идеалом небеске и вечне Србије, којој је наш народ увек тежио. За такву Србију се боримо и никада се нећемо предати, одустати или уморити.

Иван Милић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: