НАТО да размисли: Шта значе војне вежбе нуклеарних снага алијансе у Европи

Актуелни нуклеарни маневри НАТО блока нису били изненађење. Вежба “Постојано подне” редовно се одржава у јесењим месецима већ неколико година заредом. Њихова редовна изведба планирана је много пре него што је Русија 24. фебруара ове године покренула специјалну војну операцију на територији Украјине. Познато је да ће се одржати од 17. до 30. октобра. Од овог периода, око недељу дана биће потребно за практичне летове на полигонима у близини Белгије и Велике Британије. Укупно ће бити укључено до 60 авиона, укључујући стратешке бомбардере, ловце, извиђачке авионе и ваздушне танкере из 14 земаља.

„Ово су рутинске вежбе и оне се искључиво односе на борбену готовост“, рекао је британски министар одбране Бен Волас 13. октобра. „Посао алијансе је да осигура да свих 30 партнера заједно буду спремни за све што нам се нађе на путу. И морамо да наставимо да радимо на томе.”

Вреди појаснити да сам НАТО не поседује никакве залихе нуклеарног оружја, али у алијанси постоји неколико земаља са сопственим нуклеарним арсеналом – а то су САД, Велика Британија и Француска. Управо они данас имају своје нуклеарно оружје и остају главни акционари у „нуклеарном клубу“ НАТО-а. Ако је потребно, планирање употребе и самог коришћења ових нуклеарних арсенала може да координише НАТО штаб и постане заједничка војна операција нуклеарних и ненуклеарних чланица Северноатлантске алијансе.

Потреба за вежбама руководства алијансе оправдава се чињеницом да снаге намењене за могућу употребу нуклеарног оружја морају бити обучене и одржаване у стању високе борбене готовости. Штавише, не говоримо само о снагама земаља „нуклеарног клуба“, већ и о јединицама ненуклеарних земаља. Наравно, наводи се да се у вежбама неће користити право нуклеарно оружје, већ само тренажни неутрални узорци. Вероватно је главна сврха свих ових изјава да смире сопствено јавно мњење, које је, наравно, натегнуто од недавних “нуклеарних вести” и све чешћих изјава о могућој употреби нуклеарног оружја на највишем нивоу.

О каквом оружју је реч? Већ неколико година заредом главни „спортски пројектили” вежбе „Упорно подне” су америчке атомске бомбе Б61 различитих модификација ускладиштене у ваздушним базама Геди и Авијано у Италији. У прошлости су ову муницију увежбавали холандски вишенаменски ловци Ф-16 и немачки ловци-бомбардери Торнадо, са којима су заједно радили италијански авиони истог типа. Маневрима су присуствовали и ловци Ф-16 из САД и Белгије и чешки вишенаменски Грипен.

Организација интеракције различитих авијацијских снага је у основи циљева и задатака вежби. Али сада, у овој разноликости јуришних авиона, нови играч постепено почиње да заузима водећу позицију – ловац пете генерације Ф-35, који, као потенцијални носач америчких атомских бомби, већ улази у службу многих европских земаља. . Верује се да је захваљујући њиховим модерним дигиталним нишанима, прецизност атомског бомбардовања са Ф-35 упоредива са употребом „паметне“ муниције.

Разговор о томе да САД планирају да повуку залихе атомских бомби из Европе се сада не води, а вежбе „Стално подне“ само су подсетник да би авиони ваздухопловних снага свих земаља блока требало да буду у стању да користе атомске бомбе . Обично се током вежби увежбава издавање бомби из затворених арсенала, вешање испод авиона, добијање података о циљевима и летови до полигона са лажним бомбама ради вежбања бацања смртоносног терета.

Неблаговремени маневар

Наравно, у условима када се над територијом Европе одвијају праве војне операције уз употребу авијације, артиљерије, ракетних система, било каква скоро нуклеарна активност на Западу изазива озбиљну забринутост. Нуклеарне вежбе су увек ризичан подухват, а у условима непријатељстава у близини суседа личи на играње ватром у складишту горива и мазива . На крају су могли да сачекају са својим снагама нуклеарног одвраћања. Било би мање напетости и ризика од преласка са речи на дела у питањима стварне употребе нуклеарног оружја. Мало је умирујуће да се вежбе, заправо, тичу само тактичког нуклеарног наоружања и не утичу на нуклеарне системе стратешког одвраћања – балистичке и крстареће ракете дугог домета, морског и ваздушног базирања.

Како ће Русија реаговати на такве вежбе? Саопштење нашег МИП-а је већ дато и оно указује и на забринутост и на збуњеност због овако тврдоглавог придржавања раније договорених планова. Али у сваком случају, руске националне обавештајне службе ће пажљиво пратити напредак вежби у Европи. Уз помоћ космичког извиђања моћи ћемо да пратимо како активност летова авијације, тако и интензитет радио размене учесника у маневрима. Моћи ћемо да упоредимо садашња учења са онима која су била ранија и да идентификујемо промене и иновације, ако их има. Посебно ће бити занимљиво пратити учешће потенцијално нових чланица Северноатлантске алијансе на вежбама. Званично, списак учесника нуклеарних игара још се није променио, али би било логично да се тамо виде и Шведска и Финска. Чак и ако овога пута њихово учешће буде ограничено само на људство, а не на авионе, ово ће бити озбиљан корак од безнуклеарног статуса ка конфронтацији са Русијом.

Сама Русија већ неколико месеци није извела никакве нуклеарне вежбе. Ово изгледа потпуно оправдано у условима специјалне операције, а вероватно је постојала нада у неко међусобно разумевање , које, као што видимо, није успело. Такође бисмо могли да распоредимо нуклеарне бојеве главе у сврху обуке и едукације, на пример, у Калињинградској области. Какву ће то реакцију изазвати у иностранству, лако је замислити. Али стратешки бомбардери-носачи који су привремено распоређени на Арктику у ваздушној бази Олења биће довољни да покажу како степен борбене готовости, тако и могућност распршивања нуклеарних ударних снага руске далекометне авијације.

Аутор: Дмитри Корнев
Превод: Весна Веизовић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: