Муке ратара: Како стоје ствари кад стигне рата кредита а држава није уплатила субвенцију

Пољопривредници су годину започели протестима, на улице су изашли на својим тракторима и машинама, међу њима и банатски паори, тражећи да им се повећају субвенције и укину акцизе на гориво.

Од фебруара до августа, и нових протеста, незадовољство се ширило, рат у Украијини утицао је на енормно поскупљење ђубрива а мере забране извоза житарица, уз тешку сушу, нису донеле олакшање ратарима.

Ова врста пољопривредника највише је погођена дешавањима на тржишту, а уместо државне подршке добили су након протеста додатне „две црвене“ по хектару за биљну производњу и „сува“ обећања о свему и свачему, па и о мораторијуму на пољопривредне кредите. Да је ситуација сложена потврђују и у Савезу удружења пољопривредника Баната.

„Најављен је мораторијум на кредите пољопривредника, за оне који поднесу захтев банкама, то су испреговарали и неки банатски пољопривредници, заједно са мером исплате субвенционисаног дела сунцокрета од 7,28 пара. Донета је уредба која омогућава да банке то ураде, али су се пољопривредници уверили да то није могуће. Подносили су захтеве за мораторијум и ниједан такав захтев није испуњен“, објашњавају у Савезу удружења пољопривредника Баната.

Како кажу, пољопривредници су дошли у проблем, мислећи да је уредба Народне банке Србије и мера Министарства пољопривреде обавезујућа.

„Људи су у проблему, нису на време успели да отплаћују рате кредите и ушли су у пасивни статус као пољопривредна газдинства. На тај начин ратари су спречени да добију права на исплату субвенција, регресирано гориво и имаће озбиљан проблем са статусом у коме се налазе“, објашњава председник Савеза удружења пољопривредника Баната, Драган Клеут.

А колики је дуг државе према пољопривредницима на име субвенција и подстицаја, да ли износи 250 милиона евра, нико не може да потврди јер нема званичне евиденције о току државног новца.

„Мера које је изостала, мораторијум на кредите, требало је да релаксира ратарима сетву. То све утиче на производњу хране и на цене, јер ће хране бити све мање а њене цене ће бити све веће“, закључује Драган Клеут,

Како се може чути међу аграрним стручњацима, не постоји систем евиденције исплате подстицаја и субвенција, што је и једна од замерки државног ревизора, која је упућена Министарству пољопривреде, односно Управи за аграрна плаћања.

М.П. / Данас

Бонус видео