Тривић се код америчке Националне Безбедносне Агенције води под бројем USA CTV F136-D55-5A

Љутње, оспоравања, протести и немирење са резултатима општа су места без којих не пролазе ни много безначајни избори од ових одржаних у РС 1. октобра. Због чега онда незадовоство исказано на Тргу Крајина привлачи толику пажњу, наглашавам, више стране него домаће јавности?

Гостујући код Сенада Хаџифејзовића, на Фејс ТВ у Сарајеву, путописац и нелегални управник концентрационог логора „Босна и Херцеговина“, Кристијан Шмит коначно је обавјестио јавност да резултати избора у Републици Српској нису познати те да је са том чињеницом упознао и предсједника Србије Александра Вучића.

Подаци Изборне комисије БиХ неформално и са тог мјеста проглашени су невjeродостојним, или, тачније неприхватљивим.

Према званичним подацима Изборне комисије, у Републици Српској побједио је Додиков СНСД са освојених 240.000 гласова; Додик је за предсједника Републике Српске освојио 300.000 гласова тиме и побједио, а са 320 хиљада гласова избор Жељке Цвијановић био је неупитан.

Оспоравити очигледну побједу чини се да је залудан посао, али то мишљење не дијеле страни супервизори и њихови кројачи обојених револуција, посебно у околностима када ријечима Шмита, мали Путин (мисли на Додика) дрско осујећује све планове Запада на парчету земље које у свјетској геополитичкој утакмици нема тако мали улог како би се могло учинити на први поглед.

Зато је активност британско-америчких људи са поља тајне дипломатије прешла у сферу јавног ангажмана.

Можемо их видјети у комуникацији са младима људима који се страствено залажу за „укидање блокада у Босни и Херцеговини“. Мало њих зна да те блокаде јесу једина одбрана РС у ситуацијама када Сарајево, Уставни суд и високи представник, прогласе уставне промјене, законе или одлуке о одузимању надлежности и имовине Републици Српској.

За блокаде се не залаже ни „покрадени англо-амерички“ кандидат, Јелена Тривић већ даје чврсте гаранције да ће све одлуке из ОХР-а и Сарајева поздравити и проводити.

Да ли је овде ријеч о политичком или пак обавјештајном пројекту страних служби и који детаљи ово питање чине сасвим умjесним?

Јелена Тривић од америчке владе добила је 19.500.000 марака односно 10 милиона долара након што је трансакција одобрена 11. јула 2022. договором постигнутим на састанку Габријела Ескобара и Метјуа Палмера са Јеленом Тривић и Младеном Иванићем. Одлуку о исплати потписала је Kарен Донфрид. Новац је, на аеродрому Бутмир у Сарајеву, Јеленином тиму уручио генерал америчке војске Ноулс.

Још један документ ових дана, процурио из Америке, нуди објашњење – када, како и зашто је успостављена „сарадња“ САД и Јелене Тривић.

Ријеч је о Оперативном извјештају НСА – „Националне Безбједносне Агенције“ САД, њене управе „Централне Службе Безбједности“, протоколисаном под редним бројем, USA CTV F136-D55-5A у књизи оперативних извјештаја.

Шта стоји у овом документу заведеном по ознаком не високог нивоа тајности – CID 818956?

Са највећом Америчком обавјештајно-безбједносном агенцијом НСА, Јелена Тривић је успоставила контакт 2011. на Бечкој међународној конференцији: „Стратегија ЕУ и Дунавски регион; перспектива и будућност“.

Биљешка: амициозност и погледи који нису у колизији са НСА. У документу НСА се констатује: „Могла би се ефикасно искористити у транзицији Владе Републике Српске по питању текућих проблема које иста ствара органима БиХ. Јелена је спремна на ангажовање, прихвата изазове, свјесна је ризика преузимања власти те је током наредних контаката, упућена у методе, протокол и оперативно спровођење финансијске подршке Владе САД и Британије“.

У извјештају НСА који потписује Џорџ Дејвис, помоћник директора за политику и евиденцију, Централне Службе Безбједности, у НСА, пише и ово: „Због лошег рејтинга ПДП, странке којој припада, тражи учешће у реторици владајућег СНСД-а уз експлицитну потврду да неће разочарати тиху подршку дипломатије САД“.

Да ли ови извјештаји најбоље илуструју суштину онога што опозиција назива својим правом на истину, те да ли је то право у ствари руковођена операција са циљем стварања услова за западни интервенционизам?

Простор за специјалне операције је отворен. Налози који стижу из Вашингтона и Лондона, ма како их обрађивала српска медијска сцена, нису ништа друго него директиве за фактичко рушење статуса, институција и носилаца најважнијих државних овлаштења и одговорности Републике Српске.

Инфраструктура преврата у Бањалуци, по угледу на Kијевски Мајдан 2014. је постављена и ту нема простора за сумњу.

Операција је прецизно и до детаља испланирана; актери регрутовани, истренирани и ангажовани; жртва маркирана за одстрјел.

Кристијан Шмит све то зна. Зато паживо бира моменат и изјављује „Ускоро ћу урадити нешто у вези с државном имовином, односит ће се на РС“.

И не стаје на томе, већ ужурбано обавјешатава јавност да је о територијалном интегритету разговарао и са предсједником Србије, додајући, као отровну жаоку: „Вучић има потпуно другачије мишљење од Додика. Додик и Путин слично размишљају”.

Закулисна игра и мешетарње у којем лажни високи представник рачуна на сигуран добитак.

Послије Трампа, чак и он зна да није истина у броју гласова него неисцрпним начинима оспоравања.

Аутор: Џевад Галијашевић / Печат

БОНУС ВИДЕО: