Кад је из уџбеника нестао ЈАСЕНОВАЦ? Усташки логор смрти у настави се први пут обрађује у 8. разреду на пола странице

Јасеновац, место највећег страдања Срба, Рома и Јевреја у Другом светском рату на овим просторима, доспео је у – дечје игре.

Дечак који изиграва страх и трепет из апатинске основне школе “Жарко Зрењанин” осмислио је игру “хватања и кажњавања”, названу “Јасеновац”. Он и његови помагачи – “усташе”, хватали су “логораше” и мучили их. Све је почело лупањем чврга, а онда се отело контроли, па су “логораши” шамарани, везивани, убадани шестарима… Серија инцидената избила је на видело, па се њима сада баве и школа и полиција, а јавност се пита како деца тако мало знају о најмонструознијим страхотама које су се дешавале у овом логору, и да ли је за то крив и школски систем.

Да је школа одговорна што ученици о страдању у Јасеновцу не знају готово ништа, показује и анкета коју су “Новости” недавно спровеле. На питање – шта сте током школовања научили о Јасеновцу – добијали смо следеће одговоре: “Тамо је ваљда био неки логор”. “Чула сам за усташе, али не знам ко су они били”. “НДХ је била држава, али не знам која и каква”.

Ово не треба да чуди, јер се ученици са темом Јасеновца први пут срећу тек у осмом разреду основне школе. Наиме, та лекција учи се пред крај првог полугодишта, у оквиру наставне јединице “Југославија у Другом светском рату”, а овом логору посвећена је – непуна страница.

То што су пропустили у основној школи, неће надокнадити ни у средњој. Јер, у уџбенику историје за гимназијалце и ученике стручних школа Јасеновцу дат је минималан простор, односно само је констатовано да је постојао, у оквиру приче о прогону и убијању Срба на простору тадашње НДХ.

Како би се ове грешке исправиле и најзначајнији догађаји из српске историје добили заслужен простор и у школском градиву, председник Србије Александар Вучић покренуо је иницијативу да се национални уџбеници – историја, географија и српски језик и књижевност – поново издају у домаћем Заводу за издавање уџбеника.

– Не може више бити да се учи о Јасеновцу десет минута на једном часу. Српску историју и географију писаће само држава Србија – поручио је тада председник.

Међутим, од тада су прошле скоро две године, али издавање и штампање националних уџбеника и даље је далеко од државних руку.Учињен је само први корак тако што је Министарство просвете направило Нацрт измена Закона о уџбеницима и послало га кабинетима председника и премијерке, где он и даље – стоји.

Као могућу препреку за реализацију ове идеје, министар просвете Бранко Ружић навео је и то што је почетком 2000-их година либерализовано тржиште уџбеника и дозвољена тржишна утакмица, која је небригом државе довела до девастирања државног Завода за уџбенике.

Захваљујући управо либерализацији тржишта на велика врата ушла је немачка издавачка кућа “Клетт”, која сада има монопол. Део колача припада издавачким кућама БИГЗ, која је у власништву хрватског тајкуна Анте Жужула, и “Логос” и “Фреска”, које “држи” Словенац Роко Кватерник.

Стручна јавност упозорава да, осим профита, они имају велики утицај и на садржај лекција, а историчари кажу да Немци и Хрвати неће дозволити да се у уџбеницима које они издају о Јасеновцу пише истина.

Да деца не знају размере страхота у јасеновачком систему логора и да су се уџбеничка литература и часови историје и књижевности показали недовољним, сматра и академик Љубодраг Димић.

– Фашизам и нацизам се последњих година релативизују, посебно у неким суседним земљама, а клима коју јавност формира утиче на овакво исказивање емоција код једне генерације – упозорава проф. Димић.

– Школа би морала да формира систем понашања и вредности, у ком ће деца разликовати добро и зло, праву и лошу страну. Тада не би преузимали идеологије из прошлости за које не знају какав ужас су иза себе оставиле.

Он од одговорности не амнестира ни родитеље.

– Деца не понесу увек из породице осећај шта је добро, докле смеју да се нагну а да не падну, да не посрну, јер ово је велико посрнуће – наглашава наш саговорник.

– Када саберемо кривицу друштва, које дозвољава јавно исмевање страдања и племенитих вредности, школу, која све више “ослобађа” децу “сувишног знања”, и разбијену породицу, добијамо овакве ситуације.

Број часова процењују наставници
У ЗАВОДУ за унапређивање образовања и васпитања, надлежном за одобравање садржаја уџбеника, кажу да постоји обавезни ниво знања које свако дете по завршетку основне школе треба да зна о Јасеновцу. На професору је, наводе, да процени да ли му за то треба један или пет часова.

– Људи морају да схвате да није битно колико нешто има страна и колико се часова учи, већ које ће знање на крају имати ученици – рекао је директор Завода Златко Грушановић.

Новости

БОНУС ВИДЕО: