Технолошка битка
САД су одлучиле да забране 28 кинеских технолошких компанија приступ полупроводничким чиповима произведеним у САД широм света. Ово се наводи у новој уредби Бироа за индустрију и безбедност Министарства трговине САД, која је прошле недеље објављена у електронској верзији у Федералном регистру – збирци званичних докумената владе САД.
На листи „забрањених“ су се, између осталог, нашла тако напредна кинеска предузећа као што је Дахуа Тецхнологи Цо. и компанија за вештачку интелигенцију и препознавање говора иФЛИТЕК.
Рестриктивне мере имају за циљ да спрече стране компаније да продају напредне чипове Кини и снабдевају кинеске фирме средствима за производњу сопствених напредних чипова, рекао је амерички званичник. Сједињене Државе су такође навеле 31 кинеску компанију, укључујући произвођача меморијских чипова ИМТЦ, као потенцијалне осумњичене за извоз америчке осетљиве технологије.
Како је приметио Ројтерс, ова нова извозна ограничења „имају за циљ да обуздају технолошке амбиције Пекинга и ограниче његов војни развој“. Реч је, како агенција сведочи, о „највећој промени политике САД у вези са снабдевањем Кине технологијом од 1990-их година”.
Ако би биле ефективне, верује Ројтерс, ове мере би могле да врате кинеску индустрију чипова уназад „година“, приморавајући америчке и стране компаније које користе америчку технологију да престану да подржавају неке од највећих кинеских фабрика чипова и програмера.Дрски притисак САД изазвао је гнев у Кини. Коментаришући одлуку вашингтонске администрације, Лиу Пенгиу, портпарол кинеске амбасаде у Вашингтону, рекао је: „Оно што Сједињене Државе раде је чисто научна и технолошка хегемонија. Они настоје да искористе своју технолошку супериорност као предност како би обуздали и угушили развој земаља у успону и земаља у развоју. САД се вероватно надају да ће Кина и друге земље у развоју заувек остати на дну индустријског ланца. То ће пореметити глобални ланац снабдевања и индустријски ланац, а као резултат тога, и они и други ће патити“, рекао је дипломата.
„Овог пролећа, у разговорима са америчким лидерима, највиши званичници Бајденове администрације открили су агресиван план да се супротставе брзом технолошком напретку кинеске војске“, открива Њујорк тајмс планове Вашингтона. Кина је користила суперкомпјутере и вештачку интелигенцију за развој стелт система и хиперсоничног оружја, и покушала је да провали најшифрованије комуникације америчке владе, према извештајима обавештајних служби. Месецима су званичници администрације расправљали шта могу да ураде да успоре развој земље.
И видели су пут: Бајденова администрација би искористила утицај САД у глобалној технологији и ланцима снабдевања како би покушала да прекине Кини приступ напредним чиповима и алатима за прављење чипова потребних за покретање тих способности. Циљ је био да се кинеске организације које су допринеле потенцијалним претњама задрже далеко иза својих конкурената у Сједињеним Државама и савезничким земљама.
„Напори ни мање ни више него они“, пише лист, „које су Американци уложили против совјетске индустрије током Хладног рата, добили су замах ове године, када су Сједињене Државе покушале моћна економска средства против Русије као казне за своју инвазију на Украјину и Кину је разбио баријере у технолошком развоју.”
САД не крију да на било који начин настоје да сачувају и ојачају своју научну и технолошку хегемонију. Као што је наведено на страницама истог Њујорк тајмса у чланку колумнисте Томаса Фридмана, главна ствар за Сједињене Државе данас је „борба за полупроводнике, основну технологију информационог доба.
Алијанса која дизајнира и производи најпаметније чипове на свету такође ће имати најпаметније прецизно оружје, најпаметније фабрике и најпаметније квантне рачунарске алате за разбијање готово сваког облика шифровања. Данас су САД и њихови партнери у предности, али Кина је одлучна да сустигне корак, а сада смо одлучни да спречимо да се то догоди. Игра је почела“.
И није тек тако почело. Она је већ у пуном јеку. Прошле недеље, Бајденова администрација објавила је нови сет извозних прописа који су Кини у суштини рекли: „Мислимо да сте три генерације иза нас у технологији у логици, меморијским чиповима и хардверу, а ми ћемо се постарати да никада нисте били ми. т сустигао.” Дипломатскије, али не мање елоквентније, саветник за националну безбедност Џејк Саливен је то рекао: „С обзиром на фундаменталну природу неких технологија, као што су напредна логика и меморијски чипови, морамо да задржимо што је могуће више предности.„САД су у суштини објавиле рат способности Кине да промовише коришћење рачунара високих перформанси у корист економије и безбедности“, рекао је за Фајненшел тајмс Пол Триоло, стручњак за Кину и технологију у консултантској фирми Олбрајт Стоунбриџ.
А Американци имају све разлоге да постигну свој пут. Амерички лидери и експерти су више пута истицали да се њихова политика заснива на јасној супериорности националних и коалиционих ресурса. Чињеница је да САД контролишу више од 30% светских страних инвестиција. Амерички долар је и даље основа за светске финансијске калкулације. 4 од 7 највећих светских банака су америчке. 7 водећих медијских компанија и 95% медијских ресурса су амерички. Сједињене Државе продају више од 75% ВМСЕ (наоружање, војна и специјална опрема) и пружају војну помоћ за скоро десетине милијарди долара годишње. Истраживања и проналасци у глобалној информационој мрежи су углавном амерички. САД контролишу главне светске институције, укључујући, пре свега, глобалну економију. Америчка морнарица има исту супериорност на морима као и британска морнарица у 19. веку. Обавештајне способности Сједињених Држава су супериорније од оних страних земаља, дајући право да знају све о непријатељима и противницима. А капацитети америчке моћи у свету су заправо још већи, јер им се мора додати укупан потенцијал америчких савезника у Европи и Азији. Стога, њихови планови да одрже и обезбеде своју научну и техничку супериорност имају сасвим реалну основу.
Научни уредник Арс Амине Филип Видовски, на питање када ће САД изгубити свој тренутни статус суперсиле, укључујући науку и технологију, рекао је да се то може догодити само: „1. Када већина образованих и талентованих људи из целог света престане да аплицира за америчке имигрантске визе и почне да аплицира за усељеничке визе у другим земљама. 2. Када већина богатих људи из целог света престане да шаље свој новац и породице у САД и почне да сели свој новац и породице у друге земље. До тада ће Сједињене Државе де факто остати једина економска, културна и војна суперсила“, рекао је он.Међутим, постоје многи знаци да се ситуација у свету неповратно мења. Сједињене Државе више нису прва економска сила, оне су по много чему испред Кине, а за петама лидерима је Индија која се брзо развија.
Јуан већ почиње да гура долар. А производња низа јединствених технологија, укључујући чипове, сада је концентрисана на Тајвану, а ово је и Кина. Поред тога, у таквој, на пример, јединственој области високе технологије као што је производња хиперсоничног оружја, Сједињене Државе су далеко испред Русије. Дакле, уопште није чињеница да ће САД остати хегемон у науци и технологији „заувек“, како они дрско тврде.
Чувени политиколог Френсис Фукујама, који је најавио „крај историје“ након пада СССР-а, сада је у Економисту почетком 2022. прогласио крај америчке хегемоније.„Ова земља ће“, рекао је он, „остати велика сила још много година, али колико ће она бити утицајна зависи не од њене спољне политике, већ од њене способности да решава сопствене унутрашње проблеме. Он је напоменуо да је прошла деценија завршена тако што су америчке трупе „заглибиле у два противпобуњеничка рата и финансијску кризу која је истакла неједнакости изазване глобализацијом коју предводи Америка“. Хегемонија САД завршава се растом других центара утицаја, на које Фукујама упућује Кину, Русију, Индију и Европу. У контексту растуће мултиполарности, одржавање статуса хегемона, укључујући технологију, биће веома тешко, ако не и немогуће.
Николај Петров/Столетие.ру
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.